0
Kad je osvojio titulu, prvu za pola veka u istoriji kluba, držao je u rukama ćerkicu i ponašao se kao da se ništa nije desilo. To je kasnije i rekao - nema euforije, samo daj da idem kući i tamo gledam, češkam, mazim i jašem konje, otprilike tako i tim redom.
Pa ipak, kad pogledate Nikolu Jokića na parketu dok igra, uopšte ne deluje kao čovek kome, što se kaže, nije stalo. Znaju to veoma dobro i Los Anđeles Lejkersi koji su izgubili dvocifren broj utakmica zaredom od Denver Nagetsa.
PROČITAJTE JOŠ:
Od decembra 2022. godine stalno trpe teror tima iz Kolorada koji nijednom nije slavio sa više od 13 razlike, ali uporno pobeđuje i sprema se da Lebronu Džejmsu i Entoniju Dejvisu možda podeli još jednu „metlu“ u plej-ofu. Lani u finalu Zapada, sada u prvoj rundi.
Kad izađe na parket, Jokić deluje kao neko ko je dobro svestan svoje uloge, nema više stida i zadrške kad nešto hoće da kaže, to i uradi, koliko god burno bilo. Kad treba da se svađa sa sudijama, radi to i snosi posledice ako mora.
Čening Fraj, nekadašnji krilni centar više NBA ekipa i šampion iz 2016. je ukazao baš na to, tvrdeći da to nisu odlike nezainteresovanog sportiste.
„Njegova najveća kritika je bila: ‘Oh, on ne voli košarku’, a kad pogledaš Nagetse kako igraju, on možda priča i više nego Luka, a Luka ne zatvara usta! Pogledaj kako razgovara sa saigračima, pogledaj njegovu strast, ne propušta utakmice, izdržljivost mu je suluda i građa mu je takva da koliko god igrao sa loptom i kad izgleda iznureno, ima posebne nivoe spreme u utakmicama da svaki put u prelomnom trenutku napravi dobar potez što pokazuje da mu kondicija nije problematičan faktor“, objasnio je Fraj u podkastu sa Ričardom Džefersonom.
I tačno, Jokić ume da bude temperamentan, ali konstantno isporučuje u igri. Kad se desio jedan period da je imao nekoliko šuterski lošijih partija ove sezone, to je bilo ravno senzaciji. Toliko je visoko podigao lestvicu.
Štaviše, ta lestvica je posle šampionske titule iz prošle godine postavljena na isto mesto i Jokić u tom smislu nema šta da krije.
„Pobede su naš životni stil. Zaista je dobro kada pobeđuješ. Posebno kada pobeđuješ mnogo. Svi su srećni, svi žele da igraju, svi veruju u sistem. Pobede, mislim da je to životni stil. Bio sam ovde kada smo gubili i ne želim da se vraćam na to“, rekao je Jokić posle 11. uzastopne pobede nad Lejkersima.
Da li to zvuči kao čovek koji ne voli košarku? Pa možda može nekom i da zvuči, ali koga briga ako svejedno voli pobede i ako ih donosi? Nema šanse da će neko u Denveru da se buni ako Nikola kod kuće na zidu drži poster nekog crnog arapskog konja, umesto Majkla Džordana.
A da to što je rekao stvarno i misli, potvrdio je još nekoliko puta. Navijačima Denvera posle svih godina neuspeha zvuči neobično kad neko njihov kaže da su pobede stil života, ali to je danas realnost koju žive.
„Ne znam, ne znači mi ovo nešto speacijalno, ja samo pokušavam da se takmičim i pobeđujem“, rekao je Jokić posle druge MVP nagrade.
Džoel Embid je kasnije iskukao svoju prvu, pa je Jokić uskraćen još prošle godine za svoju treću, ali ju je rado zamenio za nagrade MVP finala Zapada i MVP finala NBA lige, jer je to značilo da su Nagetsi sa njim uradili što niko nije pre njega.
I usladilo mu se izgleda, pa je pre dva meseca kad je napunio 29 godina rekao nešto slično. Drži se tog novog životnog stila dok je svestan da predstavlja i Denver, ali i Sombor.
„Još nemam vremena da mislim, stvarno sam pokušao, ali šta sam naučio o sebi? Ne želim da zvučim kao guru, ali svako može da uradi sve. Šta god vam je na umu, samo morate da… Ne znam, ode mi misao iz glave“, ispričao je, a onda se vratio na temu pobeda.
„U ovom trenutku je šampionski prsten vrhunac, sad pokušavaš da ne padneš. Pokušavaš da ne padneš na početku. Hoćeš da budeš tamo i nađeš neki novi vrh planine. Videćemo, naravno da bi nova titula podigla opet sve nas kao grupu, kao tim. Ali jednostavno mislim o pobedi svakog dana i kao što sam rekao, to je stil života, a taj stil ne prihvata poraz“, kazao je Jokić.
Lebron Džejms je godinama bio neko ko se hranio pobedama, posle svakog treninga, svakog podignutog tega, saune, ili leda na kolenima je znao da vredi.
Zato je uzeo četiri titule i zbog toga ga mnogi smatraju jednim od najvećih košarkaša svih vremena. Međutim, iako i sada sa 39 godina igra kao mladić i bolje od mnogih mladića, sada mu se alibi za poraze traži u tome što je već odavno trebalo da bude na zalasku.
Neki se šale i da je nekadašnji teror koji je on sejao protiv Toronto Reptorsa i zbog kog je Toronto bio nazivan Lebronto, sada promenjeno u NikoLA, jer Jokić uništava Lejkerse godinu i po dana bez prekida.
Verovatno ne namerava tu da stane. Pitanje je kako će američka javnost reagovati ako Džejms doživi nezapamćeni udarac i drugo „čišćenje“ za dve sezone, a da ima sasvim solidan tim koji ima jednu falinku – ne može da zaustavi Somborca. Zato negde malo mora i da relativizuje celu priču govoreći: „Ljudi, to je samo košarka“.
Zato se sada priča da Lejkersima fali Dvajt Hauard, da bi on pomogao i dilema je koliko bi to mogao i iskusni „Supermen“, jer ni Jokić više nije onaj isti od pre četiri godine.
Osim toga, sad u glavi ima izgrađen šampionski mentalitet kojim i dalje pokušava da zarazi ostale saigrače da u ključnim momentima daju važan šut i postanu junaci.
Džamal Marej je pre neko veče to uradio za pobedu, mada se u prvim utakmicama plej-ofa sit ispromašivao. To je ta razlika koja odvaja šampionski tim i mentalitet od onog drugog.
Ne čini taj faktor ni Jokića, ni Denver nepobedivima, jer su Lejkersi u sve tri utakmice do sada imali prednost, u jednom trenutku i 20 razlike. Ali, to čini Denver daleko težim rivalom od onog koji se pre devet godina molio da nekad uđe u plej-of, a onda i kad bi ušao, bio tamo gledan kao topovsko meso. Ta vremena su prošla i svi u NBA to dobro znaju. Zna i Lebron Džejms i uopšte mu se ne sviđa.
BONUS VIDEO: Denver i Nikola Jokić stigli do 3-0 protiv Lejkersa u Los Anđelesu
