1
Jednom priliko, tokom intervjua za klupsku televiziju, Siniša Mihajlović je rekao da će 10. decembar uvek obećežavati kao praznik.
Siniša Mihajlović, bivši čuveni fudbaler i trener, preminuo je u petak u rimskoj bolnici nakon višegodišnje borbe sa leukemijom. Svetska fudbalska javnost duboko je potresena ovim događajem, a u Crvenoj zvezdi, gde se Miha proslavio kada je 1991. godine sa klubom postao šampion Evrope i sveta, prisetio se jednog intervjua koji je Siniša dao u jednoj emisiji za klupsku televiziju.
Pročitajte još
„Sećam da je Ljupko rekao Džaji – ‘Ako želimo da osvojimo Ligu šampiona treba da uzmemo Mihajlovića i Jugovića’. To je tada bio najveći transfer u savezu, plaćen sam milion maraka u kešu. Dobio sam stan, auto i ugovor. Meni to nije bilo važno, došao sam i dogovorio se za minut. Tražio me i Partizan, ali nikad nisam hteo da idem tamo. Oduvek sam bio zvezdaš, moj san je bio da jednog dana zaigram za Crvenu zvezdu. To mi se ostvarilo. Od deset dečaka koji igraju fudbal svi oni razmišljaju da jednog dana dođu i zaigraju baš za klub za koji navijaju. Kada se to desi to je nešto najlepše, još kada osvojiš Kup evropskih šampiona, kao što smo mi osvojili ostaješ upisan za sva vremena, čak i kada jednog dana odeš. Zauvek će se pamtiti da si osvojio Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup“ istakao je Siniša Mihajlović.
Miha je istakao da je Crvena zvezda u to vreme bila nenadmašno organizovan klub.
„Dobio sam od Zvezde auto, bila je to Mazda 323F kojoj su se podizala svetla. Taj automobil niko nije imao u Beogradu. Želeo sam da bude crne boje, ali je Cvele rekao da ne može da budi crni i da mora da bude crvene boje. Spavao sam u Hotelu Mladost, a prvi dan su mi ukrali auto. Pomislih – “Nije krenulo dobro”. Međutim, igrači su me prihvatili odlično, igrao sam protiv njih dok sam bio u Vojvodini preko dve godine i znali smo se dobro. Nama je Cvele uvek govorio da ćemo otići u velike klubove, jer smo bili sjajni igrači, ali da nikad nećemo videti klub koji je organizovan kao Crvena zvezda. U Italiji sam od 1992. godine, bio sam kao igrač u mnogo klubova, trenirao mnoge. Ne može nijedan klub da se poredi sa Zvezdom što se tiče organizacije. U Crvenoj zvezdi nismo morali da razmišljamo ni o čemu, samo o treninzima i utakmicama. Svaki problem je bio rešiv. Fokus nam je bio samo na fudbalu, kako da pobedimo i napravimo uspeh. Sada kad vidim koliko se ulaže i koliko se troši da bi se osvojila Liga šampiona, svestan sam da nismo zarađivali ništa u odnosu na druge sa kojima smo igrali. Nismo ni bili svesni koliko smo bili snažni, niti da će to što smo osvojili ostati urezano. Samo dva kluba Istočne Evrope su osvojila Kup evropskih šampiona, Zvezda i Steaua“.
Uvek je 10. decembar bio dan koji je Mihajlović obeležavao kao praznik, dan kada je potpisao za Zvezdu.
„Stigao sam u Zvezdu na polusezoni, pre toga su već odigrani mečevi protiv Grashopersa i Glazgov Rendžersa. Sledeća utakmica u Evropi je bila protiv Dinama iz Drezdena. Jugović i ja smo pojačali Zvezdu na zimskoj pauzi. Sećam se tačno da sam 10. decembra 1990. potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom. Slavim više datuma, ali taj posebno pamtim. Svi smo imali strah kao mladi igrači, ali kako su se ređale pobede raslo je i samopouzdanje. Verovali smo, bili hrabriji, postepeno smo rasli. Kulminacija je bio meč sa Bajernom, kada smo pobedili i plasirali se u finale. Sećam se da Bajern kod kuće nije izgubio ne znam tačno koliko godina u Evropi, a mi smo ih dobili u Nemačkoj rezultatom 2:1 i na Marakani odigrali 2:2. Sigurno da su Bajern i Olimpik bile bolje ekipe od nas, odnosno veća imena. Niko za nas nije znao, ali smo kasnije napravili velike karijere“.
BONUS VIDEO Kako je pričao Siniša Mihajlović
