0
Oni nikada nisu osetili pravu radost sa saigračima iz reprezentacija
San većine fudbalera je da sa svojom reprezentacijom ispišu stranice istorije i makar zaigraju na nekom velikom takmičenju.
Ipak, postoje i oni fudbaleri koji su blistali u svojim klubovima, napravili sjajne igračke uspehe, ali nisu „stigli“ da obuku dres reprezentacije na nekom Svetskom prvenstvu.
Bilo je onih koji su propuštali put na Mundijal zbog toga što su im reprezentacije bile nedorasle najvećoj sceni, onih koji su se povređivali u nezgodnim trenucima, kao i onih koji su zbog svog temperamenta i raznih sukoba unutar timova preskakali Svestko prvenstvo.
PROČITAJTE JOŠ:
Najveće ime među takvim fudbalerima je svakako Erik Kantona. Slavni Francuz mogao je da pokriva više pozicija na terenu, prava je legenda Mančester junajteda, a za svoju reprezentaciju odigrao je 45 utakmica u periodu od 1987. do 1995. godine.
Kantona je u reprezentaciji imao više skandala, zbog kojih nije mogao da se pokaže na svetskoj reprezentativnoj smotri. Najpre je 1988. godine nazvao selektora Enrija Mišela „vrećom go***a“, a kao posledica je došlo izbacivanje iz tima.
Mišel Platini je kasnije vratio Kantonu u reprezentaciju, ali Francuska nije otišla na Svetsko prvenstvo 1994. godine.
Najveći incident bivši fudbaler izazvao je 1995. godine kada je nogom udario navijača Kristal Palasa i dobio je suspenziju. Kada se vratio njegovo mesto preuzeo je Zinedin Zidan, koji je ispisao istoriju francuskog fudbala.
NE PROPUSTITE:
Kantona je kao veliko razočaranje doživeo to što nije bio pozvan u nacionalni tim za Evropsko prvenstvu 1996. godine u Engleskoj i godinu dana kasnije odlučio je da se povuče iz profesionalnog fudbala. Kantona se iz profesionalnog fudbala povukao sa svega 31 godinom i ostavio je utisak da je imao još mnogo toga da pruži.
Iza Kantone na ovoj listi nalazi se Rajan Gigs, koji je bio veran reprezentaciji Velsa, a još verniji Mančester junajtedu.
Problem sa Gigsom bio je taj što Vels u njegovo vreme jednostavni nije imao konkurentan tim za velika dela. O tome najbolji govori podatak da je Vels igrao na Mundijalu 1958. godine u Švedskoj, a prvi sledeći put biće ove godine u Kataru, gde su im rivali u grupi Engleska, Amerika i Iran.
Gigs je za Vels odigrao 64 utakmice, ali je reprezentativnu karijeru završio mnogo pre klupske (sedam godina). Kao razlog za to naveo je posvećivanje klupskim obavezama sa Mančester junajtedom, čija je svakako legenda.
Mogao je Gigs i da se kao selektor Velsa pojavi ove godine na Mundijalu, ali ga je skandal sa ženom i nasiljem udaljio od toga, te je morao da podnese ostavku.
Džordž Best je takođe jedan od najpoznatijih zvezda koje se nikada nisu pojavile na Mundijalu. Best je bio poznat po ne baš sportskom načinu života van terena, ali je zato zadavao mnogo problema praktično svakom protivniku i odbrambenom fudbaleru.
Najbolje dane klupske karijere imao je u Mančester junajtedu tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a nakon toga promenio je čak 16 klubova. Za reprezentaciju Severne Irske odigrao je 37 utakmica, a postigao je devet golova. Velika želja mu je bila da se nađe na Mundijalu, ali taj san je ostao samo nedosanjan.
Severna Irska je učestvovala na Svetskom prvenstvu 1982. godine u Španiji, ali Best tada nije bio u igračkom „prajmu“, te je odluka selektora Bilija Bingejma bila da ga ne pozove.
“Bio sam u dobroj formi te godine, pošto sam igrao za američki tim jednom nedeljno. Problem je bio što je taj tim bio očajan… Bili je došao da me gleda na jednom meču, a mi smo igrali katastrofalan fudbal. Bio je pod pritiskom da me pozove u tim, ali je svoj postupak mogao da opravda na osnovu ovog meča gde sam igrao loše. Nisam očekivao da ću igrati svaki meč na Mundijalu, ali sam želeo čisto da budem deo grupe momaka. Bio bih zadovoljan i da sam igrao 15 minuta po meču, samo da učestvujem na Šampionatu“, rekao je jednom prilikom Best.
Severna Irska je na pomenutom Mundijalu napravila veliki uspeh, pošto je kao prva otišla u narednu fazu ispred Španije, Jugoslavije i Hondurasa.
Best je ostao bez Mundijala, karijeru je završio 1984. godine, a preminuo je u novembru 2005.
Alfredi di Stefano, legenda Real Madrida, u karijeri je nastupao za reprezentacije Argentine, Kolumbije i Španije, ali činjenica je da ga nikada nije posebno zanimala internacionalna karijera. Argentina nije uspela da se kvalifikuje za Šampionat sveta 1950. godine, a 1954. nije mogao da učestvuje pošto je igrao i za “gaučose“ i za Kolumbiju. Odigrao je nekoliko kvalifikacionih mečeva za “crvenu furiju“, ali Španija nije uspela da se kvalifikuje za Svetski kup 1958.
Španija je uspela da se kvalifikuje na Mundijal 1958. godine, ali je Di Stefano tada bio povređen.
Uprkos svemu, ostaće upamćen kao jedan od najboljih fudbalera 50-ih i 60-ih godina prošlo veka, a tokom klupske karijere postigao je 376 golova na 521 utakmici.
Nakon igračke karijere postao je i trener, ali nikada nije vodio nijednu reprezentaciju.
Sa druge strane, ruski as Andrej Kančelskis nije hteo da igra 1994. pod selektorskom palicom Pavela Sadirina, dok se Bernd Šuster posvađao sa čelnicima nemačkog saveza i završio reprezenativnu karijeru već sa 24 godine.
Jedini fudbaler sa „crnog kontinenta“ koji je od strane FIFA proglašen za najboljeg na svetu – Žorža Vea sa Liberijiom nije uspeo da se plasira na Svetsko prvenstvo. Vea je svojevremeno dominirao u dresovima Milana, Monaka i Pari Sen Žermena,a reprezentaciju je mnoog voleo. Bio je njena prva zvezda, lider, kasnije i trener, a čak ju je u nekim momentima i finansirao iz ličnih prihoda. Najbliže kvalifikovanju za Mundijal, Liberija je bila 2002. godine kada joj je falio samo bod za prolaz.
Od ostalih fudbalera valja napomenuti da Mundijal nikada nisu „videli“ Jan Raš, Dankan Edvards, Ladislav Kubala i Abedi Pele…
Na listi igrača koji nikada nisu nastupali za reprezentacije nalaze se Paolo di Kanio, Stiv Brus, Mikel Arteta, Štefan Klos, Silvan Distan…
BONUS VIDEO Mitar bi bio kriminalac da nije fudbaler, smirila ga vatrena brineta
