Nova.rs krenula je put Rima da isprati Sinišu Mihajlovića na večni počinak (ponedeljak, 11).
Ne pamtim da sam imao tako turoban osećaj u stomaku pola dana, posebno kako sam prilazio aerodromu „Nikola Tesla“. Kao da sam svuda video tužna lica, da svi već treći dan oplakuju legendu srpskog fudbala.
A, Miha je bio sve samo ne običan fudbaler ili trener… Toliko toga je rečeno i ispričano, ceo dan traje oproštaj u rimskom Kapitolu, ovdašnji velikani nisu krili suze na komemoraciji na Marakani, a istog dana igralo se i finale Mundijala u Kataru.
Susret sa kolegom Bojanom na aerodromu protekao je tako što smo obojica, onako sluđeni, krenuli da se penjemo na pokretne stepenice za spuštanje.
„Je l’ počelo već finale, kad pre četiri sata“, pita i sebe i nas jedan od radnika koji nas usmerava na proveru ručnog prtljaga.
„Valjda i kapetan navija za Argentinu, bar da vam javi rezultat na kraju ako ne uspete da vidite“, dodaje nam dok nas propušta.
Gledamo nas dvojica prenos na telefonu, gde baš sad penal kad smo stigli na pasošku kontrolu. Puštamo i ljude ispred nas samo da vidimo do kraja.
Oleeee, osmesi svih, čak i dama oko nas, uz jasno oduševljenje da je gol. Mesi ga je dao, za 1:0, izgleda da svi na beogradskom aerodromu navijaju za Argentince.
„Je l’ gol“, pita me kontrolor kad sam došao na red.
„Jeste, Mesi ga dao iz penala“, kažem mu, a on mi dodaje i da će valjda sad da pobede.
Nema šta, jako uporište imaju „gaučosi“ u Beogradu, ili Francuska nije baš omiljena.
Na ogromnom video bimu pored srpske zastave svi putnici gledaju finale iz Katara, i mi se snalazimo dok čekamo let.
Jer, fudbal je život, a baš najvažniju bitku izgubio je onaj za koga smo mislili da neće i da nikad nećemo čuti vest da nas je napustio Siniša Mihajlović u 54. godini.
Nova.rs biće u ponedeljak u Rimu baš zbog Mihe…
BONUS VIDEO Emotivan govor Dragana Džajića o Siniši Mihajloviću