0
"Najvažnije je da smo navijačima doneli kvalitetan proizvod čitave sezone, uz finale kao definitivnu potvrdu tog kvaliteta", započeo je Đordi Bertomeu priču na neformalnom sastanku sa novinarima održanom tokom završnog turnira Evrolige.
Bertomeu je tokom sastanka dao odgovore na brojna pitanja koja se tiču budućnosti elitnog košarkaškog evropskog takmičenja, a na samom uvodu je istakao da je jedna od ključnih stvari koje Evroligu čine uspešnom to što ne beži od novih ideja:
„Evroliga je organizacija koja uvek teži daljem razvoju i novim idejama. Ponekad su one dobre, ponekad ne toliko, ali se trudimo. Optimisti smo da će se najvažniji deo naše lige vratiti, i optimistični smo da će broj navijača rasti iz nedelje u nedelju. To verovatno zavisi i od zemlje do zemlje, ali smo optimisti. Svesni smo da smo postavili lestvicu visoko, ali smo ubeđeni da će košarkaši uspeti da ponude ono što navijači očekuju da vide kada se budu vratili na tribine.“
Prvi čovek Evrolige je potom govorio o ekipama koje bi trebalo da u bliskoj budućnosti dobiju trajne licence, prilikom čega se osvrnuo i na glasine da bi Evrokup mogao da bude otkazan:
PROČITAJTE JOŠ...
„Fokusirani smo na širenje na velika tržišta, gde možemo dalje da se razvijamo, da razvijamo popularnost lige, poput Francuske, gde bi Asvel trebalo da postane stalni član Evrolige, isto važi za Bajern iz Minhena i Albu iz Berlina. U budućnosti će u priču biti uključeno još ekipa koje zaslužuju da se nađu u tom krugu, ali je još uvek rano stavljati imena na sto. Takođe, želeo bih da se osvrnem i na priče o mogućem otkazivanju Evrokupa. Od januara radimo na promeni čitavog koncepta, trenutno smo u procesu realizacije tih promena, tako da nije namera da otkažemo Evrokup već da uključimo što više ekipa u rad Evrolige i Evrokupa“, rekao je Bertomeu.
Potom je dodao, osvrnuvši se ponovo na najave da Evroliga namerava da „zatvori“ svoje takmičenje:
„Neophodno je imati dijalog upravo zbog pojave glasina. Mislim da, kad se nalazimo na kraju pandemije, uticaj koji je ona imala na čitavo društvo, moramo da razumemo da su ljudi nervozni, kao i da postoji određena doza neizvesnosti. Što je prirodno, jer u ovoj situaciji ne znate da li imate sve ‘zatvoreno’, jer ne znate šta će se dogoditi za mesec, dva, tri…
Ljudima su sada neophodni odgovori na pitanja koja nisu postojala pre dve godine, recimo. Ideja o zatvorenoj ligi je postojala još u vreme FIBA Evrolige, nakon 21 sezone u Evroligi, ovo nije zatvoreno takmičenje. Mi smo u sistemu u kom klubovi sa vizijom, veliki brendovi i iz velikih tržišta, igraju zajedno, što je veoma važno za razvoj. Uvek smo imali prostora za druge klubove da dođu do ovog takmičenja.
Prezentovali smo 2014. godine takozvani ‘piramidu’ u kojoj bi se preko domaćih liga dolazilo do Evrokupa, koji bi potom služio kao filter ili pripremni kamp za timove koji žele u Evroligu. Naša želja je da imamo ekipe koje mogu da se takmiče na najvišem nivou, jer ukoliko to nemamo, onda će i ostali klubovi to da osete na svojoj koži.
Dešavale su se razne stvari prethodnih godina, pogotovo od pojave FIBA Lige šampiona, što je izazvalo određene potrese i pomeranja. Nije nam ideja da zatvorimo ligu, ali ne vidim problem u tome da imate 16 stabilnih timova sa dugogodišnjim licencama. To donosi stabilnost.“
Bertomeu je otkrio i koji je idealan broj klubova za savršeno funkcionisanje Evrolige:
„Niko ne može da sa sigurnošću tvrdi šta će se dogoditi za deset godina. Trendovi se menjaju, menja se potražnja, siguran sam da ćemo kao posledicu pandemije videti mnogo novih stvari, ali iz današnje perspektive, naš stav je da je 18 ili 20 klubova maksimum koji možemo da imamo kako bismo sačuvali kvalitet na najvišem mogućem nivou, ali i zadržali mogućnost distribucije i širenja tržišta na optimalnom nivou.
To je izbalansirana situacija, 18-20 klubova. Takođe, više timova bi stvorilo dodatne probleme u kalendarima domačih liga. Ipak, najveći problem je to što veći broj klubova ne bi nužno doneo i dodatni kvalitet ligi, jer kvantitet i kvalitet ne idu stalno jedno uz drugo. Taj broj klubova bi trebalo da bude ustaljen u naredne najmanje tri-četiri godine, kada ćemo ponovo sagledati situaciju.“
Prvi čovek Evrolige se osvrnuo i na kalendar ovog takmičenja, kao jedan od najvećih problema sa kojima se liga susreće.
„Kalendar je generalno problematična stavka, ali ove sezone on nije nešto što bi trebalo uzeti kao relevantan pokazatelj. Svaka liga je pronašla neki svoj način kako da se izbori sa ovom čudnom sezonom, i bilo je neophodno vršiti brojne modifikacije i izmišljati načine kako odigrati završnice domaćih takmičenja.
Mislim da je to važan problem, ali neću da uzimam ovu kao parametar. Imamo sastanke sa čelnicima liga, verujem da smo imali brojne kvalitetne sastanke. Razumemo da je prenatrpan, ali naše stanovište jeste da, ukoliko sve ovo radimo zbog navijača, moramo da im damo šta žele – kvalitet igrača, kvalitet timova… Smanjivanje broja utakmica Evrolige bi bilo protiv želja naših navijača, tako da to nećemo da radimo.“
Upitan da otkrije kakav je plan za završni turnir za sezonu 2021/2022, Bertomeu je kroz osmeh rekao:
„To je zanimljivo pitanje, i to je tajna. Samo jedna osoba zna odgovor na njega, a to nisam ja. Ta osoba mi je rekla da će biti toliko fina da će krajem juna otkriti gde ćemo biti naredne godine u ovo vreme.“
Bertomeu se potom ponovo osvrnuo na sistem rada Evrolige i osnivanje FIBA Lige šampipna:
„Svi znaju da je to takmičenje nastalo kao pokušaj zamene Evrolige. Taj projekat je odbijen od strane klubova iz Evrolige, ali je FIBA pozvala druge. Od tog trenutka, od 2017. godine, klubovi koji bi u domaćim prvenstvima ostvarili mesto koje vodi u Evrokup su trpeli ogroman pritisak od strane saveza kako bi igrali u Evrokupu.
U poslednjih par godina FIBA Liga šampiona je potpisivala višegodišnje ugovore sa klubovima, što pokazuje u kom pravcu nameravaju da idu. Tako da, ono što se dešava je da sistem ne može da bude takav da klub mora da bira, i to pod pritiskom. Taj sistem ne funkcioniše.
Problem je u tome što pokušaj preuzimanja Evrolige nije uspeo, potom ni pokušaj da se nadmaši Evrokup, pa se sada sve lomi na klubovima koji trpe ogromne pritiske i nalaze se u nezavidnom položaju. Neophodno je osveženje, da, ali je takođe potrebno i razmrsiti ovaj haos, jer ovo nije normalno i nikome ne donosi ništa dobro.
S obzirom na sve, blizu smo odluke da postignemo dogovor sa grupom timova koji bi činili srž Evrokupa i smanjimo dolaske kroz plasman u domaćim ligama, kako bismo pružili šansu klubovima da dostignu nivo koji je potreban za igranje u sistemu Evrolige. To bi bile trogodišnje licence, nakon čega bismo videli na čemu smo. Ukoliko neko ne bude uspeo da se uklopi, postojala bi zamena. Uostalom, pogledajte klubove koji su bili deo prve Evrolige, a koji su danas tu. Videćete koliko njih više nije sa nama“, istakao je Bertomeu.
Iako su postojale neke indicije, Bertomeu je odbacio mogućnost da mečevi Evrolige budu igrani vikendom.
„Smatramo da ovaj kalendar donosi najviše, pogotovo jer nema uticaja na nastupe u domaćim takmičenjima. Ne vidim to kao nešto što bi moglo da se dogodi u bliskoj budućnosti.“
Takođe, Bertomeu je upitan da li postoji namera da se Evroliga, po uzoru na NBA, proširi na druge kontinente:
„Ne, ne… NBA ima svoje razloge iz kojih se širi na Afriku, ali Evropa je druga stvar. Mi imamo stabilne institucije, klubove koji su nastali pre jednog veka, jake brendove u našoj ligi, ovo je teritorija gde već postoji kvalitetna košarka sa jakim temeljima, jakim brendovima. Na drugim kontinentima, poput Afrike, mnogo je lakše izgraditi sve ispočetka. U Evropi sve to već postoji, iz tog razloga NBA liga nikada nije krenula u konkretnu realizaciju priča o osnivanju evropske divizije“, zaključio je Bertomeu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
