0
A ne znamo iz kog ćemo džepa više da vadimo pare i za osnovne potrebe u nedeljnoj kupovini.
Dok se prosečan čovek u Srbiji nervira zbog toga što cene iz dana u dan rastu i što se kreditna kartica ili dozvoljeni minus potežu i zbog nabavke namirnicama u marketima, u Surčinu se postavlja kamen temeljac za jedan od najskupljih objekata koje pamtimo.
PROČITAJTE JOŠ:
Priča se o tome kako ćemo skupo da platimo Nacionalni stadion, a priču nam servira čovek koji je povremeno vadi iz fioke već osam, devet godina.
Sada je ipak iz neke šupe izvadio i lopatu i u društvu naprednjačke svite, ambasadora Kine i Milorada Dodika otišao u Surčin autobusom da položi kamen temeljac za stadion koji je unapred ocenio kao jedan od tri najlepša u Evropi.
Na posebno izlepljenom autobusu su bili i Dragan Stojković Piksi, selektor Srbije, i Dragan Džajić, predsednik Fudbalskog saveza, dok je Vučić pokušavao da prospe i poneku šalu kada se vozilo zaglavilo u blatu.
„Idemo u drugi autobus, pošto se ovaj zaglavio u blatu. Teški smo Dragane. Ja po kilaži, Dragan ovako kao čovek“, reče Vučić Piksiju, ni krivom ni dužnom. Dobro, i Dodik je prilično krupan, a nikom nije jasno šta traži tamo, pa je i on doprineo da točkovi vozila kažu „nema dalje“.
VIDEO Nacionalni stadion u Surčinu do kraja 2026.
S jedne strane ako volite sport i fudbal, možete da budete srećni što se gradi jedan takav objekat. Srce vam kaže da je to dobra stvar. Ali, ne lezi vraže, razum kaže nešto sasvim drugo.
Godinama u ovoj zemlji svedočimo tajnim procesima, umesto javnim nabavkama, hitnim postupcima, umesto temeljnom planiranju, leks specijalisima umesto sili zakona i ostalim muljavinama u poslovima koji se tiču naših para.
O tome bar može da se piše naširoko u Srbiji, gde se po pravilu zna da nešto od „nacionalnog značaja“ ne košta onoliko koliko mora – nego koliko kome treba.
A svedoci smo da ljudima sa vrha srpske vlasti treba mnogo i nikad dosta. Zato se sve što se gradi preplaćuje po nekoliko puta i otud bojazan kod svakog razumnog čoveka na šta će da liči Nacionalni stadion.
Uopšte pritom ne mislim ne izgled objekta, već svega onog ostalog što će ga činiti. Od projekta, do izvođača, podizvođača, kumova, drugova, saradnika, savetnika, šire i bliže rodbine.
Sve to u naprednoj Srbiji mora da se podmiri, a kad se to desi, onda dođemo do računice da će nas stadion koštati oko 900 miliona evra?
Studiju izvodljivosti, a ni opravdanosti niko nije video, javna rasprava, šta je to, dok sve deluje kao da se svodi na rečenicu: „Ma da, bre, treba nam stadion“.
Siniša Mali je pre četiri godine rekao da je „Studija urađena i da je pozitivna“, pa ćemo morati da mu verujemo na reč kad kaže kako je projekat važan za razvoj tog dela Beograda. Valjda zna šta radi čovek koji je znao kako da barata sa 24 stana u Bugarskoj.
Zanimljivo je i da je Ministarstvo finansija u februaru ove godine raspisalo tender za izradu baš Studije izvodljivosti, a izgradnja stadiona je već počela.
Vučić je svojevremeno pompezno najavljivao da ćemo biti kandidati za Evropsko prvenstvo, Mundijal 2030. i slične velike stvari, a apetiti su se u međuvremenu smanjili, pa sad priča da ćemo organizovati finale Lige Evrope 2028. godine.
Mirko Poledica iz sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“ kaže kako mu nije jasno zašto Vučić ima potrebu da laže narod jer „odluka o domaćinstvu bilo kog klupskog finala pod okriljem UEFA prolazi kroz redovne procedure i ne može se dogovarati četiri godine unapred“. Pa kako to Vučić da zna kad se ovde sve radi mimo procedure i na njegov mig?
Uporedo sa smanjivanjem tih organizacionih apetita, cena samog objekta je rasla višestruko, pa su prve priče bile da će koštati 150 miliona evra, pa onda 250 miliona evra tamo negde 2018. godine, da bi sada samo za izgradnju urbane infrastrukture i Nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama bilo izdvojeno u budžetu 360 miliona evra.
Dodajmo tome još 190 miliona za gradnju linijske infrastrukture i pratećih sadržaja, pa onda i po 13 miliona evra u naredne tri godine i još 31,5 miliona za izgradnju pruge između Zemun Polja i Nacionalnog stadiona… ode ceh na preko 600 miliona evra.
A pošto to nisu jedini troškovi, već je tu i projekat vredan 13 miliona evra i pošto se planira izgradnja akvatik centra i drugih stvari, spominje se i suma od milijardu evra. Pa i više od toga. Još ako se u dolazećim godinama pojave neki fantomski troškovi, ma glavobolja živa.
Pojaviće se sigurno. Kako to možemo da naslutimo? Skupština je jesenas, po ubrzanoj proceduri, usvojila leks specijalis, odnosno Zakon o izgradnji Ekspa u čijem članu 14 piše da se neće primenjivati odredbe Zakona kojim se uređuju javne nabavke. Pogađate, isto se odnosi i na izgradnju Nacionalnog stadiona.
Evo čak da se nađemo na milijardu evra, to znači da bi svako od 6.647.003 osobe koja prema popisu živi u Srbiji treba da izvuče iz džepa ravno 150 evrića da bismo platili stadion i sve ono oko njega.
Mnogo je, predsedniče. Pa jedan Real Madrid je svoj Santjago Bernabeu potpuno rekonstruisao za 1,76 milijardi i to sa sve terenima koji se čuvaju ispod zemlje i ostalim čudima koja možete da pogledate na gomili Jutjub klipova.
Totenhem je podigao velelepno zdanje za skoro 63.000 ljudi za milijardu funti (oko 1,2 milijarde evra), pa čak i Vembli za 90.000 ljudi je u današnjem novcu oko 1,4 milijarde, a u vreme kad je podizan bio je oko 800 miliona funti.
Svi ti objekti deluju impozantnije od onoga što je nama svima u Srbiji prezentovano na fotografijama i skicama Nacionalnog stadiona od oko 52.000 sedećih mesta.
Plus, pobrojani objekti su građeni u potpuno drugačijim držvama, uslovima i na skupljim lokacijama od Surčina. Rade Đurović, sudijski ekspert kaže da je novac od Nacionalnog stadiona mogao da ode na ulaganje u stručni kadar i podizanje kvaliteta mladih fudbalera jer mi već godinama u mlađim kategorijama nemamo uspeha.
Doduše, da bi se nešto razvijalo, moraš da imaš i gde, a novi stadion u tom smislu neće da škodi. Problem je samo što ćemo ga plaćati ko zna koliko i ko zna dokle.
Čak i jedan moćan Real Madrid planira da Bernabeu isplati do 2053. godine i pitanje je dokle ćemo mi da budemo zaduženi. Ne treba da idemo daleko da bismo videli Puškaš arenu koja će koštati manje od našeg Nacionalnog stadiona i koja izgleda „gala“ za manje novca.
Đurović podseća da je stadion Bilbaa koštao oko 200 miliona, a Poledica da je onaj u Varšavi izgrađen za potrebe polufinala Evra koštao oko 500 miliona. Sve je to sića za ono što će Srbija platiti za svoj Nacionalni stadion uz opravdanu sumnju da će naš stadion biti za toliko bolji, za koliko će nas više finansijski ukanaliti.
BONUS VIDEO: Surčin – radovi na izgradnji Nacionalnog stadiona
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
