0
Tristan Vukčević je jedan od onih momaka zbog kojih se u NBA ligi u poslednje vreme podiže prašina.
Lepo je kad mi u Srbiji baš pred Olimpijske igre gledamo nekoliko igrača koji bi mogli da zaduže dres „orlova“ kako se uzdižu na lestvici u NBA.
PROČITAJTE JOŠ:
Vukčević je u dresu Vašington Vizardsa samo jedan od njih, jer je i Nikola Jović sve bolji, što potvrđuju i reči Erika Spolstre, trenera Majami Hita. A čini se da su i Vasa Micić i Aleksej Pokuševski u Šarlot Hornetsima našli „svoju šolju čaja“.
Na sve to Bogdan Bogdanović je jedan od najboljih šutera i trojkaša ove sezone u celoj ligi, dok je Nikola Jokić najbolji igrač na putu da treći put osvoji MVP nagradu.
Može li bolje? Možda i može, ako se za trenutak vratimo na momka čijim smo imenom i otvorili ovih nekoliko redova. Nije da najjača liga na svetu nije i ranije viđala igrače koji su dolazili, pa naprečac počeli da je osvajaju i već sutra padali u zaborav.
I verujemo da Vukčević neće biti jedno od tih imena, jer i on deluje kao da je posle dve godine u Partizanu – prodisao. Ne zato što je Partizan bio loša sredina za njega, već zato što jednostavno njemu i njegovom stilu igre više odgovara NBA liga.
Zvučaće možda ružno navijačima crno-belih Tristanove reči da je tu proveo dve loše sezone, ali nije bio nezahvalan rekavši da mu Željko Obradović jeste pomogao.
Pitanje je koliko bi trenera u Evropi bolje to moglo da uradi. Ako ih uopšte ima. Problem je što kod Željka svaki napad mora da se igra sa istim žarom i istom željom i ono ključno, na oba kraja parketa.
„Tristan pomaže ekipi u napadu, odmaže u odbrani. Prosto i jednostavno. Pogodio je sve što je šutnuo, a odbrambeno, mora da se probudi i da ima neuporedivo veću želju. Pričam istu priču sa njim godinu i po dana. Konkretno, svaki trening, da mora da bude agresivniji, ne sme lak poen da primi, ima faul, napadaju ga. Ovo se ozbiljno priprema“, pričao je Obradović posle meča sa Fenerbahčeom novembra 2023. godine.
I u pravu je, Tristan mora da igra bolju odbranu. Ali, zato je u napadu jedan od onih „jednoroga“ kako ih zovu Amerikanci, sa mekom rukom, visokim izbačajem i isto takvim lukom.
Čovek koji po visini treba da igra na poziciji centra, može trojke da pogađa kao da je krilo, mada mora da popravi postojećih 27,6 posto šuta spolja. Verovatno i hoće kad se još malo privikne. Takvi i dalje kao „dobar dan“ u NBA ligi, mada je tačno da ih ima sve više i da sve bolje i visoki igrači barataju loptom kao bekovi i krila. Dok je Partizan sistem i precizno definisana uloga, Tristan igranje u Americi vidi drugačije, kao slobodu, improvizaciju i talenat.
„Mnogo više mi se sviđa ovde. Brže je, igrate slobodno, više se zasniva na napadu i na talentu… Želeo sam to da uradim jer sam tako odlučio, jer mi se nije sviđalo u Partizanu, bile su to dve teške godine. Kada se šansa ukazala, rekao sam ‘Ne zanima me, platiću i to je to'“, rekao je mladi košarkaš za Mundo Deportivo. Potom je probao da dodatno objasni i zbog čega je doneo takvu odluku.
„Da, pa… Mnogo toga se dogodilo, ali ne želim da idem previše u detalje. Nisam igrao mnogo i nisam se osećao udobno na terenu“, dodao je Vukčević, a onda ispričao i kako je doživeo rad sa Obradovićem.
„Mnogo mi je pomogao, uvek lepo govorim o njemu. Imao sam 18 godina kada sam došao i to što sam imao priliku da vidim košarku negde drugde mi je zaista pomoglo, mogu tako da kažem“.
Razlika zbog čega se ovako oseća i zašto u poslednje četiri utakmice ima 14, 15, 17 i 11 poena protiv Baksa, Lejkersa, Blejzersa i Reptorsa leži u drgačijem mentalitetu u NBA.
Tamo se posle jednog kratkog „good job“, ili „bad job“ (dobar ili loš posao prim. prev), odmah okreće sledećoj utakmici jer za onom prethodnom ne može da se lamentira previše dugo.
U Evropi i naročito kod Željka toga nema. Svaka utakmica je bitna, svaki šut je bitan, svaki faul je bitan i svaka odbrana je bitna.
Sve se računa i na to je trener Partizana više puta ukazivao. Ti detalji su i odlučili da crno-beli dođu u situaciju da im sezona u Evroligi stane u više izgubljenih utakmica na nekoliko poena.
U Vašingtonu im plej-of nije ni u najluđim snovima, Vizardsi već dugo tavore negde u donjem domu tabele i ako neko u takvim okolnostima iskoči – super.
Sa Vukčevićem koji je biran kao 42. pik prošle godine bukvalno nemaju šta da izgube, mogu samo da dobiju jer imaju dobrog napadača u ligi za koju važi da se odbrana ni ne igra pre plej-ofa.
Vašingtonu dakle ostaje da raspucava šta može u regularnom delu sezone, pa će i Vukčević izvesno postepeno dobijati više minuta od postojećih 15 na terenu.
Imaće više vremena i prostora da pokaže taj talenat za koji misli da mu je bio sputan u Partizanu, pa nema sumnje da će mu i broj skokova rasti sa po 7 iz mečeva sa Blejzersima i Baksima, odnosno 9 iz utakmice sa Torontom.
S druge strane, Partizan je usred sezone izgubio jednog igrača, ali je dobio mesto koje bi već na kraju tekuće sezone mogao da popuni igrač koji više odgovara Željku Obradoviću.
Željko možda nije dobio ono što je želeo od Vukčevića, što ne znači da će Tristan sad, ako zablista u NBA, pokazati Obradoviću da je pogrešio, već će jednostavno dokazati da je bolje što je otišao.
Štaviše, možda je trebalo da ode i ranije, jer bi onda i Partizan ranije dobio šansu za nekog ko više odgovara treneru, dok bi Vukčević izgubio manje vremena na košarku u Evropi koja mu bar za sada ne prija u potpunosti.
BONUS VIDEO: Tripl-dabl Nikole Jokića protiv Klipersa
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
