Ništa ne valja, ali je veći problem što ništa ne sluti na dobro
Fudbalski klub Partizan imao je jednu od najlošijih sezona u istoriji, bez obzira na to što je dočekao nokaut fazu u Evropi i što je mogao da se direktno kroz srpsko prvenstvo dokopa Lige šampiona.
Što se tiče evropskog pohoda Partizana, on je završen šesnaestini finala Lige konferencija, a ispred crno-belih isprečio se Šerif iz Moldavije, koji nikako ne važi za jendu od jačih ekipa u tom takmičenju.
Što se tiče sezone u Superligi Srbije, tu je Partizan bio mnogo gori, pošto je završio kao četvrti na tabeli, iza Crvene zvezde, TSC-a i Čukaričkog. Na sve to se dogodilo i rano ispadanje iz Kupa Srbije od Radničkog iz Sremske Mitrovice, a so na ranu dodali su crveno-beli sa duplom krunom.
Jedna loša sezona dogodi se i najjačim klubovima na svetu, ali problemi Partizana su mnogo dublji i ne rešavaju se samo na terenu, već i na tribinama i u direktorskim foteljama.
Navijači crno-belih su više puta tokom sezone izrazili svoje nezadovoljstvo stanjem u klubu, a posete na nekim utakmicama (pogotovo u drugom delu sezone) bile su zaiste premale za jedan takav klub.
Istina je i da su navijači početkom sezone bili u centru pažnje zbog ne baš pohvalnih poteza. Neslavne scene dogodile su se u kvalifikacijama za Ligu Evrope, kada je Partizan ispao od AEK-a iz Larnake, a navijači su revoltirani time odlučili da „prevaspitaju“ fudbalere.
Međutim, mnogo veći problemi za Partizan su oni unutrašnji, koji bez ikakve dileme pravi dvojac Milorad Vučelić – Miloš Vazura, ali i ljudi bliski njima, pa je tako jedan Ivica Kralj dozvolio sebi da kaže da će crno-beli biti sigurno bar drugi na tabeli. Umesto toga, Partizan je završio u kvalifikacijama za Ligu konferencija, a deluje da niko iz Humske ne želi da preuzme odgovornost za loše poteze.
Iako Vazura i Vučelić smatraju da su učinili sve što mogu i da su se sve vreme borili za interese kluba, svima je jasno da to nije istina i da Partizan nije na stabilnim nogama ni rezultatski, a ni finansijski. Na sve to ni slika bliske budućnosti ne izgleda blistavo, pogotovo ako se nastavi istim ritmom.
Po završetku sezone možda su se neki „grobari“ ponadali da će se situacija i opšta klima u klubu promeniti, ali nevolje su se nastavile.
Na red je došao Ognjen Vranješ, koji je bio pominjan danima kao novo pojačanje Partizana, ali su se navijači pobunili i istakli da ga ne žele u klubu. Toj struji se pridružio i Bojan Ostojić, bivši kapiten crno-belih, a Vranješ mu je prostački odgovorio. Iako se klub nije oglašavao, nije lepo slušati i čitati sve to uz konstantno pominjanje Partizana.
Nakon toga pojavile su se informacije i da je Nemanja Jović odlučio da tuži klub kako bi naplatio dugovanja, a onda i otišao iz Partizana.
Iako su se iz kluba oglasili o tome kako Joviću ništa ne duguju, crni oblak skandala i afera nikako nije uspeo da se skloni iz Humske ni do dan-danas.
Poslednji u nizu problema bio je odlazak kapitena Slobodana Uroševića, koji se od kluba oprostio emotivnom porukom, a karijeru će nastaviti na Kipru.
Levi bek crno-belih bio je jedan od retkih koji su imali dobru sezonu, ali daleko od toga da je blistao. To se događalo samo na mahove, dok je u međuvremenu umeo i da se svađa sa navijačima, a često je izgledalo da ni sam ne zna da se nosi sa odgovornošću i lošim igrama, kako svojim tako i njegovih saigrača.
Ipak, na kraju zaslužuje poštovanje, jer je oprostio dug od 180.000 evra, što je pohvalno za njega, ali ne baš za poslovanje kluba.
Treba napomenuti da je klub na kraju sezone napustio Ljubomir Fejsa, koji nije doneo Partizanu ono što se očekivalo od njega kao iskusnog veziste i svoj drugi mandat završio je poprilično neslavno. Priča se o tome i da su Hamidu Traore i Patrik Andrade na izlaznim vratima, a to sigurno neće biti jedine promene u Partizanu ovog leta.
Međutim, trenutno se mnogo više priča o odlascima iz Humske, nego o dolascima u istu. Razlog za to može biti i (ne)sposobnost uprave da dovede igrače spremne za borbe na tri fronta i dostojne dresa Partizana.
Ako se nekada zapitate zašto neko (ne) dolazi u Beograd ili u vaš voljeni klub, samo postavite iskreno pitanje šta biste vi uradili i da li biste, primera radi, sada igrali za Partizan. I dok se vi to pitate, uprava kluba treba da se zapita zašto se o Partizanu mnogo više priča u negativnom kontekstu (bar poslednjih godinu dana) i kako privući zvučna i kvalitetna pojačanja, a ne problematične fudbalere i osobe poput Ognjena Vranješa, koji iza sebe ima nekoliko skandala.
Pošteno je i reći da su neke mlađe kategorije Partizana imale uspeha u protekloj sezoni, ali njihovi koraci ka glavnom timu i najvećoj sceni tek treba da uslede. Trenutno deluje da nema ko da ima da vetar u leđa i na pravi način im pruži pomoć i pravu priliku za razvoj.
Fokus za sledeću sezonu, bar što se tiče onog suvog fudbalskog dela, treba da bude renoviranje prvog tima, jer se pokazalo da ovaj iz protekle sezone nije bio dovoljno dobar ni za Ligu konferencija ni za srpski fudbal. Pojačanja su neophodna skoro na svim delovima terena, a treba obezbediti i ostanak nekih ključnih igrača. Uz sve to, bitno je da se afirmiše i neki mlad igrač, koji bi mogao da klubu donese profit u narednim godinama, ali i kvalitet na terenu.
Ono što je daleko bitnije jeste da se najpre očisti situacija u klupskim foteljama, da Vučelić i Vazura, ako već neće javno da priznaju greške, bar odu i prepuste kormilo nekom drugom, jer je za to već odavno došlo vreme.
Oni možda nisu jedini zbog kojih se Partizanu desilo sve što jeste, ali nose najveću odgovornost, što govore i njihove funkcije.
Bez velike čistke, teško je za očekivati da će Partizan zasijati starim sjajem i da će se, kako to trener Igor Duljaj kaže, uz ton pojaviti i slika. Trenutno je veliko pitanje i da li je taj ton dobar, a od slike još nema ništa, samo crnilo.
BONUS VIDEO Bogdan Bogdanović o dolasku u Partizan