Gužva u Superligi od čak 20 klubova bila je dovoljna da dobijemo najkontroverzniju sezonu, koja je okončana ove nedelje.
Crvena zvezda je šampion i predstoje joj kvalifikacije za Ligu šampiona, Partizan, Čukarički i Vojvodina će se boriti za Ligu konferencija, u drugu ligu se sele Rad, Javor, Inđija, Zlatibor, Mačva i Bačka.
To je epilog burnih 38 kola, u kojima je bilo svega i svačega, najviše sumnjivih utakmica. Tako smo na proleće gledali „preporođene“ fenjeraše, velike nizove pobeda slabijih ekipa, ali i Zvezde i Partizana protiv inferiornih rivala u preglomaznoj ligi.
Razlika od više od 20 bodova između Partizana i Čukaričkog sve govori o kvalitetu šampionata i činjenici da je neophodno dodatno smanenje, ne samo na 16 timova.
Od naredne sezone, šest ispalih ekipa menjaće Kolubara i Radnički iz Kragujevca, a u ovoj godini, pet utisaka se posebno izdvojilo.
Foto: Starsport
Tim Dejana Stankovića osvojio je rekordnih 108 bodova uz 114 postignutih pogodaka, sve je zapečaćeno trijumfom protiv Metalca sa 5:1.
Crveno-beli su oborili i svetski rekord po broju bodova u sezoni bez ijednog poraza, koji je držao Seltik.
Kada su u pitanju golovi, pao je rekord Partizana. Prethodni rekord držao je tim iz Humske sa 111 iz sezone 1999/2000.
Kumovala je ovom rekordu veliki kvalitativni jaz između Zvezde i ostatka lige – nadogradio je Milojevićevu ekipu Stanković, Kanga, Katai i preporođeni Ivanić poigravali su se rivalima, uz standardnu podršku Bena, Pavkova i Falčinelija, koji je doživeo karijerni povratak na Marakani.
Zvezda je imala izbalansiran učinak igrača, 16 golova dao je Ivanić, po 14 Katai i Pavkov, Ben je 12 puta zatresao mrežu, Falčineli je devet puta bio strelac.
Savo Milošević doneo je Partizanu atraktivan stil igre, ali su izostajali kontinuirani rezultati i prosipali su se bodovi, što je nadomestio Stanojević, ali je njegov put bio dug i mukotrpan.
Preuzeo je ekipu u nezahvalnom trenutku, napravio je i veliki niz pobeda, poput Crvene zvezde, lansirao nekoliko pojedinaca, a teško da mu iko može u taboru u Humskoj zameriti na izgubljenom derbiju u prvenstvu.
Imaće priliku da popravi utisak u finalu Kupa, za spas sezone, 25. maja na stadionu Crvene zvezde.
Tim Dejana Stankovića ima želju da sezonu kruniše prvom duplom krunom od 2007. godine, Stanojević će zato imati poseban motiv da zabeleži novi veliki trenerski trijumf.
Šokantan potez Japanca bio je veliki udarac za klub iz Humske, ali i srpski fudbal – šire je odjeknula priča o momku koji je zbog finansijskih problema otišao iz Srbije.
Partizan je planirao prodaju igrača koji u CV-ju ima Arsenal, Štutgart i Hanover, ali je uprava propust napravila zaboravivši koliko su Japancu bitni disciplina i dogovor.
Zato je i Aleksandar Stanojević poručio da neće ništa loše reći o Asanu, iako gorak ukus ostavlja način na koji je sve uradio, ne javivši se ekipi, saigračima i treneru, koji nisu krivi za ono što dolazi iz kancelarije i koji dele njegovu sudbinu.
Na kraju, Asana je Partizan vratio u život i reprezentaciju, ali, koliko je klub dao njemu, dao je i on klubu, golovima, igrom, profesionalnim pristupom, što je Stanojević posebno akcentovao.
Zato i posebno ostaje gorak ukus treneru i igračima, a navijačima ni hajka na Japanca nije smanjila ljutnju na upravu.
Nenad Lalatović opet je bio jedna od centralnih figura Superlige. Bilo je opet mečeva koje nije vodio, ratova sa upravama, čak i SNS-om, na kraju se sve završilo rastankom.
Ove zime je klub preuzeo Dragoljub Samardžić, koji je na kraju rekao da „je trebalo da otera Lalatovića pre četiri meseca“.
Posebno je gorak ukus što je tu izjavu dao na dan kada se Srbija opraštala od Milana Kosanovića, sportskog direktora koji je imao viziju da Vojvodinu vrati na stare staze slave i lansiranja novih talenata.
Smrt Kosanovića poseban je udarac za Vojvodinu, na kraju je i Lalatović otišao, i to tako što nije ni vodio poslednji meč Novosađana.
Iza sebe ima Kup, dve sjajne godine, ali i nezadovoljne igrače koje je uspevao da motiviše uprkos klupskoj krizi.
„Najvrelije“ izjave Lalatovića iz ove sezone možete pročitati ovde.
Sam početak lige sa šest ekipa za ispadanje bio je najava cirkusa. Tako je i bilo, pa su kvote doživljavale vrtoglave obrte, ili su se mečevi skidali sa kladioničarskih lista.
Rad i Napredak su bili u centru pažnje, s time da su „građevinari“ na kraju ipak ispali zbog promašenog penala Andrije Kaluđerovića protiv Spartaka.
Pored Rada, ispali su još Javor, Inđija, Zlatibor, Mačva i OFK Bačka, u poslednji čas spas su pronašli Radnički Niš i Novi Pazar.
Posebno je bila bizarna situacija dva kola pre kraja, kada je čak 10 klubova teoretski bilo u borbi za opstanak.
Skoro da nije bilo kluba koji je bio u zoni borbe za opstanak, a da nije upirao prstom u rivale i mečeve direktnih protivnika u borbi za opstanak, ili sudije.
Na kraju, pamtiće se i da je ovo sezona u kojoj je arbitar Srđan Obradović završio iza rešetaka.
Pratite nas i na društvenim mrežama: