Još od trenutka kada se u nemačkim medijima pojavila informacija da Silas Katompa-Mvumpa nije došao na trening Štutgarta, aktivirao se alarm u Crvenoj zvezdi.
Uporedo sa time, u Srbiji se pisalo kako Crvena zvezda pokušava da završi pojačanje igrača kakvog ovdašnja „fudbalska javnost još uvek nije videla“.
Na kraju se to, u nedelju uveče i obistinilo kada je klub iz Ljutice Bogdana predstavio svog novog fudbalera Silasa.
Silas je rođen u Kongu i igrao je za Štutgart, odakle je došao u glavni grad Srbije da pomogne Zvezdi u Ligi šampiona.
Da je Zvezda rešila da ga kupi umesto da ga pozajmi, morala bi još više da razbije svoju kasu nego lani kada je dovodila In Bom Hvanga, za kojim i dalje mnogi navijači lamentiraju.
Korejac je bio pravi primer truda i zalaganja kakve navijači vole da vide, pa nije čudo što mu je posle perioda prilagođavanja, dobro krenulo u Zvezdi.
Silas je 25-godišnjak iz Kinšase koji ne dolazi iz iste pozadine i okruženja kao Hvang, ni blizu, ali sa istom željom da se nadmeće i nameće.
To je nešto što bi moglo da koristi i njemu i Zvezdi. Njemu lično zbog boljih uslova na slovu ugovora za narednu sezonu, ili transfer u bolji i bogatiji klub, a Zvezdi zbog činjenice da je vreme za iskorak u Evropi.
Silas je otkriven kao dečak među dvanaestogodišnjacima u Blek mauntin sport akademiji, pre prelaska u lokalni Olimpik Matete.
Tu je proveo šest godina pre selidbe u Francusku i petoligaša Ale, sada već 2017. U vreme kad je Zvezda pokušavala da „grebe i rukama i nogama“ da se ugura u Ligu Evrope (i uspela je u tome), Silas se probijao u Francuskoj.
Profesionalni debi je dočekao godinu kasnije u drugoligašu Parizu, avgusta 2018. kada je njegov novi tim zaigrao u Ligi šampiona sa istim trenerom koji će probati i sada da iskoristi kvalitete kongoanskog igrača.
A tih kvaliteta ima – na prvom mestu je brzina. Silas se najbolje snalazi u sredini iza napadača, ali može da operiše i po krilima veoma dobro, kao što je nekada radio Osman Bukari.
Osećaj za gol je stvorio tako što je u Francuskoj jedno vreme korišćen kao centarfor, pre nego što ga je Štugart pozvao 2019. godine.
Sedam utakmica mu je bilo potrebno u dresu „švaba“ da se tu upiše u strelce i ostao je pet godina u Štugartu.
Danas vredi 10 miliona evra, ali nijedan od tih miliona neće reći da je bio u stanju da se trka sa Alfonsom Dejvisom, da postigne pogodak posle trka od 70, 80 metara.
Ako se prisetimo utakmice Zvezde sa Bode Glimtom, da je u situaciji kada je Šerif Endiaje povukao loptu od leve strane i sredine ka šesnaestercu, pre nego što se spetljao, bio Silas, to bi verovatno bio gol.
Za pet godina Silas je odigrao 132 utakmice za Štutgart i dao 35 golova uz 21 asistenciju.
Važio je za jedno od otkrovenja u evropskom fudbalu jer se pojavio praktično niotkuda, a u početku je u dresu Štutgarta bio konstantno jedan od onih koji su unosili loptu u kazneni prostor.
U tom smislu je bio jedan od najboljih u Bundesligi i Vladan Milojević bi njegovu svestranost mogao dobro da iskoristi, čime je sportski sektor sa tehničkim direktorom Markom Marinom uradio veliki posao u Ljutice Bogdana.
Silas može da funkcioniše i kao ful bek sa zadatkom da napada, mada je jasno da se u ofanzivnijim postavkama snalazi pametnije i bolje.
To ne znači da mu manjka odbrana, pošto se i tu trudio kada se nalazio na terenu, ali tu odluke ne donosi najbolje i to je u prethodnim sezonama bila slabost.
Međutim, ako se ima u vidu da je momak koji podseća na našeg Filipa Kostića po načinu igre, prirodno ofanzivan, to i ne bi trebalo da bude preveliki nedostatak. Razlika između njih dvojice je u tome što Silas napada gol i ide u dribling slobodnije, a Kostić traži centaršut i pas.
Silasu je taj deo igre solidan, baš kao i pregled dešavanja na terenu.
Ključ u Zvezdi je da pokaže zalaganje. Ako toga bude bilo bar približno Hvangovom nivou, ne bi trebalo da bude problema i navijači bi po dobrom mogli da upamte ovu sezonu u Evropi.
BONUS VIDEO: Dušan Tadić – prvi gol u sezoni 2024-25
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare