0
Sve je bilo super u igri Srbije, na gostovanju u Albaniji u svojoj prvoj kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo 2026. godine, samo je nedostajao gol.
Ako smo dobro razumeli selektora Dragana Stojkovića u njegovim neuobičajeno nervoznim opservacijama, to bi bila suština njegovog viđenja remija u Tirani (0:0). Bilo je tu dosta trčanja, borbe, zalaganja, rekao je Piksi, kao da je u pitanju analiza kondicionog trenera, a ne selektora koji ne sumnja da će „orlovi“ ponovo igrati na Mundijalu.
Srbija jeste bolji tim na papiru od Albanije, mada i o tome može da se polemiše, međutim dok danas „svi igraju fudbal“ i „svi su napredovali“, naš tim je ostao zaglavljen u sopstvenim iluzijama da je i dalje bolji od drugih osrednjih reprezentacija, kakav je i sam postao. Mi više ne možemo da se izborimo sa Mađarima, Bugarima, Albancima, ili gubimo ili se frljamo argumentima da je „naš bod slađi od protivnikovog“. Ni priče o tome kako, eto, i Englezi jedva dobiše Andoru (1:0) ne pije vodu, jer svi znamo da Andora nije preko noći naučila da igra fudbal, već su Englezi očigledno već bili na odmoru.
PROČITAJTE JOŠ
Ono što boli možda više od neostvarene pobede jeste utisak da je Albanija stvarno skromna ekipa, koja je ostavila utisak borbenog tima i koji je igru podigao na nešto visi nivo zahvaljujući ekstremnoj motivaciji napumpanoj sa tribina. Za razliku od selektora Dragana Stojkovića, koji je svojevremeno pretio i Portugalcima i Brazilcima, a sada se zadovoljava bodom protiv Albanije, iako je u Tiranu otišao po pobedu, defanzivac Strahinja Eraković ne deli to mišljenje.
„Nisam zadovoljan, imali smo svoje šanse…“, iskren je mladi defanzivac Zenita bio posle remija u Tirani.
Ono što malo čudi jeste odgovor selektora Stojkovića na pitanje kako je video dosuđeni kazneni udarac za Albance.
„I da smo primili gol, opet to ništa ne bi značilo, mi bismo krenuli na sve ili ništa“, rekao je Piksi.
Kada to čujete posle utakmice, onda vam je jasno zašto je Srbija odigrala čvrsto i bez rizika, i da su priče o dolasku u Tiranu po tri boda samo bajke, jer važno je bilo ne izgubiti, a ako se pobedi – pobedili smo.
Verujemo da bi Srbija posle primljenog zaista dodala gas, više rizikovala i možda došla do gola, ali zašto takav pristup nije imala od početka meča?
Nešto ne štima u igri Srbije, da bi bila tim koji može da pobeđuje reprezentacije približnog kvaliteta, nešto ne štima u pristupu igri, kako “orlovima” stalno propadne 45 minute dok osveste da je utakmica počela, da treba dati gol, da treba pobediti Bugare, Slovence ili Albance, da ne treba strepeti u Crnoj Gori. Možda je to i do selektora? Ako je do njega, onda mora nešto da menja ako želi da se Srbija plasira na Mundijal. Pripremu, taktiku, spisak reprezentativaca…
Šta god, samo neka nas ne ubeđuje da je zadovoljan remijem u Tirani.
BONUS VIDEO
