1
Ko je verovao da će se koferi pakovati 12. septembra u zoru?
Znate kad kažu „biće lakše sutra“. Neće, nije, još je gore, iskreno. Igraće se košarka i posle ovoga, istina je to, ali za mene i najpogrešnije razmišljanje trenutno.
PROČITAJTE JOŠ
Pa, naravno da će se igrati, ali je trebalo da se igra i zaključno sa 18. septembrom sa srpskim akterima u glavnim ulogama.
Umesto toga – pakovanje. Niko se nije nadao da će novu radnu nedelju početi ubacivanjem kofera u kombi koji ih je od hotela vozio na aerodrom u Berlinu.
Italijani su lansirali košarkaše Srbije (94:86) sa Evrobasketa u Beograd. I dalje čekam da se probudim iz košmara, ali ne ide.
„Ovo je za hospitalizaciju stanje u kojem se ja sad nalazim“, da ne preterujem, ali reči Željka Obradovića na čuvenoj konferenciji 2005. posle fijaska reprezentacije na Evrobasketu u Srbiji.
Upravo od te 2005. nismo doživeli veće razočaranje shodno očekivanjima, realno je bilo da se borimo za medalju, a nismo došli ni do četvrtfinala.
Ni zubato sunce u Berlinu nije moglo da razbije sumornost koja se osećala, stvarno se niko ovome nije nadao.
Očekivalo smo mnogo i u Kini 2019. na Svetskom prvenstvu, očekivali smo da igramo Olimpijske igre u Tokiju prošlog leta, očekivali smo sada evropsku medalju…
Od 2017. i srebra na EP nemamo medalju u košarci, a u timu imamo MVP-ja NBA lige, MVP-ja fajnal fora Evrolige, neke od najboljih evropskih igrača, selektora koji zna, barem je znao, kako se ide do kraj.
Bilo je od Argentine u Kini (selektor Aleksandar Đorđević), pa od Italije za plasman na Igre (selektor Igor Kokoškov) i sad opet od Italije (selektor Svetislav Pešić).
Nemamo sistem, menjamo selektore, lutamo, mlađe kategorije nestale su sa mape, U20 reprezentacija je dominirala, ali u B diviziji…. KSS? Što bi se oglasio predsednik Predrag Danilović, nije kao da smo ispali sa nekog prvenstva.
Možda kada prestanu da budu bitne, kao što su često ispred svega, MVP nagrade, visine ugovora, imena klubova, individualni razvoj tokom leta umesto da se bude sa reprezentacijom, a počne da se misli šta se i kako radi u srpskoj košarci, možda se nešto i promeni.
I još nešto, Jokiću svaka čast, on je svoje uradio, bivao najbolji, ali nije ispraćen adekvatno što nije njegova krivica, već selektora i saigrača.
Fraza da je košarka timski sport je brutalno demonstrirana i da Srbija nije Jokić, jer najbolji igrač NBA lige nije imao dovoljnu pomoć (Micić 16, Kalinić 12 poena, ostali da se zapitaju) u svom NBA izdanju od 32 poena i 13 skokova za indeks 41.
Ako preskočimo Mundobasket 2023. godine, a realnije je da ne budemo na svetskoj smotri nego da budemo, prvo sledeće veliko takmičenje je Evropsko prvenstvo 2025.
Tada će Jokić i njegov imenjak Milutinov imati po 30 godina, Vasilije Micić jednu više, Bogdan Bogdanović 33, Vladimir Lučić teško da će igrati uopšte sa 36 godina… Ko posle njih? Mladi igrači ne dobijaju šansu, da ne govorimo o ulozi nekog nosioca.
Imaju i te pretkvalifikacije za Olimpijske igre u Parizu 2024. ali kada smo mi kao Srbija, zemlja košarke, došli do toga da se bavimo pretkvalifikacijama(!) i uzdamo u iste, onda je to za korenite promene od vrha KSS nadole.
BONUS VIDEO Košarkaši stigli iz Berlina
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
