7
Fudbalska liga Srbije već dugo ima status jedne od najgorih kada je u pitanju položaj trenera, ali su čelnici domaćih klubova uspeli da granicu od komične pomere ka tragičnoj, jer kako drugačije opisati to što je od prvog kola sezone 2023/2024 (odigrano krajem jula 2023) pa do 32. runde domaćeg šampionata izvršeno, računajući i odlazak Igora Duljaja sa klupe Partizana, čak 29 promena šefa stručnog štaba?!
A ako se na to dodaju i promene koje su napravljene između sezona 2022/2023 i 2023/2024, gde je čak devet klubova napravilo smenu na klupi, dolazimo do cifre od impozantnih 39 promena?!
PROČITAJTE JOŠ...
No, ovom prilikom se nećemo baviti tim delom sezone, već samo onim što se dešavalo od momenta kada su Čukarički i Radnički iz Niša, odnosno Spartak iz Subotice i IMT 29. jula otvorili borbu za titulu u Srbiji, i kako smo došli do toga da je u proseku svaki klub skoro dva puta menjao šefa stručnog štaba?
Kada se pogleda tako, ispada da su sve ekipe morale da u jednom trenutku „režu“ jer nikome sezona nije išla kako su zamislili. Ipak, srećom, izdvojila su se tri pozitivna primera – Javor, IMT i TSC.
Ivanjičane je čitavu sezonu predvodio Radovan Ćurčić, kormilo IMT-a drži Nebojša Jandrić, dok je Žarko Lazetić potvrdio status jednog od najboljih mladih trenera u Srbiji pošto je sa TSC-om trenutno na trećoj poziciji, a imaju šansu da se uključe u trku sa Partizanom za drugo mesto (zaostaju četiri boda).
Ako se od brojke od 16 klubova oduzmu ta tri, dolazimo do jedne abnormalne situacije – tih 30 promena izvršeno je na klupi preostalih 13 klubova – dakle, u proseku ekipe koje jesu menjale trenere radile su to više od dva puta tokom sezone?!
Krenimo redom, mesec po mesec:
U avgustu je bez posla ostalo četiri stručnjaka – prvo je Radoslav Batak dobio otkaz u Vojvodini, potom je Dušan Kerkez sporazumno napustio klubu Čukaričkog, dok su Predrag Rogan u Železničaru i Dragan Antić u Novom Pazaru 21. i 22. avgusta dobili „šut kartu“, dok su priliku da se dokažu dobili Ranko Popović (Vojvodina), Igor Matić (Čukarički), Aleksandar Linta (Železničar) i Siniša Dobrašinović (Novi Pazar).
U septembru smo, za divno čudo, videli samo jednu smenu, i to odlazak Dejana Joksimovića iz kragujevačkog Radničkog, gde je stigao Feđa Dudić.
Iako je septembar protekao mirno, već u oktobru bilo je jasno da je to tek bilo zatišje. Tako su u oktobru u Železničaru po drugi put u sezoni promenili trenera (Lintu je zamenio Nenad Mijailović), Igora Savića je u Mladosti iz Lučana zamenio Tomislav Sivić, a Napredak iz Kruševca je ostao bez Dragana Perišića, pa je u „Lazarev grad“ stigao Vladimir Gaćinović.
Kažu da je broj 13 baksuzan, a to se ispostavilo tačno kada su 13. novembra bez posla ostali Nikola Trajković (Radnički Niš, zamenio ga Slavoljub Đorđević), Aleksandar Keržakov (Spartak Subotica, zamenio ga Nenad Lalatović), te Zoran Ljubinković (Radnik Surdulica, na klupu seo Milan Milanović).
Ta tri otkaza u jendom danu bila su dovoljna da se situacija primiri u narednih mesec dana, pre nego što je Crvena zvezda izgubila od Partizana u Humskoj 2:1, a Barak Bahar platio ceh očajnoj polusezoni, pošto je Zvezda završila takmičenje u Ligi šampiona bez pobede, a u Superligi zaostajala za večitim rivalom.
Posle Bahara, timove su napuštali pre kraja 2023. godine još Ranko Popović (iz Vojvodine otišao u Kašima Antlerse iz Japana, zamenio ga Božidar Bandović), Igor Matić (poslednje mesto u grupnoj fazi Lige konferencija uz loše igre u Superligi, kog je u Čukaričkom zamenio Gordan Petrić), te Siniša Dobrašinović – u Novi Pazar je umesto njega stigao Igor Matić.
To nas je dovelo do brojke od 15 smenjenih trenera u jesenjoj polusezoni.
Doduše, samo po broju trenera koji su otišli, jer češanja po glavi zbog bizarnih dogašaja nije manjkalo.
Prvo je već 8. januara Radnički iz Niša smenio Slavoljuba Đorđevića i odlučio da po drugi put u istoj sezoni ukaže poverenje Nikoli Trajkoviću, zatim je Milan Milanović otišao iz Radnika a u Surdulicu stigao Dušan Đorđević za dve smene u januaru, a u februaru je samo Marko Savić bio „na tapetu“ – Voždovac je na njegovo mesto doveo Nikolu Mitića.
Zaključno sa februarom, u Superligi je do tog momenta viđeno 18 promena trenera. A onda je stigao mart i sa njim – tajfun…
Seriju bizarnih odluka otvorila je smena Nikole Trajkovića, koji je na klupi Radničkog, u svom drugom mandatu u istoj sezoni, proveo čitava dva meseca i jedan dan pre nego što ga je 9. marta zamenio Dejan Joksimović.
Zatim je četiri dana kasnije Gordan Petrić otišao iz Čukaričkog i ustupio mesto Goranu Staniću, a Nenada Mijailovića je 24. marta u Pančevu kao trenera Železničara zamenio Siniša Dobrašinović.
No, niko nije očekivao da će najveća ludnica nastati u aprilu.
Prvo je (doduše 29. marta) dan bio „koban“ po Igora Matića, kog je zbog loših rezutlata i Novi Pazar otpustio, a na njegovo mesto seo je Dragan Žarković, doduše samo kao vršilac dužnosti, pošto je 3. aprila ekipu preuzeo Slavko Matić.
Potom je Nenad Lalatović 8. aprila otišao iz Spartaka (stigao Miloš Kruščić), dan kasnije Dušan Đorđević je dobio otkaz u Radniku iz Surdulice, na klupu je seo Dejan Đurđić kao privremeno rešenje, potom je Vladimira Gaćinovića u Kruševcu 14. aprila zamenio Ivan Stefanović, a od 27. do 29. aprila klub su promenili Siniša Dobrašinović (otišao iz Železničara), Tomislav Sivić (napustio Mladost iz Lučana, preuzeo Železničar), te na kraju Igor Duljaj, umesto kog će sezonu na klupi Partizana kraju privesti Albert Nađ.
Poslednja promena (bar zasad) je odlazak Nikole Mitića sa klupe Voždovca.
Da li će ovako ostati i do kraja sezone, videćemo, ili će još neki šef struke u Superligi „platiti ceh lošim rezultatima“. Mada, pitanje koje se nameće jeste – ko tu zapravo loše radi, i da li je problem u trenerima, ili možda u načinu na koji uprave klubova pristupaju svojim obavezama?
Gledajući kroz brojke, jednu smenu trenera u sezoni imali su Crvena zvezda, Partizan i Radnički Kragujevac. I to je u redu.
Ono što je, međutim, zabrinjavajuće, je to što je preostalih 25 smena trenera izvršilo devet klubova?!
Od toga – Vojvodina, Napredak, Mladost iz Lučana i Voždovac i su šefa stručnog štaba menjali dva puta, Čukarički, Radnički iz Niša i Radnik tri puta, a Železničar i Novi Pazar (doduše, uključujući i period privremenog rešenja) – po četiri puta?!
To praktično znači da su igrači ovih klubova četiri puta morali da se navikavaju na novog trenera i na njegove taktičke zamisli, i četiri puta su dolazili u situaciju da se dinamika u klubu menja u odnosu na ono kakva je bila,
Da stvar bude još bizarnija (iako ne zvuči preterano sportski), najveći broj klubova u sezonu Superlige Srbije ulazi sa ambicijama da se bori za mesto u plej-ofu, dok je iskorak i borba sa TSC-om, Vojvodinom i Čukaričkim za mesto u Evropi u ovom trenutku teško dostižno (mada je Radnički iz Kragujevca.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
