Paradoks srpskog sporta.
Osman Bukari je odlukom objavljenom u „Službenom glasniku“ dobio državljanstvo Srbije i srpski pasoš koji mu omogućava da igra kao domaći igrač. Tako je rođeni Ganjanin i reprezentativac te zemlje prestao da bude stranac u Srbiji, a očekuje se da sličnu sudbinu doživi Edmund Ado, koji je ovog leta iz subotičkog Spartaka stigao u Crvenu zvezdu.
Tako se nastavilo sa potpuno apsurdnom praksom koja traje već neko vreme u srpskom fudbalu i košarci kako bi se zaobišla regulativa koja je trenutno na snazi.
U fudbalskoj Superligi Srbije na terenu ne mogu biti više od četiri stranca, prema pravilu koje je doneto kao ideja da se zaštiti srpski fudbal i forsiraju domaći igrači.
Međutim, kako je Crvena zvezda ove godine dovela veliki broj stranih fudbalera, našla se u situaciji da bi morala mnogo da tumba kako bi sastavila tim za prvenstvo.
Zato se krenulo sa deljenjem državljanstva kako bi se olakšala situacija. Bukari je tako skinut sa te liste, a očekuje se sličan rasplet i sa Adom. To je samo nastavak niza u redovima šampiona Srbije pošto su pasoše dobili ove godine Jegor Prucev i Seku Sanogo koji je u tom trenutku bio na pozajmici, a pre njih i Mohamed El Fardu Ben, Gelor Kanga i Ibrahim Mustafa.
Slična situacija je bila i u redovima večitog rivala. Prošle sezone su srpsko državljanstvo dobili Rikardo Gomeš i Bibars Natho, tako da je u prethodnih godinu dana u dva najveća kluba srpski pasoš dodeljen čak osmorici fudbalera.
Trend su pre više od jedne decenije pokrenuli Gabrijel Korodova Kleo u Partizanu i Evandro Gobel u Zvezdi.
Postavlja se pitanje onda čemu pravilo o broju stranaca, ako se već pasoši dele i šakom i kapom. Ispada da se do državljanstva Srbije dolazi kao na buvljaku i prema potrebama klubova kako bi se pravila potpuno obesmislila.
Zašto dakle imamo regulativu koja ničemu ne služi i zar ne bi jednostavnije bilo da se ukidanjem iste ukine i nepotrebna farsa.
Ideja o zaštiti srpskog fudbala na taj način već neko vreme doživljava fijasko. Na primeru liga petica koje nemaju tu vrstu limita, i koje su ograničenje postavili na nivou Evropske unije, vidimo da ni lige ni reprezentacije ne trpe zbog povećanog broja stranaca, već se naprotiv otvaraju granice za dolazak kvalitetnih igrača i trenera.
Engleze je to nateralo da promene način razmišljanja i posmatranja igre i da se posle godina tavorenja vrate u vrh reprezentativnog fudbala i da lansiraju talente poput Džuda Belingema, Trenta Aleksandera Arnolda ili neka već dokazana imena poput Harija Kejna.
Upravo se to na primeru Crvene zvezde događa. I pored brojnih pojačanja i stranaca, na pripremama je jedan od najboljih do sada bio Kosta Nedeljković, desni bek iz omladinske škole koji bi mogao da bude velika budućnost Srbije i koji je za jedne ozbiljne pripreme prestigao skupo plaćenog Aleksa Viga.
Očigledno je da kvalitetnija konkurencija može samo da natera igrače na bolji rad, umesto da im na osnovu porekla garantuje mesto u timu.
Zbog toga pravilo koje je na snazi nema smisla, a još manje ga ima besmisleno razbacivanje pasošima.
Slična situacija je i u košarci gde ne postoje ograničenja u Evroligi i ABA ligi, a postoje u Kupu Radivoja Koraća i domaćoj ligi gde su takođe dozvoljena samo po četiri stranca, pa ekipe istim metodom uz pomoć pasoša zaobilaze pravilo.
Tako je Kevin Panter svojevremeno kao igrač Zvezde posle samo dva meseca dobio putne isprave i državljanstvo, koje mu sada dobro dođu i u Partizanu.
Prethodno je Zvezda obezbedila pasoše i Dilanu Enisu, Demarkusu Nelsonu, Čarlsu Dženkinsu, a poslednji u nizu bio je Kori Volden. Partizan je takođe zbog Kupa Srbije isto uradio sa Markusom Pejdžom, a s obzirom na trendove, ne bi bilo iznenađenje da za nekoliko meseci doživimo sličan scenario.
Sve to traje godinama unazad, ali se i dalje ništa ne menja. Umesto da se problemi srpskog sporta rešavaju sistemski, oni se rešavaju besmislenom administracijom koja se zaobilazi na svakom koraku.
BONUS VIDEO Ludo slavlje navijača Partizana nakon titule
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare