Avramović je dobio velike ovacije od navijača Partizana, a u proteklom periodu postao je miljenik nacije
Aleksa Avramović prisustvovao je utakmici Partizana i Fuenlabrade na Tašmajdanu pod otvorenim nebom, a pauzu na poluvremenu iskoristio je za sumiranje utisaka sa dočeka u utorak, kao i prethodno učinjenog na Mundobasketu sa reprezentacijom Srbije, koja je na kraju uzela srebrnu medalju.
Srpski bek je sa drugovima iz reprezentacije dočekan na balkonu u Beogradu, a taj dan pamtiće do kraja života.
„Još se nisu slegli utisci, drago mi je što sam došao da pozdravim navijače i ekipu. Juče mi je uz moje venčanje bio najlepši dan u životu, jer ne mogu da opišem ono što sam osetio od svih ljudi i svega. Kompletan dan je bio savršen i zauvek ću ga pamtiti i potrudiću se da bude još ovakvih dana za Srbiju“, počeo je Avramović.
Na dočeku je bio i Novak Đoković, koji je nedavno osvojio US Open.
„Nije on nama prilazio, nego mi njemu. Ja sam imao sreću da ga upoznam ranije. On je pojava koja zrači, svako bi voleo bar na trenutak da ukrade njegovo vreme. Nismo pričali ništa specijalno, čestitali smo njemu na velikom uspehu i načinu na koji nas predstavlja u svetu. On je jedan od najboljih sportista svih vremena, uz Majkla Džordana i Muhameda Alija. Novak ulazi u tu legendu, svaka mu čast na svemu“.
Podrška navijača mu je mnogo značila.
„Počastvovano sam se osećao. Još se nisu slegli utisci, hvala im za vetar u leđa, ne samo meni, nego celoj naicji, borili smo se za sve vas, igrali najlepšu košarku i doneli srebrnu medalju“.
Otkrio je i formulu uspeha.
„Oduvek sam verovao u sebe, da nisam, ne bih napravio uspeh. Formula je volja, što bi reklao Beogradski sindikat. Pristup je oduvek bio isti, niti će se menjati. To je moj savet mlađim igračima, da duboko veruju u sve što rade, da veruju u Boga i Bog će im to vratiti“.
Upitan je da li u njegovim džepovima ima mesta za evroligaške bekove, pošto je one iz NBA sjajno sačuvao na Svetskom prvenstvu.
„Ima“.
Osvrnuo se i na prijateljsku utakmicu Partizana i Fuenlabrade pod vedrim nebom.
„Lep način da se organizuje početak sezone. Oko 7.000 ljudi, pod vedrim nebom. Da igram bilo bi par erbolova zbog vetra, meni malo čudno, jer nije hala, podseća me na basket u Čačku, na medicinske terene. Prelep dojam i sjajna ideja“.
Još uvek nije vreme da Avramović ponovo zaigra.
„U svoje ime pričam, malo mi treba vremena sve da se slegne, doći će do blagog pražnjenja posle svih emocija. Potrebno mi je malo vremena da se restartujem i krenem u nove pobede u nove izazove, trenutno sam na odmoru. Navijači Partizana ne treba da se brinu, od svih igrača dobiće maksimum, a to oni znaju da cene i poštuju“.
Ponovo je pričao o srpskim navijačima, kako onim koji su bili u Manili, tako i onim koji su bili ispred malih ekrana i bodrili reprezentaciju.
„Konstantno, od prve utakmice je bilo srpskih navijača, kao da su oseitli da se nešto veliko sprema, pojačavali su podršku. U poslednjoj utakmici je bilo skoro pola hale, stvarno smo osećali podršku svih njih. Preko toga i podršku ljudi kraj malih ekrana, Srbija je stala u tom periodu, osećali smo tu podršku. Ova medalja i turnir imaju posebnu draž, način na koji nas je ujedinila Borišina teška povreda. Veliki turnir smo odigrali na pravi način i nikad za ovih 20 godina nisam bio u grupi takvih ljudi. Mi smo se svi družili, bila je to neizmerna ljubav koju smo imali jedni prema drugima i narod je to prepoznao i zavoleo nas“, zaključio je Avramović u razgovoru za „Sport klub“.