0
Fudbal u Evropi tek je ušao u novu eru promenom formata u evrokupovima, a već smo došli u situaciju da se pažnja sa fudbalskih terena (ponovo) preselila u sudske i advokatske kancelarije, s obzirom na najave o ponovnom "buđenju" ideje o pokretanju takozvane Evropske Superlige.
Pre nego što se posvetimo zamišljenom formatu ovog takmičenja, a s obzirom na to da je od prvobitnog pokušaja prošlo preko tri i po godine (inicijalna informacija o pokretanju objavljena 18. aprila 2021. godine), red je da objasnimo šta je zapravo Superliga Evrope.
Već dugo postoji ambicija najbogatijih klubova starog kontinenta da se odvoje od UEFA, nezadovoljni pre svega finansijskim uslovima, ali i načinom organizacije takmičenja, te željni što veće zarade i raspodele kolača – drugim rečima, Superliga Evrope (ESL) je trebalo da bude takmičenje što je više moguće zatvorenog tipa, u kom bi iz sezone u sezonu igrali samo najbolji, a mogućnost da do plasmana u njega dođu ekipe poput naše Crvene zvezde bila svedena na minimum minimuma.
PROČITAJTE JOŠ:
U prvobitnoj ideji učestvovali su Milan, Inter, Juventus, Arsenal, Čelsi, Liverpul, Mančester siti, Mančester junajted, Totenhem, Atletiko Madrid, Barselona i Real Madrid, dok su Bajern Minhen, Borusija Dortmund i Pari Sen Žermen odbili poziv.
No, posle pritiska javnosti, usledio je masovni egzodus, pa su već 20. aprila redom počeli da se povlače Englezi, dan kasnije Atletiko, Inter i Milan, dok je 1. juna 2024. godine zvanično odustao i Juventus, a kao jedini „zagovornici“ ostali su Real i Barselona.
Iako je izgledalo da je ova inicijativa „mrtva“, u decembru 2023. godine Evropski sud pravde presudio je u korist ovog takmičenja, istakavši da su zabrane FIFA i UEFA o učešću klubova u ovom takmičenju proizvoljne i neopravdane, te da ove dve organizacije nemaju monopol nad formiranjem klupskih takmičenja.
Usledio je period tišine tokom kojih je bilo povremenih nagađanja (pa su tako navodno umesto Engleza poziv dobili Holanđani, Portugalci i Belgijanci?!), da bi početkom decembra španski Mundo Deportivo, inače blizak Barseloni (očekivano, u tom gradu mu je i sedište) lansirao priču o povratku projekta Superliga Evrope u život, i navodno već dogovorenu „piramidu“.
Tako bi Superliga Evrope, bar prema najavama, trebalo da broji ukupno 64 učesnika (navodno, razgovarano je sa 100 evropskih ekipa, od toga je 60 dalo pristanak – navodno, protiv su bili Bajern Minhen, Pari Sen Žermen i Mančester siti), i to u tri ranga.
U prvom rangu, takozvanoj Zvezdanoj ligi, igralo bi 16 najboljih ekipa Evrope (pored Italijana, Engleza, Nemaca, Francuza i Španaca ušle bi još ekipe iz Portugala i Holandije). Ideja je da tih 16 ekipa bude podeljeno u dve grupe po osam, gde bi svako igrao sa svakim po dvokružnom sistemu, nakon čega bi usledilo ukrštanje i klasično četvrtfinale, polufinale i finale.
U drugom rangu, takozvanoj Zlatnoj ligi, igralo bi još 16 timova, dok bi u trećem rangu nazvanom Plava liga nastupala 32 tima, od čega bi čak 20 ispadalo.
Doduše, još uvek nije poznato ko bi se nalazio u drugom i trećem rangu.
Suštinski gledano, ovo znači da bi za ekipe iz trećeg ranga – pod uslovom da bude prelazaka iz višeg u niži – bilo potrebno da dva puta budu u samom vrhu prvo Plave, a potom Zlatne lige, kako bi ušli u društvo najboljih, pa bi na taj način najjače ekipe Evrope svele na minimum šansu da se u to „društvo“ plasira neka za njih „nepoželjna“ ekipa poput Crvene zvezde, Dinama iz Zagreba…
Što, uostalom, i jeste krajnji cilj fudbalskih klupskih „moćnika“.
Kao „ciljani“ datum početka nove Superlige Evrope naveden je septembar 2025. godine, uz moguće prolongiranje na godinu dana kasnije. No, kako god da bude, jedno je sigurno – očekuju nas meseci i meseci borbe UEFA i A22, organizacije koja stoji iza ESL, sa jednim ciljem – raspodelom novca u kojoj je fudbal samo poluga.
Šta ovo znači za Ligu šampiona?
Iako još uvek nema zvaničnih reakcija što A22, što UEFA na tekst Mundo Deportiva, s obzirom na to da ovaj list sa sedištem u Kataloniji informacije dobija direktno iz Barselone, čini se da je pitanje dana kada će se to dogoditi.
Kako je do datuma navedenog kao početak prve sezone ovog takmičenja preostalo još devet meseci, nema dileme da će UEFA imati sasvim dovoljno vremena da reaguje. Na ruku čelnicima evropske kuće fudbala ide to što je novo ruho evropskih takmičenja izazvalo više nego dobre reakcije širom Evrope, te su i nezivesnost i veliki broj zanimljivih utakmica dodatno povećali draž ovih mečeva.
No, ono što u neku ruku ne ide na ruku aktuelnoj raspodeli je upravo to. Naime, ranijih sezona bilo je dovoljno da neka ekipa odigra tri utakmice kako bi trebalo i sa tri pobede obezbedi prolaz u nokaut-fazu. Problem novog sistema je to što ni tri trijumfa nisu dovoljna, a „danak“ lošoj formi platio je Real iz Madrida, koji se trenutno nalazi na 24. poziciji na tabeli.
Iako je ruku na srce teško očekivati da će Real, ili Pari Sen Žermen (25. na tabeli) ispasti već u prvom krugu, jasno je da će u Madridu ovo samo pojačati želju da novo takmičenje krene što pre – jer Realu teško da bi brideli obrazi ako bi bili iza na primer Liverpula, Milana ili Bajerna, ali Brest, Seltik, Klub Briž Ili DInamo? To već udara na čast najtrofejnijem klubu Evrope.
Ako na to dodamo i Barselonu kojoj „gori pod nogama“ usled brojnih finansijskih problema, novo takmičenje je izgleda neminovnost – ili nas očekuje još jedna promena u Ligi šampiona, ponovo „na ruku“ bogatih.
BONUS VIDEO
