Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i SNS, uz brojne funkcije, titule, priznanja, odlikovanja i pohvale, može da se podiči time da je "velikan srpske košarke".
Ili bar tako smatraju iz Košarkaškog kluba Mladost iz Zemuna.
Ime prvog čoveka Srbije se našlo u istorijatu kluba objavljenom na zvaničnom sajtu, gde je navedeno da su od 1970. do 1990. godine u klubu igrali košarkaši koji su ostavili „neizbrisiv trag“.
„Mladost postaje nezaobilazni klub za mnoge velikane srpske košarke. Igrači koji su se tada istakli i ostavili neizbrisiv trag u istoriji kluba su Bruno Pavelić, Ivan Matković, Stanislav i Renato Bizjak, Jovan Ivić, Tomislav Vilaret, Zoran Hinić, Dragomir Bukvić, Nebojša Toza Zorkić, Branko Mrđen, Branko Sinđelić, Jovica Antonić, Aleksandar Vučić, Vladan Tegeltija, Nikola Bjegović i Nenad Pujaz“, navedeno je u tom odeljku.
Da je Vučić pokušao da se bavi košarkom govorio je i ranije, ali ga nikada niko ranije nije uvrstio u red „velikana srpske košarke“.
Takvim ga sasvim sigurno može smatrati dečak kome je „lupio bananu“ jednako kao i njegova omiljena osoba za ponižavanje, v.d. direktora „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak kome je „sekiricom“ izbio košarkašku loptu iz ruke jednom prilikom.
Demonstrirao je i kako izgleda kada čovek, već u zrelim godinama, pokuša da se podseti dečačkih dana, pa pokušajem dvokoraka uz prebacivanje lopte iz ruke u ruku iza leđa i kroz noge zakuca „ekser“ u tablu.
Zapravo, Vučić nikada nije ni želeo da bude košarkaš i to je zaključak koji može da se izvede iz njegove nedavne ispovesti u vezi sa željama iz mladosti.
„Po drugi put u životu sam postao student, ovoga puta – Visoke sportske škole strukovnih studija, u želji da postanem košarkaški trener za klince. Ne biste verovali koliko sam srećan što posle mnogo godina krećem u ostvarenje dečačkih snova“, naveo je Vučić.
Ne bismo verovali, zaista, da je iko u dečačkom dobu imao san da bude „trener za klince“.
Ali, predsednik SNS i Srbije je jedinstven na mnogim poljima, pa zašto ne bi bio i na tom?
„Trudio bih se da radim marljivo. Neka moja neispunjena želja je da treniram neke klince. Nekog kluba, zemunske Mladosti ili nekog Ušća. Neke pionire ili kadete, klince. To mi je najveća želja!“, rekao je Vučić.
Kako se ispostavilo, nije sasvim slučajno Vučić pomenuo zemunsku Mladost, klub koji ga je proglasio velikanom, ali i klub u kom je zaista igrao, i to prema pouzdanim svedočenjima, veoma dobro igrao, njegov brat Andrej.
„Aca je dve godine stariji od Andreja, što znači da su rasli ne razdvajajući se, u istoj ekipi blokovskih klinaca, kaleći se na basketaškim terenima gde se košarka igra kao u crnačkim getima. Kao naredna faza odrastanja, usledio je odlazak na Marakanu. Andrej je igrao bolje basket od brata, dok se Aca više isticao na tribinama, što navijanjem, što ‘druženjem’ s protivničkim navijačkim grupama. Andrej nikada nije ostavljao basket. Igrao je, kao krilni centar, za IMT, Beopetrol, Radnički i Mladost iz Zemuna. Jedno vreme je bio košarkaški gastarbajter, igrajući na Kipru i u Grčkoj“, pisao je Aleksandar Apostolovski u „Politici„.
Postoje priče i o tome da Aleksandar sklon prisvajanju dela svog mlađeg brata, pa je izvesno da su slično uradili i odgovorni za kreiranje sadržaja na sajtu KK Mladost iz Zemuna, pa su umesto Andrejevog stavili Aleksandrovo ime u listu legendi i velikana.
Ako je tako, red bi bio da naprave korekciju. Ne bi Aleksandar lupio rampu tome. Ili možda bi?
Pratite nas i na društvenim mrežama: