0
Fudbaleri Real Madrida pobedili su Bajern iz Mihnena sa 2:1 i prošli u finale Lige šampiona, a da ste bilo kog navijača pre utakmice pitali ko će da im reši meč, verovatno niko ne bi spomenuo jedno ime.
Osim ako vam baš nije dosadno, pa onda mnogo vremena provedete lutajući ulicama Madrida i oko stadiona Santjago Bernabeu, pa sretnete nekog od rodbine Hoze Luis Mata Sanmartina.
PROČITAJTE JOŠ:
I dalje ne zvuči poznato na prvu ruku? Dečko rođen u Štutgartu 1990. godine postao je hit u fudbalskoj Evropi čiji nadimak Hoselu sada znaju svi.
Znali su i ranije mnogi, budimo realni, ali nije isto kad dajete golove za Seltu, Hofenhajm, Njukasl, ili Alaves, dok vozom ili avionom šetate između Nemačke, Engleske i Španije, i kad golove dajete u Real Madridu.
I kada izostaju i kada ih ima, u Realu na Santjago Bernabeu sve se primećuje pod većom lupom. A nema veće od polufinala Lige šampiona, pošto se finale već seli na Vembli prvog juna.
E pa na Vembli je Hoselu odveo svoj tim sa dva gola protiv Bajerna u revanšu polufinala elitnog takmičenja.
Ušao je u 81. minutu umesto Federika Valverde, a Kalo Ančeloti je pokazao koliko dobro zna da nanjuši kada da ubaci kog igrača.
Tomas Tuhel je na drugoj klupi sve ispromašivao osim Alfonsa Dejvisa kog je uveo prinudno kada se Serž Gnabri povredio.
Dejvis je pogodio mrežu Reala u 68. minutu, Hoselu je spremno iskoristio kiks Manuela Nojera u 88. minutu, a onda je bio na pravom mestu u pravo vreme u 92. minutu.
Ostao je iza lopte koju je poslao Antonio Ridiger, koji je prethodno izbegao ofsajd zamku i to je bio recept za katastrofu Bajerna.
Nema sumnje da su se setili 2012. godine kada su vodili 1:0 od 83. minuta na svojoj Alijanc areni u Minhenu protiv Čelsija. Samo u finalu Lige šampiona. I opet je, kao da im je taj 88. minut proklet, isti čovek Manuel Nojer primio gol.
Možda je imao neki flešbek iz tog finala, pa je nesigurno reagovao kod šuta Vinisijusa i loptu ispustio ispred sebe gde je kao lisica spreman bio Hoselu.
Čovek kom se ceo život prepliće s Realom, a sve do sada nije u njemu napravio ništa veliko. A onda kada se jednom uvukla nesigurnost u odbranu Bajerna, Hoselu je još jednom bio tu kao kaznena ekspedicija i odveo je Real u finale gde ga ovog puta čeka Borusija iz Dortmunda.
Dobio je svojih „pet minuta“ i zgrabio ih kao da mu život zavisi od toga. Zato je sa 34 godine i 42 dana postao najstariji dvostruki strelac koji je ušao sa klupe u jednom meču Lige šampiona u nokaut fazi.
Ako je nekom to čudo na Bernabeuu bilo neobično, bilo je navijačima Njukasla i Stouka gde je Hoselu igrao između ostalog u dugoj i nomadskoj karijeri.
Ne pamte ga kao „gejmčejndžera“, odnosno onoga ko ovako spretno trese mreže na prvu priliku koja se ukaže.
Ali opet, on ne navija ni za Stouk, ni za Njukasl, već za Real. Jeste Hoselu počeo svoj fudbalski put u Selti gde je proveo sezonu 2008/2009 i odmah posle toga se oprobao u Realovom B timu.
Bio je i prvotimac „blankosa“ posle pozajmice u Seltu, a onda se otisnuo na put ka Nemačkoj gde je igrao u Hofenhajmu, Ajntrahtu i Hanoveru.
I sudbina je htela da gotovo svuda ima bar poneku pozajmicu. Hofenhajm ga je slao u Frankfurt, a kasnije Stouk u Deportivo.
Posle dve godine u Njukaslu, zaigrao je za Alaves, a onda 2022. godine i za Espanjol. Španski drugoligaš je gradski rival Realovog najljućeg protivnika – Barselone.
Odatle je Hoselu došao na pozajmicu u Real Madrid. Možete li sad da zamislite da neki fudbaler u Srbiji dođe iz, recimo, Tekstilca iz Odžaka i da ga Vladan Milojević ili Albert Nađ puste u 81. minutu da rešava utakmicu za prolaz u grupi u Ligi šampiona ili Ligi Evrope?
Teško. Espanjol je četvrti u Segundi, baš kao i Tekstilac u našoj Prvoj ligi i svejedno zvuči neverovatno da se ovako nešto desi.
Međutim, Hoseluu se ništa nije dešavalo slučajno. U Realu B je bio od 2009. do 2012. godine i bio je najbolji strelac Kastilje u sezoni 2010/2011 kada je bio sa Alvarom Moratom u timu.
A kad je u poslednjem meču sezone dobio šansu u prvom timu i ušao kao izmena protiv Almerije, skoro odmah mu je Kristijano Ronaldo namestio gol. Tada je na terenu proveo šest minuta.
Zamenio je Karima Benzemu i protiv Ponferadine u Kupu na još 12 minuta i opet je dao gol. Godinama kasnije je rekao da mu limitirana uloga i malo prilika da se pokaže nije smetalo.
Kazao je da mu je prijalo što je trenirao sa tom ekipom i kod Žozea Murinja, što je glasna poruka koliko poštuje instituciju Real Madrida.
Pomoglo mu je i to što je sestra njegove izabranice izlazila i kasnije se udala za starog saigrača iz Kastilje, Danija Karvahala.
Nije uvek briljirao u klubovima gde je igrao, ali nikad nije ni krio za koga navija, pa je pre dve godine u toj ulozi otišao na utakmicu finala Lige šampiona između Reala i Liverpula.
Zato sada ta fotka od pre dve godine iz Pariza kada je Real golom Vinisijusa slavio 1:0, kruži mrežama, a u Madridu verovatno razmišljaju da aktiviraju otkupnu klauzulu od Espanjola i pruže svom junaku bar još godinu šanse.
Možda ih pogura još malo i to što je Hoselu lani dao dva gola za Španiju za dva minuta protiv Norveške, dva dana pre 33. rođendana.
Time je postao najstariji španski debitant od Ferenca Puškaša, pošto je Puškaš promenio nacionalni tim u poznim godinama. Hoselu je i u polufinalu Lige nacija srušio Italiju golom u finišu za 2:1.
Dakle, više puta je pokazao da mu pritisak i napetost u završnici nisu problem. Naprotiv.
Kad je prošlog juna došao u Real, stigao je jer je Benzema otišao u Saudijsku Arabiju, a pare su se štedele za Kilijana Mbapea, dok je Brazilac Endrik već bio „rezervisan“. Milion i po evra. Toliko je vredela njegova pozajmica iz Espanjola.
Na prvi meč je čekao do avgusta, a na prvi gol do septembra. Ništa nije smetalo čoveku kom vrednost nikad nije prebacila osam miliona evra, a ni najskuplji transfer (u Stouk) mu nije vredeo više.
Toliko je moderni fudbal postao zavistan od novca i basnoslovnih suma, da je zaboravljeno ono što predstavlja posvećenost i ljubav prema tom sportu i klubu. Na ovo drugo nas je podsetio Hoselu posle pobede nad Bajernom.
„Utakmice se odlučuju srcem, a meni toga ne fali. Radio sam naporno mnogo godina, mnogo je tu uloženog truda, mnogo mesta, mnogo ljudi, ali sudbina je čuvala nešto za mene. Večeras se desilo nešto neverovatno, ali ovo je Real Madrid i sada razmišljamo o finalu“, poručio je nakon što su na polufinale već spuštene zavese.
Hoselu je Realu dao osam golova na deset utakmica u dresovima Alavesa, Deportivo La Korunje i Espanjola, pa je i to bio signal Madriđanima da ga pozovu.
Kao da je tražio da ga primete. I evo, opet je sačekao svojih pet minuta da dokaže da nisu pogrešili. U finalu verovatno neće da bude starter kao što nije bio zbog Džuda Belingema, Vinisijusa i Rodriga tokom ove sezone.
Belingem nije u istoj formi u kojoj je bio već neko vreme, što ne znači da neće biti onaj koji pravi razliku protiv Borusije.
Hoselu je na 32 utakmice dobio šansu i dao devet golova, u nokaut fazi Lige šampiona je odigrao samo 18 minuta do revanša sa Bajernom i nikad nije menjao svoj pristup, dobio devet sekundi, devet minuta ili ceo meč.
„Pre dve godine sam bio tamo (u Parizu prim. aut) kao navijač i podržavao sam Karvu (Danija Karvahala). Bio sam srećan što je on mogao da pobedi. Bio sam navijač Reala odmalena, imao sam prilike da igram za Kastilju i sad sam imao šansu da se vratim. Ovaj grb je deo mog života, to je osećaj, emocija. Naporan rad i samopouzdanje kluba su urodili plodom“, objasnio je Hoselu. I zbog toga u finalu nema šanse da će ga bilo ko iz ekipe „milionera“ uzeti zdravo za gotovo.
BONUS VIDEO: Najbolji golovi Borusije Dortmund ove sezone