0
Uh, koliko lepo može da bude kad fudbal ne zavisi uvek od para pokazao nam je ovaj sveži slučaj Pari Sen Žermena.
PSŽ se u sredu uveče sudario sa Bajernom iz Minhena, izgubio je 2:0. Bavarski tim je samo „podebljao“ prednost iz prvog meča osmine finala Lige šampiona, kada je bilo 1:0 i eliminisao je francuski „supertim“.
PROČITAJTE JOŠ:
Na bankovnom računu ili u istoriji transfera PSŽ je svakako jedan od najskupljih timova. Na kraju krajeva, ima dvojicu najskupljih fudbalera u istoriji.
Nejmara je pre šest godina platio 222 miliona evra, a Kilijana Mbapea 180 miliona, u razmaku od samo nekoliko nedelja. Totalno je pomerio granicu realne vrednosti i pokrenuo inflaciju cena za transfere, pa je 100 miliona za igrača posle toga postalo kao „dobar dan“. Ali, kako naš narod kaže – na jedno mesto i car ide peške.
Tako i fudbaleri PSŽ-a sa brenemom cene i imena na leđima moraju da izađu na teren i onda ne mogu da daju gol jednom Remsu koji vodi čovek bez trenerske licence. Ili, kao u sredu, izgube od Bajerna.
Bayern eliminate Paris Saint-Germain from the Champions League — PSG have not scored one single goal in the two legs. 🏆 #UCL pic.twitter.com/REEIoNs7ku
— Fabrizio Romano (@FabrizioRomano) March 8, 2023
Račun i dres mogu da pokazuju šta god hoće, semafor je jedino merilo koje se na kraju računa. A taj semafor Parižanima nije naklonjen već godinama.
Pet puta osmina finala, četiri četvrtfinala, jednom polufinale i jednom finale (2020). To je to za deset godina. Zanimljivo je da se baš poslednjih sezona kada pare lete kao lišće s jeseni, klub uglavnom sapliće na prvoj prepreci u evropskoj eliti.
PSŽ je u prethodnoj deceniji dobijao milione i milione od katarskih investitora, bio pod istragom, pa i kažnjavan zbog kršenja pravila finansijskog fer-pleja, sve da bi sebi povećao šanse da osvoji Ligu šampiona.
Napravio je tim u kom se našao i Lionel Mesi lično, samo plate su prošle godine koštale 728 miliona evra, a gubici se mere u stotinama miliona. Sve će to nafta pozlatiti, što bi se reklo.
UEFA je „otcepila“ supertimu kaznu od 65 miliona, naplatila je deset, a na čekanju je još 55 ako se kršenje pravila nastavi. A s promenom pravila fer-pleja dolazi i stezanje kaiša, pa će biti zanimljivo kako će sada da se „napaja“ klub koji je navikao da troši kao pijana engleska baronica.
Naspram njega je Bajern koji već godinama funkcioniše po principu manje za više, odnosno gledanje, dobra procena, niža plaćena cena i maksimalni obrt.
Ljudi koriste svoje ime da privole igrača da dođe za manje para, pa ako se pokaže, njima super. Tako su 2013. i 2020. i dolazili do titula u Ligi šampiona. Pre tri godine im je lider bio čovek koji je došao kao slobodan igrač iz Borusije Dortmund, Robert Levandovski.
To je pokazatelj da sistem uvek prevlada sirovu moć novca. Tako Erik Maksim Čupo-Moting u Bajern dođe besplatno iz PSŽ-a i golom u dvomeču dotuče upravo taj PSŽ, gde je bio potpuno „leva“ opcija. Isti taj čovek na 26 mečeva sa 33 godine daje 17 golova i podeli četiri asistencije. Sve je stvar sistema.
Kada je Real Madrid probao da igra na kartu „plati rezultat“ dobio je po nosu 2004. godine. Imao je Ronalda, Roberta Karlosa, Zinedina Zidana, Luiša Figa, Raula Gonzalesa, Dejvida Bekama, Ikera Kasiljasa i opet nije bilo dovoljno.
Može se reći da su problemi tog tima počeli posle martovskog bombaškog napada u Madridu, ali je činjenica da je Real sa svim tim ljudima završio kao četvrti u Primeri.
U finalu Kupa kralja izgubio je od Saragose, a u četvrtfinalu Lige šampiona je ispao od Monaka sa 1:3 u gostima posle 4:2 kod kuće.
Iste te sezone, Real je došao u Humsku i protiv Partizana odigrao 0:0, gde je Saša Ilić pride imao veliku šansu da šokira Madriđane u Beogradu, da nije promašio gol sa desetak metara.
Real je i na svom terenu dobio sa 1:0, dok Partizan u grupi nikako nije mogao da se nosi se Olimpikom iz Marseja i tada mladim Didijeom Drogbom.
„Galaktikosi“ su te godine potpuno podbacili iz niza razloga, ali su u godinama koje su usledile pod Florentinom Perezom počeli da pogađaju gde treba da daju pare i osvajali su titule i u Evropi i u Španiji.
Mančester siti je treći primer velikog trošadžije koji je u prethodnih 15 godina postao drugi na toj listi iza Čelsija. Deceniju i po mančesterski klub pokušava da se domogne trofeja u Evropi, pošto je u Engleskoj to uradio više puta, ali Liga šampiona je ostala nedosanjani san.
Kada je reč o Evropi, uzalud su potrošene 2,3 milijarde evra, dovedeno je 359 igrača i Kevin de Brujne, Džek Griliš, Erling Holan, Ruben Dijaš, Rodri, Rijad Marez, Žoao Kanselo.
Jedno finale Lige šampiona pre dve godine bilo je krajnji domet, gde je Čelsi pokupio kajmak i po drugi put od 2012. osvojio najveći klupski trofej, što je samo jedan od podsetnika da fudbal ne igraju baš uvek samo cifre plaćene za igrače i moć vlasnika. Ako niko drugi, Bajern je za to najbolji pokazatelj već dugo i nikad nikome od velikana nije prijatno kad ga izvuče na žrebu.
BONUS VIDEO: PAOK ubedljiv, Živković podsetio kakav je majstor
