0
Fudbalska javnost u Srbiji gotovo da je i zaboravila Aleksandra Pešića, sve do one donacije od 50.000 evra, u borbi s nevidljivim neprijateljem koronavirusom koji nemilosrdno odnosi ljudske živote. Pokazao je 28-godišnji Nišlija ljudsku veličinu, a takav potez dobija na težini jer je povučen iz daleke Koreje, gde se u Seulu nalazi na pozajmici iz Al Itihada. Iskusni napadač koji je sa 25 golova vodio Crvenu zvezdu 2018. godine do titule u Superligi, otkrio je u razgovoru za Nova.rs ko mu je najbolji prijatelj u dalekoj Aziji, kako se tamo bore s pandemijom, kako provodi slobodno vreme, a dotakao se i privođenja Aleksandra Prijovića, saigrača iz Al Itihada.
Aleksandar Pešić ne zaboravlja odakle je počeo da krči svoj fudbalski put. Zato, sve oni koji bar malo (po)znaju skromnog momka s juga Srbije, nikako ne iznenađuje njegov human gest, vredan divljenja i poštovanja.
Pomogao je iz daljine u tišini… Nije želeo da se priča i piše o tome. Ipak, pročulo se… Mediji su objavili, ali on ne želi ni reč o tome. Od njega je na tu temu bilo dosta samo: „Pomogao sam jer sam u mogućnosti, drago mi je da je tako, ljudski život nema cenu“.
PROČITAJTE JOŠ
A onda smo s fudbalerom Seula, poznatom po nadimku „Šilja“, „zaronili“ u more tema, što fudbalskih, što onih životnih. Za početak nam je otkrio kako provodi vreme u Južnoj Koreji.
„Tu sam sa majkom, ona mi je trenutno najbolji, prijatelj, drug, ma sve. Poveo sam je da mi kuva ovde (smeh), dok su supruga Ivana i sin Mijat (2) ostali u Nišu. Nisam hteo da krenu sa mnom zbog čitave ove situacije, nisam hteo bilo šta da rizikujemo. Svakodnevno smo na vezi, gledamo se i čujemo putem video-poziva“, počinje priču Pešić i to u trenucima kada u Seulu otkucava ponoć, zbog vremenske razlike s Beogradom od sedam sati.
Predložili smo da razgovor nastavimo neki drugi put jer je kasno, a on ujutru sigurno ima obaveze. Trening, trčanje, rad s loptom, održavanje forme za početak sezone u Koreji, koji je regularno planiran za 25. april, ali će ipak biti odložen do daljnjeg. Nije hteo da čuje.
„Ma, nema veze što je ponoć, evo baš s majkom ispijam čašu vina, uživamo u pogledu ovde s 20. sprata nebodera u kom živim. Sutra mi je slobodan dan, pa da se opustim malo. Neće ovde fudbal krenuti pre kraja maja, početka juna, a meni pozajmica ističe u julu, pa ćemo vidite kako i šta će biti. Moje je da treniran, odigramo ponekad i utakmicu između sebe. Ovde treninzi nisu zabranjeni, igrali smo do skoro i prijateljske mečeve s nižerazrednim protivnicima, jer 10 treninga ne može da zameni jedan meč“, jasan je Aleksandar.
Pandemija koronavirusa tamo jenjava, ali Korejci iz dana u dan pokazuju disciplinu jer samo „čvrsta ruka“ može da nokautira opaki virus.
„Došao sam 20. januara s majkom Miroslavom. Tada je već počelo, kao što i sami znate virus se prvo pojavio u Kini, logično da je ovde bio ubrzo, daleko pre nego u Evropi. U Seulu su prošle nedelje prvi put zatvorene diskoteke i noćni klubovi. Kako se približava kraj pandemije i smanjuje broj obolelih, Korejci pooštravaju mere. Jednostavno, ne žele ništa da prepuste slučaju, žele da iskorone virus. Oni su po tehnologiji bar 10 godina ispred Evrope. Ovde kada se virus pojavio u svakom hotelu, restoranu, o aerodromima neću ni da pričam, bile su postavljene termo kamere i čim neko ima povišu temperaturu nije mogao da se kreće već je išao u karantin. Baš sam neki dan čuo da su se pojavila tri, četiri slučaja, da oni koji su ozdravili, da im se vratio virus. E, zato su uveli ove zabrane i zatvorili noćne klubove. Ponavljam, ovde sve funkcioniše, restorani, marketi, tržini centri, u gradu od oko 12 miliona stanovnika i državi koja je po površini manja od Srbije, a ima 50 miliona stanovnika i oko 11.000 zaraženih, što je na toliki broj procentualno jako malo“, objašnjava nam fudbaler Al Itihada, na pozajmici u Seulu.
Prijović me izbacio iz kuće u Džedi
Pitali smo Aleksandra Pešića da li se čuo s imenjakom Prijovićem koji je dospeo u centar pažnje srpskih medija nakon što je priveden u jednom novobeogradskom hotelu jer je prekršio mere Vlade Republike Srbije za vreme policijskog časa. Njih dvojica su kratko bili saigrači u Al Itihadu, pre nego što je Pešić otišao na pozajmicu u Seul.
„Mesec dana smo bili saigrači. Kada je došao živeo je u hotelu, ali mu se dopala moja kuća u Džedi. Čekao je da se iselim, praktično me je isterao iz kuće (smeh). Ipak, nisam ga zvao otkako sam ovde, neću još i ja da mu stajem na muku. Takođe, one priče što se pišu da bi mogao da ostane bez ugovora i miliona, mislim da to nije tačno i da ljudi iz kluba nisu takvi. Može da plati visoku kaznu, neke penale, ne i da ostane bez ugovora“, kaže Aleksandar.
Pešić nam je zatim opisao kako izgleda njegov dan na prinudnom radu u dalekoj Južnoj Koreji.
„Do trening centra imam nekih 45 minuta, a udaljen je od mog stana sedam, osam kilometara jer sam u strogom centru. Ovde su gužve nenormalne, to je neviđeno. Onaj špic u Beogradu je smešan za ovo što se dešava u Seulu svakodnevno. Kada hoću do restorana koji je dva kilometra, često prošetam ako nisam umoran od treninga, jer mi kolima treba po 20 minuta zbog gužve. Ali, ne forsiram restoran jer smo se naoružali našom hranom kada smo dolazili. Ja sam za srpsku kuhinju, a majka mi sprema. Obožavam punjene paprike, ozbiljan sam ljubitelj plazma torte. Dam sebi oduška i pojedem često parče, jer sve to potrošim na treninzima, zaista vodim računa šta jedem. Volim meso i ribu, bez toga ne mogu. Takođe, bez obzira što je ovde manje-više sve normalno, ja pravo s treninga dođem kući. Ne želim da rizikujem ni zbog moje Miroslave. Mama i ja zajedno obrnemo „Jutjub“, uzduž i popreko. Savladala keva te nove tehnologije (smeh). Mada, ima dana kada umemo po šest sati da sedimo u istoj prostoriji i ne progovorimo. Samo me ona u nekom trenutku pita: „Sine, jesi gladan, da ti spremim nešto“, ili se ja sam oglasim i zatražim da mi napravi nešto da jedem. Gledam filmove, serije „Južni vetar“, „Tajkun“, „Narkosa“ sam već gledao to mi je omiljena serija. Smejem se uz Ivanovića i Kesića… Ma, sve kao u Srbiji. Često gledam i one naše konferencije na kojima saopštavaju koliko je zaraženih i sve ostalo. Pratim situaciju“, kaže najbolji strelac Superlige u sezoni 2017/18. sa 25 postignutih golova.
Na pitanje u kom pravcu će mu dalje ići karijera i šta bi on želeo, Pešić odgovara da je sve prepustio menadžeru Marku Vjetroviću.
„Ovde sam godinu dana i verujte da mi je toliko trebalo da naučim imena saigrača. I to samo ovih 18-19 što igraju, mlađe još ne znam (smeh), sporazumevam se s nekolicinom koji znaju engleski. Pod ugovorom sam sa Al Itihadom iz Saudijske Arabije. E sad, platu trenutno dele Al Itihad I Seul 50-50, аli je jasno da Korejci ne mogu finansijski da pariraju i da otkupe ceo ugovor, pa da isplaćuju sami platu. Ali, ne bavim se time, to je na mom menadžeru, moje je da treniram i naporno radim, videćemo šta će dalje biti, otvoreno će Pešić.
Nije zaboravio ni Crvenu zvezde gde je stekao brojna prijateljstva za ceo život. Svakodnevno je na vezi s bivšim saigračima. Šale su, naravno, neizostavan deo te priče…
„Žule Stojković, Savić, Adža, Radonja, Gobelja, Bakula i ja, imamo neku našu grupicu na Vocapu. Baš često se dopisujemo i stalno je neko na tapetu. Evo, danas je baš red na Žuleta, ubijamo ga od zezanja. To su sve sjajni momci, mi smo baš drugari, prijatelji, vežu nas lepa sećanja za Crvenu zvezdu, negujemo to“, završio je razgovor za Nova.rs Aleksandar Pešić.
Kad je Papu Gomez rekao da je u Bergamu loše…
Aleksandar Pešić je karijeru počeo u rodnom Nišu, kasnije ga je put odveo grčki OFI, Šerif iz Tiraspolja. Bio je još u Jagodini, Tuluzu, Atalanti, Zvezdi, Al Itihadu i sada Seulu. Neizbežno pitanje odnosilo se na boravak u Bergamu, zbog svega što se u Italiji dešava, odnosno da li je s nekim od bivših saigrača ostao u kontaktu… Naravno, odgovor je bio potvrdan.
„U kontaktu sam jednom mesečno s Alehandrom Papuom Gomezom. Argentinac je čudo od čoveka, strašan tip, neviđeni pozitivac, ali… Kada mi je on rekao da je loša situacija, sve mi je bilo jasno. On, koji je uvek vedar i nasmejan. Rekao mi je da je pakao u Bergamu, baš mi je bilo žao što to čujem“, iskren je Pešić, koji se čuje još s Kurtićem iz Parme, Zukanovićem koji je u Spalu, a u to vreme delili su svlačionicu stadiona „Atleti Azuri d’ Italija.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
