7
Povratak Ajzee Tomasa u dres Los Anđeles Lejkersa mogao bi da bude početak jedne od najlepših "labudovih pesmi", ali bi takođe mogao da predstavlja i neslavan kraj jedne od najtužnijih karijera u istoriji NBA.
PROČITAJTE JOŠ
Još pre nego što se rodio, Tomasov život bio je nepovratno vezan za košarku. Naime, njegov otac Džejms, inače veliki navijač Los Anđelesa Lejkersa, kladio se sa prijateljima da će „jezerdžije“ dobiti finalnu seriju protiv Detroit Pistonsa.
U slučaju poraza, obavezao se da će prvo dete iz braka sa Tinom Boldrip nazvati po svom najmrskijem igraču, prezimenjaku Ajzei. Na njegovu nesreću, Detroit je „počistio“ Lejkerse, a Tomas sina nazvao po velikom rivalu, uz doduše dodatne „ai“ kako bi ipak imalo biblijsku umesto košarkaške konotacije – Isaiah umesto Isiah.
Mali Ajzea, od milošte zvani „Glavonja“ u društvu i „Zik“ od strane oca, pokazao je talenat za košarku, i u Kurtis srednjoj školi prosečno je beležio 31 poen po utakmici, što je donelo poziv Univerziteta Vašington.
Samo tri zvezdice i veliki broj mana naterali su brojne skaute da posumnjaju, ali je Tomas imao podršku gde je bilo najpotrebnije – čuveni Nejt Robinson mu je dao „zeleno svetlo“ da ponese broj dva, a Tomas tu cifru na grudima nosio dostojno i Vašington Haskije odveo do titule u Pak-10 konferenciji pobedom nad Arizonom u poslednjoj sekundi.
Očekivano, usledio je odlazak na draft.
Da njegova priča nije obična pokazao je i dokumentarni film pre nego što je izabran, „Put ka NBA – priča Ajzee Tomasa“. No, nije uspeo da „dotakne“ srca brojnih skauta, pa je do izbora morao da čeka sam kraj drafta, kada su ga „podigli“ Sakramento Kingsi.
Ne, nisu promašili jer je Tomas u februaru zabeležio prvi dabl-dabl, potom je dodao i naslov najboljeg rukija meseca nakon 12,2 poena prosečno u februaru 2012. godine, odlične partije donele su mu i sedmo mesto u glasanju za najboljeg rukija 2011. godine.
Rekord dotadašnjeg toka karijere postavljen je 2014. godine u januaru kada je protiv Oklahome Siti Tandera brojio do 38 poena, da bi ponovio i par dana kasnije protiv Indijane, a u istoriji NBA lige se upisao nad Vašington Vizardsima (117:111), 18. marta 2014. godine, kada je postao najniži igrač sa zabeleženim tripl-dablom od 24 poena, 11 asistencija, 10 skokova.
Ne, uprkos tome što je bio jedan od najpopularnijih igrača tima iz Kalifornije, početkom sezone 2014/2015. trejdovan je u Finiks Sanse, koje je predstavljalo na takmičenju u veštinama tokom Ol-star vikenda. Kraj sezone doneo je i novu selidbu, ovog puta u Bostonu, gde je procvetao.
Iz nedelje u nedelju Tomas je dovodio rivale do ludila, a Boston je pokazao naznake povratka na puteve stare slave predvođen omalenim organizatorom igre. Kao nagrada stigao je plasman u plej-of, ali je tamo već u prvoj rundi bolja bila ekipa Klivlenda sa 4-0 u seriji. Naredne sezone rival u doigravanju je bio tim Atlante, Tomas je briljirao, ubacio je Hoksima 42 poena, ali je na kraju njegova ekipa poklekla sa 4-2 u seriji.
Ne, ni novi neuspeh nije obeshrabrio tim koji je bio fantastičan tokom sezone, a organizator igre je završio ligaški deo kao drugi najbolji „šesti čovek“ čitave lige. Ono što je bilo najavljeno 2016. ostvareno je 2017. godine – Tomas je vezao čak 43 utakmice sa preko 20 poena, postavio novi rekord franšize, pa su očekivanja pred plej-of bila ogromna.
A onda je dan pred početak borbe za titulu stigla više nego tužna vest – Ajzeina sestra Čajna poginula je u saobraćajnoj nesreći. Smogao je snage da se vrati na parket i dan kasnije povede Seltikse ka pobedi nad Čikago Bulsima u prvoj utakmici prve runde plej-ofa. Kada je serija okončana pobedom od 4-2, otišao je na sestrinu sahranu.
Govor Tomasovog tela jasno je pokazao da mu nije do košarke, ali je uprkos tome i protiv Vašingtona bio nestvarno dobar – prvu utakmicu je završio sa 33 poena i devet asistencija, potom je stao na poen do rekorda koji je Džon Havliček postavio u zelenom dresu – ubacio je 53, postao drugi košarkaš ovog tima koji je u doigravanju prebacio 50 poena, a Seltiksi su prišli finalu. Usledio je pad, serija poraza, te je prolaz odlučen u sedmoj utakmici – 29 poena, 12 asistencija i prolaz u finalu Istoka gde su već bili Klivlend Kavalirsi.
Nažalost po Tomasa i Boston, u drugoj utakmici finala konferencije zaradio je povredu kuka zbog čega je završio sezonu. Kada je okončana, Tomas je na zadovoljstvo i Seltiksa i Kavalirsa otišao put Ohaja, gde je trebalo da zameni Kajrija Irvinga, koji je stigao u Masačušets.
No, umesto bajkovitog nastavka i učešća u borbi za titulu, usledio je novi udarac – povreda kuka nije bila dobro zalečena, pa je bio prinuđen da ode na dužu pauzu koja je potrajala sve do 2. januara 2018. godine, kada je protiv Portland Trejlblejzersa ubacio 17 poena za 19 minuta.
Već u februaru usledila je nova selidba, ovog puta u ekipu za koju je navijao od malih nogu. I započeo je odlično u dresu Lejkersa, ubacio 22 poena sa klupe na debiju, ali je nepun mesec kasnije usledio novi problem – operacija kuka i kraj sezone.
Leto 2018. donelo je rastanak sa Lejkersima, potpis za Denver Nagetse, za koje je, posle skoro godinu dana pauze, zaigrao u februaru 2019.
Kraj sezone značio je i novu selidbu, destinacija je bio Vašington, a upravo je u dresu Vizardsa doživeo možda i najveći udarac u karijeri. Naime, tim iz prestonice ga je poslao u Los Anđeles Kliperse u februaru 2020, koji su ga potom samo dan kasnije otpustili.
U aprilu 2021. godine potpisao je desetodnevni ugovor sa Nju Orleans Pelikansima, po čijem isteku se nije zadržao u timu, pa su usledile najave da bi nekadašnja zvezda lige mogla put Evrope.
Ipak, pre prelaska preko okeana Tomas je odlučio da još jednom proba da se izbori za mesto u NBA kroz razvojnu ligu. Pokazao je kvalitet u debiju za razvojnu ekipu Denver Nagetsa, a 42 poena u dresu Grand Rapid Folsa donela su poziv Lejkersa, drugi put u karijeri.
Ovog puta desetodnevni ugovor Tomasu će biti možda i poslednja šansa da se izbori za status prvotimca, pogotovo jer u timu iz „grada anđela“ ne cvetaju ruže. Ukoliko se ispostavi da je Tomas upravo karika koja nedostaje kako bi Lejkersi ponovo počeli da liče na sebe, 32-godišnji bek će imati šansu da karijeru privede kraju pravom „labudovom pesmom“. Ukoliko posle tih deset dana usledi rastanak, Tomasa možemo da očekujemo u Evropi, možda i u Kini. A iako mu karijera neće biti gotova, biće više nego jasno da njegov ispraćaj iz najjače košarkaške lige na svetu neće biti ni najmanje ceremonijalan, iako je to, u najmanju ruku, zaslužio.
BONUS VIDEO Radonjić pokazao emocije kao nikad, Zvezda – Bajern 81:78
Pratite nas i na društvenim mrežama:
