0
Od "teranja lopte" po Pasi Poljani nadomak Niša, do čarobne lisabonske noći.
Mnogo pikanterija iz života selektora fudbalske reprezentacije Srbije Dragana Stojkovića Piksija opisano je u knjizi „Piksi – sve za deset“.
PROČITAJTE JOŠ:
Svedočanstvo o karijeri i karakteru nekada Zvezdinog i Marsejevog fudbalskog znalca i Nagojine legende, sadrži i neke do sada nepoznate elemente.
Stojković još uvek živo pamti druženje sa popularnim pevačem Alenom Slavicom, sa kojim je bio „klasić“ u prištinskoj kasarni. Odatle Alen vuče jednu lepu uspomenu.
„Nikada neću da zaboravim atletsko takmičenje u Prizrenu, na kojem smo obojica učestvovali u trci na 100 metara. Moram da se pohvalim da je (Piksi) bio sporiji od mene, ostavio sam ga metar u cilju. Druženje se, naravno, nastavilo i posle vojske. Spavao sam pet-šest puta kod njega u Beogradu. To je bilo sredinom osamdesetih, kada sam zaista uživao veliku popularnost na prostoru cele Juge“, priča u knjizi Alen.
Ipak, iznenadilo ga je koliko je u svetu sporta tada bio popularan mladi vrcavi Nišlija.
„Rekao sam mu da takav status ni Rod Stjuart nije imao na vrhuncu slave. Piksi je u stanu imao video-rekorder i jednog dana mi je šest puta puštao snimak na VHS kaseti sa utakmice na kojoj je odigrao dupli pas sa Dijegom Maradonom. Znate li šta mi je rekao? Kaže: ‘Alene, ovo ti je isti osećaj kao da plešeš na sceni sa Majklom Džeksonom'“, ispričao je pevač.
O odnosu Piksija sa Dejanom Savićevićem se takođe svojevremeno pisalo. Dva majstora fudbala i danas su teško zamisliva u jednom timu, a Stojković prepričava u knjizi kako je doživljavao „Deja genija“.
„Dejo i ja smo se znali u dušu i sjajno smo sarađivali. Mislim da mu je 1991. godine učinjena velika nepravda kada je Papen dobio Zlatnu loptu Frans Fudbala. Dejan je odigrao fantastičnu sezonu, briljirao je protiv Drezdena i Bajerna, postizao golove, pravio bravure, bukvalno plesao po terenu. Morao je da dobije priznanje za najboljeg fudbalera Evrope. Proradio je francuski lobi i nagrada je otišla u Marsej. Ako se dobro sećam, čak je u Gutals proglašen za najboljeg trenera, a ne Ljupko Petrović“, svedoči današnji srpski selektor.
Pobliže je potom opisao crnogorskog saigrača i čoveka koji je bio jedna od ključnih karika na putu ka Zvezdinoj tituli prvaka Evrope.
„Morao sam da puzim do toaleta kada legne da odrema posle ručka. Sećam se utakmice protiv Nemačke na startu Svetskog prvenstva 1990. godine. Kaže Dejo: ‘ajde da odspavamo malo’. A u meni sve gori. Igramo protiv Mateusa, Bremea, Klinsmana… Ne bih mogao oka da sklopim. Dejo se samo okrenuo na stranu i zaspao kao jagnje. Ma bili smo strašan tandem. Meni je neshvatljivo kad treneri kažu da dva dobra igrača ne mogu da igraju zajedno jer guše jedan drugog. Ja sam znao da je Dejo specifičan, na prvi poglled deluje da ga mrzi da živi. ‘A viđi kiše, mora li baš danas da se igra’, takav je bio. Ali s loptom virtuoz. To je vulkan talenta. Kada krene u driblinge, čini ti se da tvrđavu može da sruši. Fizički moćan, tehnički perfektan. Bukvalno predodređen za zvezdu svetskog fudbala“, kaže Piksi u knjizi koja se i dalje nalazi u pretprodaji.
BONUS VIDEO: Dragan Stojković Piksi u Kataru na žrebu za Svetsko prvenstvo u fudbalu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
