47
Fudbaleri Španije i Engleske igraće u nedelju od 21 sat finale Evropskog prvenstva u Nemačkoj.
Pretvorite poene u trenutke radosti. Preuzmite OMV MyStation aplikaciju već danas!
Stadion u Berlinu biće krcat, Španci će se nadati nekoj novoj bravuri Lamina Jamala i Nika Vilijamsa, Englezi veruju da će trofej konačno da im se vrati kući i sedamdesetak hiljada ljudi će to moći da gleda uživo na stadionu.
Ostali, što fudbaleri, što navijači i ljubitelji fudbala, moći će da prate spuštanje zavese na EURO 2024 samo putem TV ekrana.
PROČITAJTE JOŠ:
Neki će biti više, neki manje zainteresovani za ono što će ekipe Luisa de la Fuentea i Gereta Sautgejta moći da prikažu, baš kao što će posmatrati dodelu trofeja sa više ili manje gorčine.
A gde smo tu mi? Naši fudbaleri su već petnaestak dana na odmoru i baš u danu kada se pojavila informacija da Dragan Stojković Piksi ostaje selektor Srbije i za Ligu nacija, pokazuje se da neće biti bogzna kakve odgovornosti za to što je Srbija u grupi C završila kao četvrta.
U petoj epizodi „Priča iz kornera“ sa Draganom Mladenovićem, proslavljenim srpskim fudbalskim asom i nekadašnjim igračem Crvene zvezde, Rendžersa, Sosijedada i reprezentacije SCG pričamo o Evropskom prvenstvu, polufinalistima, finalu, učinku Srbije i željama kako možemo da se popravimo.
„Četiri najbolje ekipe s najboljom organizacijom i najskuplje ekipe u Evropi, sem Nemačke, su prošle dalje. Utakmice Francuska – Španija i Engleska – Holandija su pokazale, iako su mnoga očekivanja bila da neće biti kvalitetnog fudbala, kao do sada na Evropskom prvenstvu, da kvalitet ipak dolazi do izražaja. Pojedinačni, kvalitet ekipe, timski, pokazali su da i dalje postoji vera za dobrim fudbalom. Jednostavno dobre utakmice, pogotovo Francuska – Španija i prvo poluvreme Holandije i Engleske“, počeo je Mladenović priču za Nova.rs.
Španci su, što bi se reklo, imali više od igre i sve pobede u dosadašnjem toku prvenstva, pa ih vidi kao favorite u borbi sa „tri lava“.
„Što se fudbala tiče mislim da je Španija favorit. Ali opet kažem, fudbal je čudna igra. Francuzi do polufinala nisu dali gol, a šutnuli su preko sto puta… Što se tiče fudbala, fudbalskih stvari i prikazanog, Španija je ta koja bi trebalo da bude favorit, ali finale je neka druga priča. Znate da igrate za prvo mesto, da igrate za to da budete šampioni Evrope. Španija igra za prestiž, da bude jedina selekcija sa četiri titule. Sa druge strane imate Englesku koja valjda igra treće finale, a do sada nisu osvojili. Imate i Grke koji jesu, pa to malo udara po kompleksu Engleze. Znamo i šta je bilo kad je prvenstvo bilo u Engleskoj, da pehar dolazi kući, pa nije došao. Sada njihova očekivanja možda nisu na tom nivou, da su rasteretili igrače. Imaju i problem sa selektorom, nisu zadovoljni prikazanim, ali mislim da je Sautgejt najuspešniji. Za osam godina tri velika takmičenja među četiri ekipe“, ocenio je Mladenović.
Samo jednom su „furiju“ Nemci namučili i odveli u produžetke, gde je španski tim pokazao da je spreman i koncentrisan da igra i 120 minuta. Mikel Merino je u 119. pogodio mrežu „pancera“ i poslao neke od njih u penziju razočarane.
„Najviše me je impresionirala Španija, jedna od mlađih ekipa na Evropskom prvenstvu, prepoznatljiv sistem. To je ekipa pred kojom je ozbiljna budućnost. Napravili su kvalitetnu smenu generacija, pažljivo su radili sa mlađim kategorijama, stvarali igrače za seniorsku ekipu i došli do toga da igraju finale Evra“, priča Mladenović.
Možda zvuči čudno, ali najveće razočarenje mu je drugi finalista Evropskog prvenstva. Ipak, kad pogledamo kako je Engleska igrala protiv Srbije, Danske i Slovenije, pa i kroz nokaut fazu sve do prvog poluvremena polufinala sa Holandijom (2:1), to i ne treba da nas čudi.
„Najveće razočarenje, što se tiče kvaliteta, jeste ekipa Engleske, koja je došla do finala ne prikazavši ni deo onoga što može. Da li je na to uticao veliki broj utakmica, jer gro reprezentacije sem Kejna i Belingema, igra u Premijer ligi. Kvalitetna liga, veliki broj utakmica, zamor. Mislim da je i to uticalo, kao i to što Evro traje mesec dana, treba uhvatiti formu. Da li su oni uhvatili formu za najvažnije utakmice i bili tako samouvereni da znaju da će doći do finala i jednostavno tempirali formu za finale – videćemo“.
I kad je reč o pojedinačnom doprinosu, bilo je igrača koji su razočarali. Francuska je nadigrana od Španije sa 2:1 u polufinalu, a da Kilijan Mbape nije uradio gotovo ništa na terenu.
„Što se mene lično tiče, mislim da je najveće razočarenje ipak Kilijan Mbape, pogotovo ova utakmica protiv Španije gde kao da nije bio prisutan. Jednostavno kao da nije želeo da ekipa prođe u finale. Mislim da je on najveće razočaranje. Što se tiče Ronalda, ne bih to smatrao razočaranjem, jer je on već u poznim godinama i ovo nisu poslednji trzaji. Poslednji su bili poslednja sezona u Real Madridu, posle prelazak u Juventus i Mančester na kraju krajeva. To su neke svari koje su uticale na njegov kvalitet. Da, on ima kvalitet, ali je daleko od krem društva“.
Ono što nas kao navijače Srbije može da boli osim rezultata je i činjenica da Petar Ratkov, kao najmlađi u timu nije ni dobio šansu od Dragana Stojkovića Piksija, dok druge reprezentacije imaju mlade igrače na koje se već oslanjaju.
„Fantastične kvalitete poseduje, ne samo ekipa Španije, imate i u Turskoj dva igrača koji su 2005. godište, engleska reprezentacija – igrači od 19, 20 godina. Holandska reprezentacija, Nemačka ima Musijalu… Ono što je iznenađenje jeste to verovanje u mlade igrače što se tiče Španije. Oni su uvek verovali u svoje kvalitete i igrače koji dođu do A selekcije, ali Lamin Jamal je otkrovenje Evropskog prvenstva. Dečko koji još uvek nema 17 godina, mislim da je lepa perspektiva i budućnost pred njim. Znajući mentalitet mislim da neće biti problema što se tiče njegovog uklapanja u celu tu priču i verujem da će Fudbalski savez graditi budućnost A selekcije na Pedriju, Niku Vilijamsu i Jamalu“.
Kad se podvuče crta učinka Srbije posle poraza od Engleske (0:1) i dva remija sa Slovenijom i Danskom (1:1 i 0:0), šta je potrebno da se promeni da bi „orlovi“ prošli u nokaut fazu nekog takmičenja?
„Moramo da promenimo dosta stvari, pre svega od organizacije Fudbalskog saveza. Mora da se vodi računa o tim mlađim selekcijama na način edukacije, njihove prave edukacije. Mislim da trenerski kadar nije na nivou, jer sam imao prilike da radim u Zvezdi osam godina i mnogo je teško naći trenera koji će da se bavi mlađim selekcijama jer svi naši treneri gledaju egzistenciju. Gledaju neku ličnu promociju kako bi sutra otišli preko i zaradili neki novac. Mislim da Fudbalski savez treba da se bavi tom problematikom, kao i time da moramo da jednostavno napravimo sistem gde bi mlađi igrači došli do izražaja. Ovo je sjajno što se uvode bonus igrači i uvek sam bio za tu varijantu da dobiju igrači mlađih selekcija šansu u prvom timu, naravno ako imaju kvalitet. To je sjajna stvar. Možda i najveći problem što se tiče srpskog fudbala je prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal, gde se dosta dece gubi, jer većina klubova nema jasnu strategiju razvoja mlađih igrača“.
Slaba nam je uteha činjenica da je Engleska preko nas otišla u finale evropskog takmičenja, jer u grupi je bila daleko od nepobedive.
„Nama ne treba uteha, mi uvek tražimo neki alibi, ne treba nam uteha i alibi, jednostavno se dosta stvari pokazalo lošim u svemu ovome. Jednom sam i rekao to: mi smo prvaci u ponavljanju istih grešaka. Imali smo problem u Kataru, imali smo sada problem. Treba ozbiljno da razmislimo o stvarima koje su se dešavale i izvučemo pouke i iz kvalifikacija i sa prvenstava, kako ne bismo imali slične probleme“, tvrdi Mladenović.
Taktički gledano, Srbija je imala dobru odbranu i slabiji napad od onoga kakvom se nadala.
„Odbrana, što se tiče srpske reprezentacije, bila je odlična. Nisu dozvoljavali Milenković, Pavlović i Veljković toliko problema koliko ih je bilo pre. Naravno, to je možda i strategija i taktika koju je selektor napravio, da protivnik jednostavno manje dolazi u šansu. Sa druge strane, mislim da nismo imali jasnu definisanu strategiju kod napada, uloge igrača u tom sistemu koji je forsirao selektor nisu bile jasno definisane i bilo je tu dosta nelogičnih stvari, ali bože moj. Za to što se radi, treba da se odgovara“.
Pozitivna stvar je po njegovom mišljenju što je Srbija otišla na Evropsko posle četvrt veka, ali većeg boljitka neće biti dok se stvari sistemski ne postave na čvršće noge.
„Našoj reprezentaciji treba da se postave jasno definisani ciljevi. S jedne strane treba biti objektivan i reći da je posle 24 godine reprezentacija otišla na Evro. Bile su možda i neke generacije koje su bile bolje, a nisu uspele da odu… Treba pre svega imati kontinuitet na evropskim i svetskim prvenstvima jer kroz njega dolazi i rezultat. Kada imate jake utakmice i iskusne igrače koji su prošli sistem takmičenja grupnih i eliminacionih faza, stvarate iskustvo koje je preko potrebno za takvu vrstu takmičenja i onda dolazite u situaciju da kroz dva, tri ciklusa, gde ste bili jasni učesnik svega toga, dođete i dobijete šansu da se borite za malo bolji plasman. Mi smo skloni da napravimo euforiju od toga što smo došli do polufinala Evropskog prvenstva za mlađe kategorije, na kadetskom nivou konkretno. Lep je uspeh, ali kako doći do toga da se stalno ponavljaš. Sve reprezentacije koje su u polufinalu one su konstantno dobre u mlađim kategorijama. Zaboravljamo da postoje i mlade selekcije od 21 godine, 19 godina, gde nas nema. Mi bismo se hvalili i kada bi sa devet godina osvojili Evropsko prvenstvo, mislim da bi to bio sjajan uspeh, ali to nije to“.
Kako godine prolaze, ostaje žal što nam generacija svetskih prvaka do 20 godina sa Novog Zelanda ne donosi benefite u kakve smo verovali posle 2015.
„Put koji se tada desio… Mislim da smo tada izgubili kontrolu u tom periodu. Bilo je još sjajnih igrača koji nisu otišli na to prvenstvo. Imali ste selektora koji je vodio ekipu, imali su dobru hemiju. U tom periodu kad su ti momci osvojili, mislim da je retko ko i bio deo A selekcije. Slagaću vas, ali mislim da je tako. Treba da se ti igrači uvode, kada imate kvalitetnu generaciju, treba da se uvode u sistem A selekcije. Da budu deo, da vide hijerarhiju tima, da vide odnose u ekipi, da se posveti pažnja radu. Trebalo bi da sistem i organizacija igre mlađe kategorije i prvog tima budu slični sa zahtevima igrača da imaju kvalitetniji rad u A selekciji, međutim, mislim da od toga nije bilo ništa“, konstatuje naš nekadašnji fudbalski as.
Za kraj podseća da smo pre 20 godina imali ekipu Grčke koja je osvojila Evro mimo svih očekivanja, te da je pre 32 godine to uradila ekipa Danske. Danas nema mnogo prostora za tako nešto.
Već smo videli da Holanđani i kad ne igraju najbolje što znaju prolaze do polufinala, a da isto rade i ekipe poput Francuske, dok su Španci i Englezi samo otišli korak dalje, prvi zbog kvaliteta igre, drugi i zbog okolnosti koje su im bile naklonjene. Iznenađenja nekog velikog posle grupa i nije bilo.
„To što se desilo Grčkoj i Danskoj kada su otišli umesto nas za vreme sankcija, teško da će se ponoviti ikada više jer drugi mnogo ulažu savezi. Evo imate primer Italije koja nije otišla na dva poslednja Mundijala, a imaju jednu od najboljih liga i bili su četiri puta svetski prvaci. Zamislite kakav je to šamar njima tek bio, kad mi dođemo u situaciju da znamo gde je naša liga, ulaganja u klubove i organizacija fudbalskog saveza. To je sve drugi nivo“, zaključio je Dragan Mladenović u emisiji „Priče iz kornera“.
BONUS VIDEO: Priče iz kornera EP 1 – Bojan Jorgačević
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare