0
Za vikend je bilo tačno godinu dana od, sada već kultne izjave selektora Srbije, koji je verovao u prolaz i kada mnogi od nas nisu.
Ležernost kojom je izgovorena rečenica tokom okupljanja „orlova“ nekoliko dana pred put u Lisabon, novembra 2021. postala je jedna od onih koje se pamte jer su Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović i ostali pokazali da ni Portugal nije bauk.
PROČITAJTE JOŠ:
Sa 2:1 u 90. minutu su odveli Srbiju na Mundijal, godinu dana pre početka Svetskog prvenstva, koje je sada za manje od dve nedelje.
„Da l’ je to sudbina ili ko zna šta li je“, pita se Bajaga između ostalog u svojoj čuvenoj pesmi, koju osnovci na malim maturama pevaju kao da se nikad više u životu neće videti.
Posle Mundijala u Rusiji 2018, mnogo Srba je postavilo isto ovo pitanje kada su videli žreb i grupu G za Svetsko u Kataru.
Srbija, Brazil, Švajcarska i stativa! Umesto Kostarike, dođe Kamerun. Ne može baš sve da se poklopi, pa nije to loto.
„Kad god se sretnemo, uvek se zalije“, takođe kaže Bajaga u svojoj pesmi. Teško je da ćemo se, posle onakvog raspleta Svetskog pre četiri godine, drugarski zalivati sa Švajcarcima.
Cela Srbija te voli, Dragane ! ♥️👑
— Fudbalski Hram (@Fudbalski_Hram) November 14, 2021
pic.twitter.com/0fQSuh3a4e
Ako se međusobno ne budemo „zalivali“ uvredama i sve ostane u domenu sporta, biće idealno. Pa ko bude bolji, neka pobedi.
Đerdan Šaćiri i Granit Džaka su pokazali da sa „sajdžijama“ imaju kulturološke veze kao i prosečan Srbin s Avganistanom, pa ipak, oni su kao praćkom poobarali „orlove“ u Rusiji.
Sada je, možda baš, sudbinski, vreme da se Švajcarcima naplate neki računi, kod kojih je cenu podigao i sudija Feliks Brih, kog svi dobro pamtimo.
Okolnosti su pre četiri godine bile drugačije. „ŠBB KBB“ ostalo je pitanje da je Slavoljub Muslin ostao selektor umesto Mladena Krstajića, te da nije bilo te vrste turbulencija pred Mundijal 2018.
To pitanje nikad neće dobiti svoj odgovor, bar ne u ovoj stvarnosti koju živimo, pa zato moramo da gledamo napred i to kako ćemo 24. novembra izaći na kraj s Brazilom na stadionu „Lusail“, kako ćemo 28. novembra da izgorimo kako bismo pobedili Kamerun na „Al Džanubu“ i drugog decembra Švajcarsku na „Stadionu 974“ u Dohi.
Koji dan unazad se pisalo da će Kamerun možda biti izbačen sa Mundijala zbog problema sa sponzorima i dresovima, a da je Tite selektor Brazila tražio od svojih igrača da lažiraju povrede da bi bili sveži za prvenstvo.
Ali, to neka bude priča za novinske naslove ili „zeleni sto“, pošto se ovde bavimo fudbalom.
Moramo da vidimo i šta su im jake, a šta slabe strane i na bar desetak minuta uđemo u kožu Dragana Stojkovića Piksija.
Dugo, već dugo čekamo da nacionalni tim prođe u nokaut fazu Mundijala. Čak 24 godine i to baš od onda kada je današnji selektor Dragan Stojković Piksi – bio igrač.
Dejstvovao je tada u timu Jugoslavije, dao je i gol Nemačkoj kada je cela nacija egzaltirano navijala dok su „plavi“ vodili 2:0. Nažalost, odbitak od Siniše Mihajlovića i onda gol glavom Olivera Birofa poslali su nas na Holandiju, umesto na Meksiko, a sa Holanđanima svi znamo šta se desilo.
Čuvena Mijatova prečka nikako da prestane da se trese, samo zato što naš nacionalni tim nije napravio iskorak vredan zaborava te prečke, jer je ipak bila reč o meču osmine finala, a ne o Bađovom penalu iz finala Mundijala.
Dotle smo imali dva četvrta mesta (1930. i 1962), jedno peto 1990. i posle toga jednu osminu finala gde je naš nacionalni tim izgubio od Holandije 1:2.
Preskočili Japan i Južnu Koreju, u Nemačkoj je Srbija i Crna Gora doživela debakl u „grupi smrti“ i poraz od Argentine 6:0, pa onda u Južnoj Africi i nesreću zbog promašaja Miloša Krasića i gola Tima Kejhila, posle pobede nad Nemačkom.
U Brazilu nije bilo „orlova“, pa smo tamo mogli da gledamo Mesijeve suze posle gola Marija Gecea, dok je u Rusiji bomba Kolarova iz slobodnjaka protiv Kostarike i prvih pet, deset minuta protiv Švajcarske sve vredno pomena.
Danas, manje ili više, poznato je da se u Piksijevom timu mnogo toga vrti oko Dušana Tadića, ali da ima momaka koji znaju da iskoče kada treba.
Ako se setimo samo meča sa Portugalom u Beogradu, kada je Nemanja Radonjić ušao kao rezerva i pravio dar-mar na desnom krilu u drugom poluvremenu, onda postaje jasno na šta se misli.
Srbija je po prikazanom u poslednje vreme, drugi favorit za prolaz dalje iz ove jake grupe u kojoj sa Švajcarcima imamo loše uspomene.
Pet, možda deset minuta smo ih u Rusiji pritiskali i razbijali igrom, dali gol, a onda se ugasili i počeli da se žalimo na Briha što nije svirao čist penal na Mitroviću.
Ovog puta je ekipa zrelija, ima drugačijeg selektora i bolju timsku hemiju. Pitanje je hoće li moći i Dušan Vlahović da igra, koliko će Tadić moći da ostavi iza sebe neka loša izdanja i kritike iz dresa Ajaksa, dok Aleksandar Mitrović samo treba da nastavi gde je stao i u timu Srbije i u Fulamu.
Može se raspravljati, ali deluje kao da je Mitar takođe u formi života, što svakako može da bude samo plus. Filip Kostić je za vikend namestio dva gola za Juventus u pobedi nad Interom, a kad se setimo kako je odigrao protiv Barselone u dresu Ajntrahta prošle sezone u Ligi Evrope, čini se da mu prijaju baš te velike utakmice.
Vanja Milinković-Savić i Predrag Rajković će biti pretendenti za to mesto na golu, u odbrani može da bude problema i tu generalno ima nesigurnosti, ali će se Strahinja Pavlović, Nikola Milenković (takođe strelac za vikend), Miloš Veljković, možda Stefan Mitrović i ostali truditi da pokrpe rupe.
Leđa će im po svoj prilici čuvati as Torina Saša Lukić, dok će jedna od uzdanica u kreaciji svakako biti Sergej Milinković-Savić, koji je i ove sezone naširoko hvaljen kao jedan od najboljih vezista Evrope.
Piksijevim timom su defilovali i Ivan Ilić i andrija Živković i Srđan Babić u skorije vreme, a najbolje je što je svako od njih, nezavisno od imena i uloge u klubu, spreman da se podredi reprezentaciji pod Piksijevim autoritetom.
Samo ako se stave u stranu nedaće i sukobi kojima smo nedavno svedočili u Fudbalskom savezu Srbije, to može da bude recept za uspeh i ravnanje nekih starih računa.
Ako ste nekad slušali nekog starijeg kako priča, možda ste čuli i frazu: „Mi igramo slično kao Brazilci, zato sa njima bude nerešeno“.
I ovo je možda nekad i važilo, ali već dugo ne može da bude dalje od istine. Uvek će od dvestotinak miliona ljudi koliko imaju, moći da proberu neke „derane“ koji će imati ono što su komentatori nekad zvali „vic“ u nogama.
Kad tome dodate i disciplinu koja se danas traži, onda Brazil stvarno može da bude lagano smešten u užu grupu favorita za Mundijal.
Brazilci su pet puta osvajali „boginju“ i poslednji put su to uradili još 2002. Japan i Južna Koreja su njima ono što je nama u košarci Indijanapolis i nema sumnje da će posle bolnih iskustava hteti iskupljenje.
Nejmar će za tri meseca napuniti 31 godinu i pitanje je koliko će biti oran i spreman da igra i za četiri godine.
Njegova karijera je obeležena tom stigmom velikih očekivanja, poređenja sa Peleom i slično, a onda i jednako velikih razočaranja i padova.
Često je van terena privlačio pažnju koliko i na terenu, a onda je ove godine promenio pesmu i odmor prekinuo ranije da bi se pripremao sa PSŽ-om i kako bi što bolji dočekao borbu za trofej u Kataru, što svakako nije dobar nagoveštaj za Srbiju i ostale protivnike u grupi.
Nije dobro ni to što je 2014. iz bolnice gledao ponižavanje u Belo Horizonteu, kada je Nemačka rasturila Brazil sa 7:1, kao ni to što je 2018. tim „seleseaa“ završio porazom u četvrtfinalu od Belgije 1:2, kad je Fernandinjo nesvesno častio rivala jedan gol smestviši loptu u svoju mrežu.
Gabrijel Žezus verovatno igra u formi života, radeći u Arsenalu ono zašta nije dobio prostor u Mančester sitiju, Vinisijus Žunior je sada mnogo zreliji, ništa manje ni Rodrigo.
Gabrijel Martineli je takođe jedan od razloga zašto Arsenal igra dobro ove sezone i zašto drži čelo tabele u Premijer ligi, a tu je i Rafinja iz Barselone kao deo tog mladog jezgra ekipe.
U igri su i Bruno Gimaraeš, vezista Njukasla, zatim Antoni iz Mančester junajteda za dejstvo po krilu i Rišarlison iz napada Totenhema.
Svi imaju 25 godina ili manje i svi su nabrijani da pomognu Nejmaru i domognu se trofeja, što je Tite i spomenuo u jednom razgovoru sa novinarima u avgustu.
Međutim, rekao je tada i jednu stvar koja je znala da se osveti Brazilu baš protiv Belgije.
Tite kaže da će protivnici morati da se fokusiraju na odbranu, što je pokazao sa pet ofanzivaca u demonstriranju sile protiv Tunisa (5:1) i Gane (3:0).
Međutim, to će, kao kod gola Kevina de Brujnea u Rusiji, otvoriti prostor za kontru rivala.
Pitanje je kako će na to reagovati Piksijev tim, za kog znamo da voli da baštini napadački fudbal. Moraće dobro da razmisli jer je i Ronaldo, legendarni „Zuba“ pre mesec dana rekao da smatra kako Nejmar sada ima najbolju podršku i najveći kvalitet u ekipi koji je imao od kada je postao reprezentativac u seniorskoj konkurenciji.
Idu i Kazemiro i Fabinjo i Lukas Paketa, pa će oni biti zaduženi za sredinu terena.
Da ne bude zabune, odbranu neće biti lako proći jer će se u njoj naći Bremer, Markinjos, Eder Militao, Tijago Silva, Dani Alveš i na golu Alison i Ederson između ostalih. Ozbiljna odbrana, ali je akcenat više na napadu.
Paklen, ne znači i nepobediv tim Brazila koji više ima da izgubi nego što bilo ko od njegovih rivala iz grupe može da dobije.
Da ni sa Švajcarskom nema šale pokazuje i to što su već godinama redovni na Mundijalima. Ovaj u Kataru im je peti zaredom, 15. su na rang listi FIFA i davno je zaboravljen onaj njihov mundijalski post između 1970. i 1990. godine.
Osim toga, stizali su do osmine finala tri od četiri puta u prethodnim godinama, ali nisu išli dalje od osmine finala.
Bili su i tri puta u četvrtfinalima, ali poslednji put još 1954. I nadamo se da neće ni ovog puta ponoviti taj uspeh.
Štaviše, sa Brazilom „namunjenim“ maksimalno, pitanje je kako će Švajcarci uspeti da se nose, a tek treba da vidimo i kako će izaći na kraj sa Srbijom boljom od one pre četiri godine.
Istina je da i „sajdžije“ imaju svoj takmičarski identitet, pa su na Evropskom prvenstvu 2020. ispali tek u četvrtfinalu, prethodno šokiravši Francusku posle 3:3.
Ne odustaju, borbeni su i to smo osetili na svojoj koži kada je Duško Tošić mogao samo da s leđa gleda Šaćirija dok ovaj istrčava kontru u 90. minutu i daje gol Vladimiru Stojkoviću za krah Srbije u Rusiji.
Šaćiri se opet raduje što će igrati četvrti Mundijal i čeka ga sa mnogo samopouzdanja jer je njegov nacionalni tim u prethodne tri utakmice pobedio Češku (2:1), Španiju (2:1) i Portugal (1:0) u Ligi nacija, dok je kvalifikacije za Mundijal završio bez poraza ispred Italije.
Bril Embolo je pokazao svoju snagu i brzinu u napadu još na Evru, Remo Frojler veštinu i snalažljivost kod gola Česima, a Haris Seferović koliko opasan može da bude kao rezerva, zato što ne zna za reč „predaja“.
Kevin Mbabu dobro poznaje Aleksandra Mitrovića iz dresa Fulama, a Denis Zakarija je pre nekoliko dana dao gol za Čelsi u meču sa Dinamom iz Zagreba.
Đibril Sou je prošle sezone sarađivao sa Kostićem u Ajntrahtu, a dobro je poznat i Silvan Vidmer, ništa manje ni, sada povređeni Jan Zomer, kao i Fabijen Šer koji brani boje Njukasla.
Dakle, Švajcarci su daleko od tima koji se treba potcenjivati, ali su i onaj protiv kog Srbija ima više motiva da dobije, ako ne na suv kvalitet, onda na želju da bi se ispravile neke „krive Drine“.
Kamerunci su prošli one dane kad su u svom timu imali igrača kakav je Samjuel Eto, ali se i dalje tu nađu neke poneko ozbiljno fudbalsko ime.
Rigobert Song je pre desetak dana odredio spisak od 26 igrača za predstojeće prijateljske mečeve sa Jamajkom i Panamom i birao je domaće igrače.
U predvečerje Mundijala se to pravdalo činjenicom da stručni štab već zna kako igraju momci iz profesionalnih liga u Evropi i da ako već mora da povede i domaće, hoće da ih vidi na delu.
Realno, neki od igrača poput Žoela Matipa iz Liverpula su manje ili više stalno pod svetlima reflektora, samo što je Matip davnih dana „digao ruke“ od reprezentacije.
Matip je jedini svoj gol na Mundijalima (i jedini Kamerunov 2014) dao baš Brazilu pre osam godina, dok će Karl Toko Ekambi i Erik Maksiman Čupo-Moting ovog puta imati priliku da urade više od toga.
Kamerunci su propustili Mundijal u Rusiji, završili su skorije treći na Afričkom kupu nacija, ali su protiv Alžira na putu do Katara pokazali da se neće predavati.
Obezbedili su plasman u revanšu i u dodatnom vremenu, što znači da ni oni neće dozvoliti da budu „za raskusuravanje“.
Andre Onana na golu svakako za tako nešto neće biti raspoložen. Dvadesetšestogodišnji golman Intera iz Milana je možda u nedelju primio dva gola od Juventusa, ali mu verovatno neće prijati ako recimo Kostić namesti još neki gol na meču Srbije i Kameruna.
Kostić će takođe morati možda da obrati pažnju i na Kolinsa Fea koji slovi za jednog od najbržih afričkih bekova na desnoj strani terena.
Defanzivci će morati da sačuvaju Vensana Abubakara, tridesetogodišnjeg ofanzivca koji bi treći put trebalo da zaigra na Mundijalu, mada se u poslednje vreme nije bogzna kako nadavao golova u Al Rijadu.
VIDEO Toko Ekambi odveo Kamerun u polufinale Afričkog kupa nacija 2022
Toko Ekambi zna da stvori sebi prostor i napada po dubini, pa da pravi probleme kada Kamerun igra kontre, a uz to ima i dobar šut.
U sredini dejstvuje Andre Zambo Anguisa, dok Abubakara po potrebi menja dobro poznato ime na ovim prostorima, Leandre Tavamba.
Za srce odbrane zaduženi Žan-Šarl Kasteleto iz Nanta i Mišel Ngadeu iz Genta. Suma sumarum, Kamerunci su daleko od ekipe koja je nekad bila četvrtfinalista Mundijala 1990. sa Rožeom Milom, ali će probati da zagorčaju život svim favoritima u grupi.
Navijači Srbije se nadaju da to Piksi neće dozvoliti, pa da ćemo moći da mu „ukrademo“ reči, preformulišemo kultnu izjavu s početka teksta i kažemo tamo početkom decembra: „Šta bre eventualno, moramo da prođemo grupu u Kataru“.
Raspored mečeva grupe G:
1. kolo (24.11.2022)
11.00 Švajcarska – Kamerun (stadion Al Džanub, Al Vakra)
20.00 Brazil – Srbija (stadion Lusail, Lusail)
2. kolo (28.11.2022)
11.00 Kamerun – Srbija (stadion Al Džanub, Al Vakra)
17.00 Brazil – Švajcarska (Stadion 974, Doha)
3. kolo (02.12.2022)
20.00 Srbija – Švajcarska (Stadion 974, Doha)
20.00 Kamerun – Brazil (stadion Lusail, Lusail)
BONUS VIDEO: Slavlje srpskih igrača i stručnog štaba u Oslu posle pobede nad Norveškom
