Šta radi Partizan: Crno-beli daleko od borbe za titulu, diskutabilno i drugo mesto

Presipanje iz šupljeg u prazno.

Obićno bi u ovo doba godine uoči starta domaćeg prvenstva u fudbalu govorili o šansama večitih rivala u borbi za titulu, ali to već godinama nije slučaj. Partizan je iz sezone u sezonu sve gori, a sve je kulminiralo osvajanjem tek četvrtog mesta u sezoni u kojoj je Srbija davala dva tima u Ligi šampiona.

Uprava je već davno izgubila kompas, klub je u sve gorem stanju, a čak i najbolji igrači Partizana smatraju da crno-beli nemaju više od jedan posto šanse da osvoje titulu prvaka za koju su se kroz istoriju gotovo uvek borili.

Realnost je da su sada crno-beli došli do tačke da se bore za drugo mesto sa TSC-om, Čukaričkim i Vojvodinom, s tim što ti klubovi deluju smislenije i stabilnije nego teško posrnuli gigant iz Humske.

Zato je u kontekstu novih pojačanja teško pričati o rezultatskim ambicijama koliko o pokušaju saniranja štete i krpljenja rupa nastalim katastrofalnim poslovanjem.

U konačnom zbiru sve to možda i donese nekakav rezultat, ali deluje da jasna strategija ne postoji.

Iako bi posle potpunog fijaska prošle godine bilo logično da Partizan na vreme kompletira roster, deluje da će sva ključna pojačanja doći pred sam početak prvenstva.

Prošle godine se to odrazilo na loš start i zaostatak za Crvenom zvezdom, a brzo je usledila i promena trenera.

Partizan u trenutnoj situaciji ima bar dve problematične pozicije.

Ali, krenimo redom.

Partizan je dovođenjem Aleksandra Jovanovića napravio odličan posao kada je u pitanju čuvar mreže i tako doveo golmana koji bi mogao da bude značajan faktor, a uz to u Aleksandru Popoviću imaju vrlo korektnu alternativu.

Kada je poslednja linija u pitanju, stvari stoje mnogo lošije.

Klub je prodao najstandardnijeg štopera Igora Vujačiča, a nije dovedena nijedna zamena. Crno-beli kako stvari stoje u ovom trenutku u sezonu ulaze sa samo tri igrača na toj poziciji od kojih je jedan talentovani Mihajlo Ilić koji još uvek nema dovoljno iskustva i jedino što bi iz toga moglo dobro da bude jeste prilika da napreduje i sebi podigne cenu na tržištu, ali je Partizan to kroz istoriju radio tako što bi nekog od talenata upario sa neki iskusnim, proverenim rešenjem.

A partner će mu biti Svetozar Marković koji iza sebe ima upitnu sezonu i breme kapitenske trake koju je dobio uoči nove sezone, a i sam mora da radi na mnogo aspekata kako bi dostigao željeni nivo što se videlo i na pripremama gde je uspeo da postigne autogol. Alternativa im je Siniša Saničanin koji je bio najslabija karika u prošlogodišnjem potopu, pa se pojačanje na toj poziciji nameće kao imperativ,

Na levom beku je Nikola Antić došao kao zamena za Slobodana Uroevića i u najboljem scenariju Partizan tu može da bude u egalu kao ranije, dok je desna strana i dalje problematična. Opcije su Aleksandar Filipović koji nije klasičan bek i tanak je u ofanzivi i Marko Živković koji objektivno nema kvalitet za startera u ekipi sa ozbiljninjim ambicijama.

Vezni red je poprilično rekonstruisan, delom i zbog lošeg poslovanja.

Umesto promašaja u vidu Hamidua Traorea, Patrika Andradea i Andresa Kolorada koji nije ni dobio pravu šansu, vratio se iskusni Aleksandar Šćekić, a doveden je i Frenk Kanute koji bi mogao da bude dobro rešenje i uz Kistijana Belića je ekipa dobro popunjena na poziciji zadnjeg veznog.

Problem je nastao na krilnim pozicijama jer je Partizan zbog neisplaćivanja zarada ostao bez talentovanog Nemanje Jovića i Fusenija Dijabatea koji je pokazivao klasu, ali i veliku nedisciplinu, pa je nedavno stigao Ksander Severina koji bi mogao da bude dobro pojačanje, ali nije prošao pripreme sa klubom.

On i Menig bi trebalo da pokrivaju bokove, ali je problem što je alternativa u ekipi trenutno samo mladi i neiskusni Trifunović, dok je Janko Jevremović doživeo povredu i neće ga biti do jeseni. Tu su i Bpgdan Mirčetić i povratnik sa pozajmice Nikola Terzić.

Krilnu poziciju bi mogao da popuni i poslednje pojačanje Aldo Kaluli, ali je njegova idealna pozicija polušpic ili špic, pa bi na boku bio nek vsta iznuđenog rešenja.

Kada je u pitanju organizacija igre, teret pada na Bibarsa Natha koji je u fazi karijere kada teško može da iznese sezonu sa punom mnutažom, dok je Danilo Pantić na putu povratka posle ko zna koje povrede u karijeri.

Iza napadaća može da igra i talentovani Samed Baždar, ali deluje da će njegova uloga kod Igora Duljaja biti ona klasičnog napadača.

Tu bi Partizan mogao da ima velikih problema, jer je prodajom Rikarda Gomeša ostao bez skoro 30 golova po sezoni, a doveden je Nemanja Nikolić i to nakon što mu je propao transfer, a već godinama ne može da se pohvali sjajnim golgeterskim učinkom.

Tu je i Andrija Pavlović koji od od od dolaska u redove crno-belih nije pokazao da može da se vrati na nekadašnji nivo od pre povrede, pa će postizanje golova biti veliki izazov.

Za bilo kakav ozbiljniji takmičarski nivo, Partizanu u ovom trenutku fale štoper i napadač i da se sva pojačanja ispostave kao pogoci, ali je to u ovom trenutku jedno veliko ako, a vremena za isravke je sve manje i manje.

Deluje da je ped navijačima još jedna mučna sezona, ukoliko se ne desi neki veliki preokret, a klub i dalje nastavlja da tone i luta.

BONUS VIDEO Najbolji golovi sezone 2022/2023 u Bundesligi