Kad se pogleda šta su u poslednje vreme radili srpski fudbaleri koji se "nude" Draganu Stojkoviću Piksiju za predstojeće Evropsko prvenstvo, reklo bi se da Srbija nema zbog čega da brine.
Posebno ne u napadu, gde poslednjih nedelja i meseci blista više „orlova“ na privremenom radu u inostranstvu. Dušan Vlahović, Aleksandar Mitrović, Luka Jović, svakako vode kolo, ali bi Piksi mogao da pogleda i gol Lazara Samardžića, het-trik Sergeja Milinković-Savića.
Dušan Vlahović za mesec dana je prešao put od osporavanog do miljenika navijača Juventusa, a istom stazom se kreće i Luka Jović u Milanu.
U utorak je tačno mesec dana otkako je Dušan krenuo u svoju seriju golova u Seriji A i jedan haotični tim iz Torina popeo na čelo Serije A.
Problema je bilo mnogo i kad je Vlahović dolazio, januara 2022. iz Fjorentine, očekivalo da se on bude rešenje za sve. A videli smo i malverzacije, pa promenu uprave, greške Masimilijana Alegrija, povrede srpskog špica, oduzimanje i vraćanje bodova, jedan opšti kalambur u Juventusu.
I onda se u takvim okolnostima očekuje da jedan napadač bude mašina koja će „na dugme“ da trese mreže kako mu se ćefne. Ne ide. Ili, bolje reći, nije išlo sve do sada.
Juve je u nedelju uveče sa 3:0 pobedio Leče, a Vlahović je bio dvostruki strelac. Prvo majstorija u 59, onda i „inzagijevska“ snalažljivost u 68. minutu i to u periodu kad je Leče imao inicijativu.
Vlahović je pokazao kako se ubijaju želja i energija protivnika i jedan je od glavnih razloga što Juventus od sredine novembra ne zna za poraz, ali i što od sredine decembra ne zna ni za šta drugo osim za pobede.
U tom periodu je Vlahović dao šest od svojih 11 golova i podelio je dve asistencije i jedino kad je „postio“ je u Kupu, gde nije ni bio opterećen velikom minutažom.
Italijani spekulišu i o tome da je osim zalečenih povreda, sredio i svoj privatni život sa novom-starom devojkom. Vlahović je o tome pričao baš posle Lečea i dao, naizgled običan recept i objasnio promenu forme.
„Jednostavno je, u dobrom sam fizičkom stanju. Ništa nisam promenio, osim što i dalje vodim računa o svom telu. Mirno spavam, dobro jedem, sve što sam radio i pre. Jedino što, hvala Bogu, više nemam nikakvih problema i nadam se da ću nastaviti ovako“, rekao je Vlahović.
Da sve bude bolje, „Gazeta“ piše da „nikad nismo videli ovakvog Vlahovića“, dok je Dušan postao tek drugi sa deset i više golova u dve odvojene sezone za Juventus pre 24. rođendana.
I to u poslednjih 50 godina. Osim toga, posle dva spakovana gola Sasuolu i Lečeu, prvi je od 2017. i Gonzala Iguaina koji je tresao mrežu po dvaput u dva uzastopna meča.
A znamo da je u međuvremenu u Juventusu bila i gol-mašina Kristijano Ronaldo. Možda je čudno u celoj situaciji jedino što mu golove ne namešta Filip Kostić koliko bismo voleli, jer je Filip poslednji put asistirao pre mesec dana, baš kad je Vlahogol ušao u rešetačku formu i ukupno u sezoni ima četiri dodavanja za gol.
Kostić igra sa visokim intenzitetom, još kad bi proradio kao onaj momak koji je vukao Ajntraht pre dve godine do titule u Ligi Evrope, trljali bi ruke i navijači Juventusa i Srbije.
Istovremeno, na „čizmi“ sada Luku Jovića opisuju kao „diavoleta“, odnosno „đavolka“, dok se on sve više nameće kao rešenje koje je u sveščici Dragana Stojkovića Piksija, neko vreme bilo stavljeno po strani.
Ako se setimo da su ga Italijani nazivali najvećim promašajem Milana, mada je dečko došao praktično bez ikakvih paprenih troškova, obeštećenja i sličnog, onda je to donekle i bezobrazno. Nije preveliko čudo što je u reprezentaciji propustio nekoliko okupljanja, ali je na nekim od sledećih možda vreme da se vrati.
Bilo kako bilo, Milanu je hitno gorelo za napadačem, Luki je bio potreban povoljniji vetar u karijeri posle godina stagnacije i stvari su se poklopile u decembru.
Tada je Jović posle 189 dana postigao pogodak i tresao mrežu Frozinonea, protiv kog je i asistirao. Dao je odmah i Atalanti još jedan, pa Kaljariju dva i onda minulog vikenda Udinezeu još jedan.
Da vidite samo kako se odmah promenila ploča u italijanskoj štampi, uprkos tome što Jović i dalje nije uvek starter i što ponekad dobije minute na kašičicu.
Nekad je, kao protiv Udinezea, i to dovoljno. U istom meču se namerio na Lazara Samardžića i baš je Lazar dao prelep gol.
Dribling „na sitno“, trk, pa onda levica u ugao, žargonski rečeno – lepotica. I on je u prethodnom periodu dobijao pozive i bio pomalo u drugom planu.
A u žiži javnosti italijanske javnosti bio je uglavnom kao akter dva nerealizovana transfera, jer je letos već bio viđen u Interu i nije otišao tamo, a ove zime su ga navodno detalji delili od potpisa za Napoli, pa se ni to nije obistinilo.
Uglavnom, on je u porazu od Milana bio jedan od najboljih u svom timu, baš kao što je bio i u decembru kada je asistirao protiv Verone.
Dok u „ligama petice“ gledamo uspon srpskih ofanzivaca, na Bliskom istoku gledamo „teror“ Aleksandra Mitrovića.
Mitrović se odlično snašao u Al Hilalu, godine iskustva iz Evrope su olakašala posao da bude strelac u pet poslednjih utakmica do kraja decembra, dok je za Al-Hilal već imao i dva het-trika.
Ukupno 25 golova i 5 asistencija na 27 utakmica dok se trka s Ronaldom na listi strelaca u Saudijskoj Arabiji. Takve partije su rasplamsale glasine da Čelsi hoće brže-bolje da ga vrati u Evropu, mada je možda baš sada u Arabiji pronašao „svoju šolju čaja“.
BONUS VIDEO: Fantastičan gol Katara protiv Kine