0
Kada se 4. septembra 1955. godine fudbalska lopta zakotrljala na travi Nacionalnog stadiona u Lisabonu u premijernom meču Kupa klupskog šampiona, između Sportinga i Partizana, svi su očekivali da će najeletnije takmičenje krenuti u ekspanziju.
PROČITAJTE JOŠ
Ali malo ko je mogao da pomisli da će Lige šampiona kroz nekoliko tranformacija i promena imena postati jedna od najunosnijih finansijskih grana u Evropi, sa prihodom koji bi na kraju ove sezone mogao da bude veći od tri miliajrde evra.
Zapravo Liga šampiona bi tu granicu sigurno probila da je nije usporila pandemija koronavirusa, s obzirom da je prošlu takmičarsku godinu završila s prihodom od 2,82 milijarde.
Ne tako davno, pre 15 godina, priliv novca pomenutog takmičenja bio je, iz sadašnjeg ugla „mrđavih“ 607 miliona evra, odnosno sličan današnjim budžetima bogatih, ali ne i najbogatijih klubova, da bi se već u sezoni 2009-2010 u kasu UEFA prvi put slila milijarda, a samo šest godina kasnije prihodi su bili duplirani, a sada se već priča o utrostručavanju.
PROČITAJTE JOŠ Liga šampiona: Bajern juri rekorde, tradicija (ne) ruši PSŽ
Da ne bude zabune, Liga šampiona nije najvrednije sportsko takmičenje na planeti. Ispred nje su NFL (11,394 milijarde), MLB (9,78), NBA (7,07), Premijer liga (6,02), NHL (4,57), La liga (3,400) i bundeliga (3,3).
Međutim, nema konkurenciju kada su u pitanju internacionalna takmičenja (ako se pod domaća svrstavaju NBA, NHL, MLB, NFL u kojima učestvuju samo timovi iz dve zemlje, SAD i Kanade) , jer je za gotovo 50 odsto vrednija od nekada neprikosnovene Formule 1.
