0
Fudbalska reprezentacija Srbije izgubila je, ali nije razočarala na svojoj premijeri na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.
Igrajte kod nas Fudbalski Fantazi i zabavljajte se uz Euro 2024 i najbolji fudbal na kontinentu.
Poraz je došao u Gelzenkirhenu od Engleza, Šalkeova arena nam i dalje ostaje kao jedno, ne baš srećno mesto, ali sa nje pamtimo i neke teže i bolnije poraze.
PROČITAJTE JOŠ:
U Olimpijskom i sportskom muzeju Katara i danas verovatno stoji dres Lionela Mesija sa brojem 19 koji podseća na taj teži poraz.
Srbija i Crna Gora su u vreme kad se državna zajednica tek pocepala, igrale protiv Argentine i naša reprezentacija je tada potučena sa 6:0.
Leo Mesi, Karlos Tevez, Esteban Kambijaso, Maksi Rodrigez, Ernan Krespo dali su šest golova ekipi koja nije znala „gde udara“, ili gde joj je glava, a gde rep.
Odbrana koja nas je tada sa samo jednim primljenim golom dovela kroz kvalifikacije do šampionata sveta, primila je deset komada na tri utakmice grupne faze sa Holandijom, Argentinom i Obalom Slonovače.
E sad da odemo jedno 18 godina unapred. Situacija se malo okrenula pred turnir EURO 2024. Srbija sada važi za ekipu koja ima dobre napadače, dok nam je odbrana ona „tanja linija“ na terenu, ali ipak nismo doživeli tako težak poraz, jer je ova odbrana sada bila spremnija da odgovori izazovu nego ona 2006.
Ima tu naravno i do veznog reda, taktike i kako se prostor između odbrane i napada popunjava igračima, što se kod nas ne dešava, ima i do toga što neki igrači nisu na prirodnim pozicijama, pa onda u ulogu ful beka uleće igrač koji je po vokaciji krilo i slično.
To su sve neki od detalja i sitnica koje postanu krupne tek kad se desi neka greška na terenu. Ako je za mandata Dragana Stojkovića Piksija na kormilu Srbije bilo kritika na račun nekog dela igre, bilo je na račun odbrane.
Pokušavao je Piksi i sa četvoricom pozadi, nije išlo, menjao je centralne defanzivce i čini se, u poslednjem trenutku pronašao dobitnu kombinaciju bar u defanzivnoj trojci.
Nikoli Milenkoviću očito prija što igra u sredini kao središnji štoper, umesto da je više sa strane, dok je ta uloga pripala Milošu Veljkoviću i Strahinji Pavloviću.
I Pavloviću je možda i najbolje prijala takva postavka. Pokazao je ono što mnogi njegovi saigrači nisu i falilo mu je sreće da njegova odbijena lopta, kada je već stigao Bukaja Saku, ne završi na glavi Džuda Belingema u 13. minutu.
Šteta. Strahinja je bio jedan od onih koji su na teren izašli sa onom dozom „urgencije“ ili srčanosti potrebnom od istrčavanja na teren. A pisali smo i pre početka ovog takmičenja kako je neophodno da se svi iz tima „orlova“ odazovu tom zahtevu.
Pavlović je to uradio maksimalno i grizao je koliko je mogao da bi učinio početak turnira EURO 2024 što zanimljivijim u dresu Srbije.
Pomno je ispratio grešku i propust Filipa Kostića na boku, uklizao je pravovremeno Saki i malo više podigao nogu da bi blokirao centaršut.
Lopta je jednostavno htela da prođe. Odigrao je 47 dodavanja sa 79 posto preciznosti, ali kad se pogleda koliko je često izlazio napred, čak i driblao u nekim momentima, jasno je sa koliko je samopouzdanja igrao.
Takvo samopouzdanje nije baš kvalitet svojstven svima kad izađu na teren protiv rivala vrednog preko milijardu evra.
„Dvojka“ u dresu Srbije je pokazala da joj to nije problem. Šta zna dete šta je trista kila što bi rekao naš narod.
Možda je baš ta partija, u kojoj je presekao dve lopte, pogodio četiri od četiri starta i „očistio“ pet lopti, Pavlović i zaradio sebi neki bolji angažman na leto.
Podsetio je zbog čega se još u Partizanu pričalo koliki je potencijal, pre nego što je otišao u Monako za deset miliona evra januara 2020.
Briž, Bazel i sada Salcburg, sve je to prošao da bi pokazao kako reprezentativni dres ipak vredi malo više.
Kako drugačije objasniti da je 23-godišnji Šapčanin sa pozicije štopera u poslednjih godinu i po dana na poslednjih 13 utakmica dao i tri gola?
Protiv Engleza to nije uradio, ali je dobio sedam od devet svih duela i u tom smislu bio najefikasniji u timu Srbije.
Intenzitet odličan, kontrola lopte veoma dobra, vidan napredak u vazdušnoj igri, pravi mentalitet na terenu.
Štaviše, navodi se da je prvi na poslednja dva Evropska prvenstva sa bar po četiri dobijena duela, osvojena poseda, uspešna starta i čišćenja lopte.
Ta statistika ne pokazuje sve, neke stvari pokazuje i ona situacija kada je protiv Austrije uspeo u igri dva na četiri da preseče pas, a onda ukliza i izblokira pokušaj udarca.
Ukratko, odigrao je odlično i davao takt i ostatku, već dugo kritikovane odbrane, koja nije odradila loš posao.
Milenković je zaustavljao šta je mogao u sredini braneći prostor i fiksirajući se na Kejnu ili ko god bi naišao, dok je Veljković pokrivao desnu stranu i tu dobio i izgubio nekoliko duela.
Osvežavajuće je kad se posle mučenja i primljenih golova od ekipa ispod ranga Srbije dođe u situaciju da protiv jedne od najjačih bude primljen jedan gol i da se posle nekog trenutka ne strahuje od primanja drugog.
Gotovo da smo i zaboravili taj osećaj, jer pamtimo da smo na poslednjim velikim takmičenjima triput prosipali bodove nakon što bismo se domogli prednosti u toku meča. Ili ukratko, nije napad mogao toliko da trese mrežu koliko je odbrana mogla da primi golova.
Bar protiv Engleza taj osećaj nije bio bogzna kako intenzivan.
Nije to zasluga samo jednog čoveka, ali ako ga i ostali isprate na sličan način, onda bi stvari ubuduće mogle da budu lakše, a da navijači mogu manje da se plaše od svakog ko se nađe na centru protiv „orlova“, jer bi njihova odbrana bila u sigurnim rukama.
www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!
BONUS VIDEO: Piksi izašao na teren pred trening Srbije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare