Fudbalska reprezentacija Srbije skoro godinu dana nikoga nije pobedila u zvaničnim mečevima, a ni u Ligi nacija joj se ne piše dobro.
Iako su „orlovi“ izborili remi protiv Španije u Beogradu (0:0) u prvom kolu, već u drugom su se vratili na ono njihovo, poslednjih ko zna koliko godina, prepoznatljivo – poraz.
U meču u Kopenhagenu Danska je odnela pobedu sa 2:0, a Srbija ponovo nije izgledala kao tim koji je dostojan igre u A diviziji Lige nacija.
Ljubitelji fudbala u Srbiji, posebno onog reprezentativnog, ponovo su ostali razočarani, dok neke ni remi sa Španijom nije zavarao, pa moram biti iskren i reći da sam pred meč sa Danskom i sam dobijao poruke od prijtelja kakav će ishod biti – i moram priznati nije bilo greške.
Remi sa prvakom Evrope uopšte ne zvuči loše, vidno je prijao i našim fudbalerima i selektoru Draganu Stojkoviću, koji je posle meča u Beogradu imao poruke upućene (zlonamernim) kritičarima, TV ekspertima, analitičarima…
I mislim da nikome nije teško palo da malo i pohvali naše fudbalere, da se čak i Piksiju udeli neka pohvala za urađeno protiv moćne Španije, ali sve je to bilo kratkog daha.
Ako je protiv Španije i bilo neke taktike i defanzivne discipline, a u napadu ona stopostotna šansa i nestvaran promašaj Luke Jovića, bilo je odmah jasno da nas u Kopenhagenu čeka potpuno drugačija utakmica.
Verujem da ćemo se složiti oko toga da je Španija jača reprezentacija od Danske, a Piksi je u Kopenhagenu izveo malo defanzivniju postavu, sa Grujićem umesto Živkovića. Reklo bi se, logike bez.
Na početku utakmice Srbija je imala tri (defanzivna) vezna igrača, a na kraju tri napadača, ali ne krilna, nego baš tri špica. Reklo bi se, logike bez.
Ni prvi ni poslednji put nismo videli da neka, na papiru slabija reprezentacija (Srbija protiv Španije) izdrži 90 minuta bez da primi gol, tako da to zaista ne treba da bude nešto čime ćemo se danima, nedeljama i mesecima ponositi.
Verujem da bi mnogi ljudi u Srbiji bili zadovoljniji da smo izgubili od Španije, a onda pobedili Dansku, a ne ostavili ovako bled utisak.
U Kopenhagenu „orlovi“ nisu stvorili nijednu stopostotnu priliku, Danska je bila bliža trećem nego mi prvom golu, što je u ovom trenutku naša surova realnost.
U poslednjih pet takmičarskih utakmica na najvećoj sceni, Srbija je postigla jedan gol i to protiv Slovenije na EURO 2024 u dubokoj nadoknadi posle prekida. Tad je junak bio Jović, koji je kasnije bio tragičar protiv Španije, a onda protiv Danske bio praktično nevidljiv na terenu.
Daleko od toga da je on (jedini) kriv za poraz i neke prethodne neuspehe reprezentacije, samo je dobar pokazatelj da nikoga više ne možemo posebno da izdvojimo, kada je reč o igri u napadu.
U odbrani se jeste Predrag Rajković istakao u poslednje vreme, ali ako vam je golman najbolji igrač, jasno je šta to znači. Nisu ni neki drugi defanzivci bili loši, pa čak ni oni u veznom redu, ali nekako sve je to tanko, bledo, neubedljivo.
U svakom slučaju, remi sa Španijom jeste za poštovanje, ali Danska je naša realnost, koja uopšte nije dobra.
Rekao bih slobodno da to vide mnogi (apsolutna većina) koji prate fudbal na ovim prostorima, a šta i ko nas koči – hm, neka razmisle oni koji su najstručniji. Ovako više ne ide.
Čini se da je Piksi uvek prvi na udaru, naročito kad posle meča sugeriše da je Srbija bila dobra, ali sigurno nije i jedini…
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare