0
Majstor da pogodi, Piksi je ovoga puta "šutnuo nebu pod oblake".
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Gorčina, razočarenje, praznina…. Teško bi se moglo pronaći dovoljno reči posle eliminacije Srbije sa Svetskog prvenstva u fudbalu i bolnog prizemljenja koje su nam priredili Švajcarci.
Euforija je bila pojačana na maksimum pre odlaska u Katar, pa je verovatno i zbog toga otrežnjenje bilo bolnije.
PROČITAJTE JOŠ
Možda je i najteže pala činjenica da smo poraženi tamo gde smo verovali da nam je najveća snaga. Srbija je na Mudijal došla kao ekipa sposobna da se prilagođava dešavanjima na terenu i da u skladu sa tim menja tok utakmice u svoju korist.
U ključnom meču protiv Portugala kada smo u Lisabonu pobedom izborili direktan plasman, Srbija je krenula sa golom zaostatka, a potom uspela da napravi preokret. Ključnu ulogu su igrali igrači sa klupe.
Radonjić je napravio dar-mar odbrani Potugala i iznudio korner koji je prethodio golu Aleksandra Mitrovića koji je ušao sa klupe i postigao gol za istoriju.
I kroz takmičenje u Ligi nacija je u nekoliko navrata Piksi znao da promaši sa postavkom i izborom igrača i kasnije izmenama potpuno promeni tok meča.
Mentalitet koji je usadio igračima da mogu da igraju protiv svih i da mogu da se vrate iz svake loše situacije je nestao kada je to bilo napotrebnije na najvećoj pozornici.
I ne samo što nije bilo mentaliteta i preko potrebne drskosti, već je i Piksi sa izmenama postigao jedno veliko ništa.
Činjenica je i da su povrede u mnogo čemu krojile i sastav i same promene tokom meča i da nije bilo lako praviti taktičke i pozicijske zaokrete, ali je utisak da su promene prreviše izgledale kao alibi za neminovne poraze.
Iskoristio je selektor Srbije svih 15 promena koliko je mogao da izvrši tokom tri utakmice, a možda je tek sa jednom ili dve uspeo da napravi nekakvu minimalnu korist ili da budemo precizniji, da sanira postojeću štetu.
U mnogo većoj meri su izgledale kao promašena tema na pismenom zadatku u osnovnoj školi, nego ozbiljan fudbalski potpis.
Iako je u nekima bilo logike i da u nekim situacijama odgovornost leži na igračima, utisak je da je menjao iz nemoći u situacijama kada je trebalo da potezima unese varnicu u našu igru.
U meču protiv Brazila skoro svi potezi su delovali smisleno, problem je što je od prve izmene utisak bio da pokušava da se radi kontrola štete. Izmena Gudelja koji je pravio greške i zbog kojeg je patila odbrana uvođenjem Ilića deluje logično gledano po poziciji, ali je problem u setu veština koji ti igrač donosi. Iako nominalno zadnji vezni, kvalitet Ilića ne leži u činjenici da je perfektan kvaritelj igre rivala, već igrač koji donosi malo drugačiji stil igre na tom mestu.
Time se nije dobila defanzivna čvrstina, a menjanje glava za glavu do kraja meča samo je u većoj meri isticalo već postojeće probleme.
Piksijeve izmene su izgledale kao kada prosečan navijač menja na igirci koju igra, pa tako levog beka, zameni igračem kojem pored imena u opisu stoji u opisu levi bek bez ideje šta bi to moglo da donese.
Ako je i bilo logike po sistemu glava za glavu u meču sa Brazilom,u sledećem protiv Kameruna je već bio potpuni fijasko.
Povreda Pavlovića je iziskivala izmenu, ali je ulazaka Mitrovića bio katastrofa koja je samo čekala da se desi. Igrač koji u ovoj fazi karijere može da igra samo definisanu ulogu u određenim okolnostima, morao je da krpi rupu koja je prevazilazila njegov kvalitet.
Niz se posle samo nastavio. Uvođenje Marka Grujića koji je bio marginalan i kroz kvalifikacije, pa do Srđana Babića koji je prekratko bio sa ovom selekcijom, do zakasnelog ulaska Nemanja Radonjića čija je minorna uloga jedna od većih misterija iako je na Mundijal došao sa formom kakvu nije imao prethodnih godina.
U trećem meču je već sve bilo alibi i kontrola štete. Rovitog Veljkovića je zamenio Nemanja Gudelj i to je možda bio i prvi potez sa konktretnim učinkom jer je iskusni veznjak stabilizovao odbranu, ali je ulazak Filipa Đuričića umesto iznurenog Tadića bio klasičan znak predaje. Glavni mozak na klupi, na terenu igrač koji se vraća iz povrede i lošijeg perioda u karijeri, a pri tom od doalska Piskija nije bio u grupi igrača sa većom ulogom.
Na kraju kada se svedu računi, ostali smo kratki za tu dodatnu injekciju u igri i energiji koji je klupa donosila.
Igrači su bacni kao u kavez sa lavovima, a Piksi je u teoriji vukao logične poteze. Problem je što je rezultat napravio spreman da rizikuje kada prepozna da je ekipa posustala i da joj treba dodatno samopouzdanje i energija na terenu.
Izmene nisu samo pitanje promene kadra već i promene uloge i zadataka na terenu, a toga ovoga puta nije bilo.
Svaka škola se plaća, a ova je bila jedna od najskupljih. Sad nam ostaje da se kroz naredni ciklus spremimo za sledeći veliki ispit i ovga puta ga položimo.
BONUS VIDEO Selektor Stojković o dešavanjima u FSS
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
