0
Fudbaleri Crvene zvezde i Partizana u tekućoj sezoni odmerili su snage četiri puta, i konačno su navijačima pružili ono što je predugo odsustvovalo sa mečeva najpopularnijih klubova iz Srbije - pregršt uzbuđenja, neizvesnosti, i pre svega - dobrog fudbala.
Na ta četiri meča videli smo ukupno 14 golova, Crvena zvezda je postigla osam, Partizan šest. Crveno-beli su slavili dva puta (3:2 u Superligi i 2:0 u polufinalu Kupa Srbije), Partizan jednom (2:1 na prvom ovosezonskom ligaškom duelu odigranom u Humskoj), dok je jedan meč završen bez pobednika, 2:2.
A sve je moglo da bude neuporedivo drugačije da nije bilo Partizanove (ne)moći i Zvezdinog (ne)znanja, pa je pravi trenutak da rezimiramo šta su nam crveno i crno-beli, gledajući samo učinak fudbalera – bez onih propratnih stvari poput sudijskih odluka – prikazali.
PROČITAJTE JOŠ...
U prvoj utakmici beogradskih večitih odigranoj 20. decembra, crno-beli su uprkos velikom padu forme protiv favorizovanog rivala izašli izuzetno ofanzivno, iz minuta u minut su odbranu tima Baraka Bahara dovodili do ludila. U završnici prvog poluvremena Milan Rodić je napravio krajnje bizaran penal oborivši Aranđela Stojkovića u situaciji kada bek Partizana nije mogao da uradi apsolutno ništa, sem da loptu izbaci u gol-aut. To je načelo crveno-bele, nadovezao se Mateus Saldanja u 66. minutu odličnim udarcem, da bi na 2:1 smanjio Šerif Endiaje.
Imala je Zvezda inicijativu, imala je i više prilika, ali Partizan je uspeo da slavi, vrati se na prvo mesto na tabeli i Zvezdu natera da Baraku Baharu potpiše otkaz.
Na drugi duel Crvene zvezde i Partizana navijači su čekali do 9. marta. Domaćin je bila Zvezda, a crveno-beli su odigrali možda i najbolji meč protiv najvećeg rivala u novijoj istoriji. Ređale su se šanse, brukali su se Osman Bukari, Marko Stamenić, Šerif Endiaje… A onda je u 45. minutu Uroš Spajić loptu zakucao u mrežu do tog momenta čudesnog Aleksandra Jovanovića za 1:0.
Ipak, par trenutaka kasnije očajna reakcija odbrane Zvezde na centaršut Goha donela je Saldanji šansu da loptu plasira nakon odbitka u nebranjenu mrežu, pa su crveno-beli na odmor otišli besni, jer su ispustili prednost, ali i usled očajne realizacje.
Samo četiri minuta igre u drugom delu bilo je dovoljno za novu kontru, Aldo Kalulu je pokazao neumoljivost i preokrenuo na 2:1. Tada je usledilo furioznih 40 minuta Zvezdine igre – i nestvarni promašaji, mada je Endiaje uspeo da donese bod svom timu pogotkom u 69. minutu.
U trećem derbiju odigranom 20. aprila, Zvezda je nakon ludnice slavila sa 3:2. Opet je Partizan vodio (1:0, pa 2:1), opet je Zvezda jurila i uspela da prestigne i trijumfuje. Pogađali su tada Samed Baždar u 11. minutu i Ksander Severina u 56. za Partizan, te Gelor Kanga (16, penal), Endiaje (89. minut) i Aleksandar Katai u dubokoj sudijskoj nadoknadi sa penala.
I u polufinalu Kupa je Partizan imao svoje šanse, spektakularne odbrane Omrija Glazera sprečile su Nemanju Nikolića, Goha i Sameda Baždara da dođu do gola. Zvezda je iskoristila dve prilike, šut Pitera Olanjinke je Aleksandar Filipović sproveo u svoju mrežu u 28. minutu, a dva minuta kasnije nakon centaršuta Srđana Mijailovića je Olanjinka prvo izbacio čuvara majstoriskim prijemom grudima, a potom zakucao loptu u gol crno-belih.
Suma sumarum – Zvezda ima razloga da bude zadovoljnija, bar gledajući krajnji rezultat. Ali… Ova četiri derbija pokazali su Partizanovu (ne)moć prevashodno defanzivno i Zvezdino (ne)znanje u završniic, što smo već spomenuli. Da nisu, rezultat bi bio znatno drugačiji.
Naime, na sve četiri utakmice crveno-beli su bili ti koji su diktirali dešavanja, ali umesto golova navijači Zvezde su imali priliku da se hvataju za glavu zbog serije promašaja svojih ljubimaca iz edicije „verovali ili ne“. Tas na vagi koji je prevagnuo na stranu Zvezde ove sezone bila je razlika u kvalitetu dva tima, i dovoljna količina znanja da na kraju dođu do povoljnog ishoda. Ono što je problem za tim sa Marakane je činjenica da su stvorili toliko šansi da su prosto morali da slave na bar tri od četiri duela protiv večitog rivala, i to ubedljivije. A nisu jer je dolazilo do katastrofalnih poteza igrača, poput promašaja Bukarija sa peterca, loše realizovanog kontranapada Mirka Ivanića koji se okliznuo pre pasa za Aleksandra Kataija…
Sa druge strane, Partizan je pokazao da je, kada je u pitanju napad, možda i najmoćnija ekipa Superlige, jer crno-beli imaju mogućnost da u sekundi, bez ikakve najave ili igre, stvore šansu poput one koju je Goh propustio u prvom poluvremenu polufinala Kupa, nakon spektakularne asistencije Baždara. Ali, u tome upravo leži i najveći problem tima iz Humske… Partizan uglavnom igra očajno pa zablista.
Dovoljno da pošteno namuči najvećeg rivala. Nedovoljno za bilo kakav ozbiljniji rezultat kada je borba za trofeje u pitanju.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
