1
Fudbal je, kažu znalci, zaljubljenici i drugi fanatici, "najvažnija sporedna stvar na svetu". Ipak, jedan događaj u istoriji pokazuje da ova jednostavna igra ume da od sporedne postane zapravo najvažnija stvar na svetu. Veća čak i od samog života.
PROČITAJTE JOŠ
Rat koji je besneo od 1914. do 1918. godine širom sveta je u godinama koje su usledile ostao poznat kao Veliki. I zaista je bio takav. Od samog početka i Sarajevskog atentata, preko herojske odbrane Beograda, Cerske, Kolubaske bitke do povlačenja srpske vojske preko Albanije, ređale su se nestvarne priče. Vido, Krf, Kajmakčalan… Teško je zaista pobrojati sve događaje koji su, bar kada je u pitanju Srbija i srpski narod, ostavili neizbrisiv trag na istoriju.
Zato i ne čudi što je priča poput one sa linije fronta u francuskoj oblasti Nor nekako u domaćoj javnosti ostala bačena u zapećak. Glavni junaci su jedan britanski i jedan nemački oficir.
Datum je bio 24. decembar, dan pred katolički Božić, kada je Si Aj Stokvel dobio pismo.
„Sutra je Božić. Vi ne pucate. Mi ne pucamo“, stajalo je u poruci koja je stigla sa protivničke strane.
Britanci nisu ništa odgovorili, uvereni da je u pitanju klopka, a onda su, dan kasnije, na zaprepašćenje vojnika iz Velike Britanije i samog Stokvela, Nemci počeli da izlaze iz rovova uz poruku:
„Ne pucajte! Danas ne želimo da se borimo. Donećemo pivo“, vikali su nemački vojnici.
Stokvel je, nakon manjeg premišljanja, krenuo dotadašnjim protivnicima u susret, čvrst u stavu da ih vrati na njihovu stranu i posluša naređenja koja su bila kratka ali dovoljno jasna – „nema bratimljenja“.
Na drugoj strani bio je nemački baron Maksimilijan fon Siner, koji je Stokvela dočekao sa flašom piva i uz osmeh. Ubeđivali su se, razgovarali, pregovarali, i to se odužilo neko vreme, dovoljno da radoznali vojnici Velike Britanije izađu iz rovova i krenu da vide šta se dešava. Onda se linijom fronta, umesto zveketa mitraljeza, znatno glasnije prolomio smeh, a kada je atmosfera bila na vrhuncu, među okupljene je od nekuda doletela jedna fudbalska lopta.
I tada je nastao haos.
Nije bilo timova, za loptom je jurio ko je stigao, ali je bilo driblinga, poteza, igre, u suštini svega onoga što fudbal i diže do ranga najvažnije sporedne stvari na svetu. I tog 25. decembra 1014. godine poslužio je kao nešto što će zacementirati mesto u istoriji nečemu što je danas poznato kao „Božićno primirje“.
To verovatno nije jedini slučaj, jer su primirja 1914. na Božić bila uobičajena pojava. Kada je fudbalski meč završen, a Božić kalendarski arhiviran, Stokvel je stao na svoj rov i uperio pištolj u nebo. Odjeknula su tri pucnja. Poput eha, stigao je odgovor sa nemačke strane. Rat je nastavljen.
O ovom događaju saznalo se mnogo kasnije. Razlog je bio jednostavan – ovakvi gestovi dočekani su uz salvu osuda, kritika i kazni od strane vrhovnih komandi i britanske i nemačke vojske, a svoj stav je dao čak i Adolf Hitler, tada poručnik u nemačkoj vojsci, koji je napisao:
„Nedopustivo i sramotno je da se ovakve stvari dešavaju tokom rata. Zar nemate ni najmanje nemačke časti?“
Na godišnjicu obeležavanja jednog veka od ovog događaja, Stokvelovi i Sinerovi nasledici našli su se na istom mestu gde su njihovi preci rekli „ne“ ratu i pokazali da Stokvel i Siner nisu zaboravljeni. I jedan i drugi su preživeli rat, a svedoćanstvo o ovom događaju sačuvano je u vidu Stokvelovog ratnog dnevnika.
The most famous football game ever played….England vs Germany #ChristmasDay #1914 pic.twitter.com/RPCWe63qiq
— Mark (@margunson86) August 4, 2015
Doduše, jedna stvar nedostaje u tom dnevniku. Pitali ste se, verovatno, odakle Gariju Linekeru inspiracija za onu čuvenu izreku o fudbalu i tome kako Nemci uvek pobede? Nije nemoguće ni da je bio inspirisan ovom pričom jer su Nemci, navodno, u svom tom opštem haosu, ipak pokazali da bolje barataju „bubamarom“ pa su rezultatski ponizili Britance. A možda je krivo i pivo iz lokalne pivare. Ko zna…
A nije ni važno. Mnogo bitnije je da je jedna naizgled tako obična i jednostavna igra poput fudbala pokazala da ima moć da zaustavi rat koji je unesrećio milione ljudi širom sveta. Pa makar i na dan.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare