0
Nije mala stvar kad jedan tim iz malog sela kakvo je Gajdobra dođe do Kupa Radivoja Koraća, još je veća što će 20 posto ljudi iz sela doći na utakmicu svog kluba, a najveća možda što on danas ima šezdesetoro dece koja igraju košarku.
Tipuj na domaću košarku uz MaxBet!
Pre sedam godina svega toga nije bilo. Postojala je samo ideja, ali kao što ni Betmen ne bi postojao bez novca koji ima Brus Vejn, tako verovatno ni Hercegovca iz Gajdobre ne bi bilo da nije bilo i želje i novca prvog čoveka kluba Stojana Dangubića.
PROČITAJTE JOŠ:
Na stranu što je klub od 2018. do danas, kada mu je data reanimacija posle 17 godina kliničke smrti, napredovao kroz rangove takmičenja od betone lige do drugog ranga takmičenja u Srbiji, taj klub će u Nišu na Kupu Radivoja Koraća pratiti bar 300 ljudi.
Svi oni će sa severa naše zemlje zapucati ka jugu, „dabldekerima“ da bi navijali za momke koje su prethodnih godina podržavali i Nemanja Bjelica, Strahinja Stojačić, Aleksa Vukanović, Nemanja Dangubić i drugi sportisti.
Klub nastao u lokalnoj biblioteci 1978. godine ugasio se početkom dvehiljaditih kada je Sintelon „zavrnuo slavinu“ jer je prodat i oživljen je pre šest godina da bi se sada sastao s Partizanom (četvrtak, 20.00), evroligašem i šampionom ABA lige u Nišu. Može li bolje? Ako pitate Gajdobrane, jedino bolje bi bilo pobeda nad ekipom Željka Obradovića, a njihov trener Aleksandar Komnenić je sa nama pričao o tom okršaju.
„Prvo, velika je čast i privilegija što smo se uopšte našli na Kupu Radivoja Koraća kao jedna od osam ekipa i jedina iz druge lige. Nije mala stvar i ne dešava se često da ekipa iz druge lige se plasira na Kup i pogotovo iz tako malog mesta kao što je Gajdobra, koje ima 2.000 stanovnika. Zadovoljan sam svime u klubu, sve što ima, pohvalio bih nivo na kom je organizovan, kako ide napred i kako se razvija. Mislim da smo na pravom putu. Sastavljena je dobra ekipa, konkurentna za oba takmičenja“, počeo je Komnenić priču za Nova.rs.
Mada je u klub stigao jesenas, uz još nekoliko igrača, kostur tima je sastavljen prošlog leta i nije slučajno Hercegovac dospeo dovde.
„Mi smo bili i konkurenti, pa sam morao da pratim, klub je rastao iz godine u godinu, od beton lige, preko Druge srpske i Prve srpske, došlo se do B lige i to je sve uz pomoć glavnog finansijera i predsednika kluba Stojana Dangubića koji svoj novac ulaže, pa Hercegovac ima sjajne uslove za ovaj nivo takmičenja. Ekipa je selektirana od igrača koji su igrali KLS ili čak i ABA ligu i glavni cilj je plasman u KLS. Naravno da nije slučajno da smo došli u Niš, pobedili smo OKK Beograd i Čačak 94, koji je juče pobedio Borac i napravio najveće iznenađenje trenutno. Reč je o timu koji je bio peti u KLS i pobedio Spartak iz Subotice. Nije ni ta njihova pobeda protiv Borca bila slučajna“, kaže trener.
Hercegovac je pre Kupa Radivoja Koraća pobedio u Kupu drugog stepena i to ekipu Čačka 94, a videli smo koliko Čačani mogu da budu opasni kad su gradskog rivala, ekipu Borca izbacili strašnom partijom Petra Grojića.
„Iskreno, sve je manje šutera u našoj košarci, ali ima još takvih momaka po nižim ligama, mladih koji mogu da izađu u prvi plan. Petar je sjajan šuter, to svi znaju koji prate niže lige od mlađih kategorija. Prošle godine se isticao, imao je sjajnu sezonu i statistike, utakmice je neke rešavao. Protiv nas u Gajdobri je imao izvanredno šutersko veče i pravi je bek šuter“.
Sve ono što se dešavalo prethodnih godina publika je dočekala srčano i tako i prati Hercegovac na svakoj utakmici.
„Sjajna atmosfera, od BKK Radnički smo najavljivali derbi, dvadesetak minuta pre početka utakmice je hala bila skoro puna. Ljudi iz kluba i neki veterani kažu da tako nikada nije bilo. Oni su nam jedan ozbiljan vetar u leđa i svim ekipama nije lako kad dođu u Gajdobru. Bila je dobra podrška protiv Čačka 94 u utakmici koju smo završili osvajanjem Kupa drugog stepena“, priča Komnenić.
Aleksandar je bio na „obuci“ kod Dušana Alimpijevića, koji je takođe kao mlad trener dobio šansu da vodi FMP i Crvenu zvezdu, a prethodnih godina se profilisao kao jedan od najboljih mladih trenera u Evropi. Kao neko ko je prošao Komnenićevim cipelama, našao mu se i pokazao kako se radi u Bursi. Nije poznato kakvu će dalje putanju pratiti Komnenić, ali je Hercegovac za sada pozitivno iskustvo.
„Pre svega sam zahvalan klubu na ukazanom poverenju, nije mala stvar da se jednom mladom treneru pruži šansa, pogotovu kad je reč o klubu koji ima najveće moguće ambicije. Pričamo o plasmanu u Košarkašku ligu Srbije. Možemo da pričamo šta hoćemo, ali ljudi ovde u selu vole košarku i prate košarku i tu ima pritiska. Svaka utakmica njima, traži se pobeda, ide se na pobedu. Već treću godinu zaredom se pokušava ulazak u KLS i svi su tu, da pomognu, ali i očekuju rezutat“.
U timu je i Mladen Grušanović, sin Mijaila Grušanovića, čoveka koji je godinama mogao da se bavi poljoprivredom, a onda na terenima u Jugoslaviji i Srbiji pravi čuda po kojima ga mnogi pamte. Da li takvih igrača ima i danas?
„Baš na takvom nivou nema, Mikan je jedinstven i za ono što je radio, kapa dole. Ne znam da li će te stvari ikad više moći da se dese. Ali kad pričamo o ovom nivou, mi imamo neke momke koji rade. Naši neki igrači rade, drugi su studenti i pored toga igraju za nas. Ima toga, ali ne na tom nivou (na kom je bio Grušanović)“.
Komnenić kaže da je ideja kad se Hercegovac „budio“ bila nešto drugačija i možda skromnija, ali su se „isprečili“ Darko Miličić i još neka poznata košarkaška imena. I to u beton ligi.
„Probali su da oforme tim od momaka iz Gajdobre, ali tu je bio mali problem jer nije bilo toliko košarkaša, pogotovo što je te sezone u beton ligi igrala i ekipa ‘I came to play’ koji je bio konkurencija njima i tada su u ‘I came to play’ bili Darko Miličić, Jovo Stanojević, Branko Cvetković, Dušan Bulut. I onda su morali da naprave ozbiljnu ekipu. Tu je bio problem mali broj građana i morali su da idu na okolna mesta, Bačka Palanka, Čelarevo“, priča Komnenić.
Gajdobrani su pobedili „I came to play“, a njihov trener opisuje da su to neke od utakmica za pamćenje. I on i igrači se nadaju da će takva biti i utakmica s Partizanom.
„Mislim da se to nije desilo u sportu, taj neki nivo… Partizan je abaligaška ekipa, stvoren za najviše domete u Evroligi. Ogromna je razlika. Mi ćemo se boriti i želimo da se pokažemo u najboljem svetlu, ali je ovo jedna preozbiljna ekipa sa jednim od najboljih igrača Kevinom Panterom, sa najboljim trenerom, najtrofejnijim svih vremena. To je preveliko“, svestan je trener ekipe iz Gajdobre.
„Iskreno mislim da ćemo mi svi iz ove utakmice moći mnogo da naučimo. Pričam i iz svog ugla, ceo moj stručni štab i igrači. Svi ćemo moći da učimo. Tu je naravno Partizanova, sad da pričamo o taktici, to je spejsing, kako ide lopta, kako Partizan napada, to su neke stvari u kojima su oni najbolji. Željko ima nebrojeno ofanzivnih varijacija, mi smo ih skautirali, pripremili se na jednom svom nivou kao što spremamo ekipe u B ligi, kao što smo spremali ekipe iz KLS, tako smo uradili skauting i za Partizan, spremili, pa ćemo videti“.
Jedna otežavajuća okolnost na tom putu je što neki momci rade i poslove pored košarke, pa ponekad nije lako da se uklapaju sa treninzima.
„Teško je, iskreno je teško. Pričamo o tome da oni momci rade naporno na poslu i posle toga dođe na trening gde ga čeka jedan fizički napor i koncentracija mora da bude na vrhunskom nivou. I onda nije ni njima, ni meni lako. Ali opet, eto, borimo se, idemo, zajedno smo opet došli do nekog cilja, osvojili drugi stepen Kupa, došli do Niša i ja se nadam da ćemo isto da se borimo i za Košarkašku ligu Srbije“, veli Komnenić.
Gajdobra je godinama iznedrila veliki broj reprezentativaca u različitim sportovima, a sa nekima od njih su i danas iz kluba u kontaktu. Vladimir Lučić je rodom odande, Nemanja Bjelica ima kuću blizu hale, a Stojačić ima želju da tamo zaigra.
„Jesu, Lučić je iz Gajdobre, u kontaktu smo i sa braćom Stojačić i Brankovićem koji su naši 3×3 reprezentativci, koji su i na našim utakmicama, daju nam podršku. Na utakmici protiv BKK Radničkog je bio čak i Nemanja Bjelica i hala ga je pozdravila što nam je bilo drago. Nadam se da ćemo čak i večeras imati podršku naših 3×3 reprezentativaca“.
Zanimljivo je i zbog čega „Brka“ koji Srbiji donosi medalje kao svetski prvak u basketu hoće baš u Gajdobru.
„Jeste, to mu je želja jer te sezone kad su oni igrali i imali dobru sezonu. Tad je bila korona, tad je bila zabranjena publika i nije mogao da se doživi taj osećaj kao što je sad. On to sada doživljava s tribina i priča da ima želju da se vrati. Bila je čak neka ideja da nam možda pomogne i ove sezone, ali ipak on ima Olimpijske igre koje su u Parizu. Ima i priča da ako osvoji zlatnu medalju, da bi naredne sezone možda mogao da nam se priključi“.
Kad se svetla pogase posle Kupa, ostaje pitanje: šta dalje? Šta kada prođe čitava pompa i pažnja koju su na sebe skrenuli momci iz Hercegovca i kad se bar 300 njihovih navijača vrati kućama?
„Minimum 300. A šta će klub posle Kupa, to je ono što ja pričam svima. Mi se sutra vraćamo u svoju realnost, i okrećemo se našoj B ligi. Nadam se da ćemo svi posle Kupa biti na krilima ovoga i da ćemo još bolje da se zbližimo, da taj kontakt koji ćemo imati danas, da prenesemo na našu ligu. Što se tiče kluba i navijača, uzdam se u to da će ljudi još više da nas prate, nadam se da će ljudi još više da nas prate, dobili smo medijsku pažnju i po Nišu nas sada pozdravljaju svi, prijatno smo iznenađenje“.
Komnenić iskreno priznaje da nije razmišljao šta bi rekao Željku Obradoviću u slučaju da Hercegovac nastavi svoju bajku, ali zna šta bi uradio ako se desi suprotno.
„Nisam razmišljao o tome iskreno. A ako Partizan pobedi, onda ništa, čestitam i želim im sreću u svim takmičenjima“, zaključio je trener Hercegovca.
BONUS VIDEO: Sferopulos viče na Jaga i besni na igrače Zvezde posle serije FMP-a
