Pep Gvardiola, jedan od najboljih, ako ne i najbolji trener u istoriji fudbala, svoje znanje i te kako ume i želi da podeli i sa drugima.
Iako se dešava da od nekadašnjih saradnika Gvardiola napravi ozbiljne protivnike i rivale, on izgleda uživa u tome i sebi konstantno zadaje nove izazove.
Kao profesionalni fudbaler Gvardiola je i te kako imao uspeha, igrao je kao (defanzivni) vezni, a nastupao je za Barselonu, Brešu, Romu, Al Ahli, Dorados i reprezentaciju Španije.
Međutim, daleko mu je uspešnija trenerska karijera, kojoj se ne nazire kraj, jer Pep ima 53 godine. Do sada je bio trener Barselone (2008-2012), Bajerna iz Minhena (2013-2016) i trenutno radi u Mančester sitiju, gde je od 2016. godine.
Trebalo bi nam mnogo vremena da pobrojimo šta je sve Gvardiola osvojio i gde se sve proslavio, pa se nećemo upuštati u takve izazove.
Ono što ovom prilikom stavljamo u prvi plan jeste Gvardiolina sposobnost i dobra volja da svoje znanje, tajne i trenerske trikove nesebično podeli sa drugima, stvarajući tako nove generacije vrhunskih trenera.
U ovom trenutku, Pepovo „trenersko stablo“ sastoji se od Ćavija, Ćabi Alonsa, Enca Mareske, Mikela Artete, Erika ten Haga, Vensana Kompanija i Luisa Enrikea. Naravno, ovoj listi treba dodati i mnoge trenere koji su trenutno u drugom planu, odnosno nisu na najvećoj sceni, ali za sada ćemo se zadržati na pomenutih sedam velikih imena.
Španski stručnjak je bio asistent Gvardioli od 2016. do 2019. godine i tako je „ispekao“ zanat.
I za to vreme je Siti uglavnom dominirao u Engleskoj (u Evropi nešto slabije prolazio), uz povremene bljeskove Liverpula, dok je Arteta stekao znanje i odlučio da se upusti u nove izazove, nešto zahtevnije. Preuzeo je Arsenal, za koji je prethodno i igrao od 2011. do 2016. godine, ali nije odmah dobio poverenje publike.
Imao je problema Arteta u početku da zadovolji kriterijume i opravda očekivanja i sve uloženo, ali je uspeo da stabilizuje situaciju, učvrsti svoju poziciju skoro kao Arsen Venger nekada i sada sa „tobždijama“ silno želi da osvoji titulu u Premijer ligi, koju čekaju još od sezone 2003/04. Upravo mu je Siti najveći rival.
Pored toga, Arsenal sa Artetom želi i ozbiljan iskorak u Ligi šampiona, sklopljen je opasan tim i ova sezone mogla bi da bude „ta“.
Još jedan Španac na koga je Gvardiola izvršio uticaj jeste trenutni trener Bajera iz Leverkuzena.
Alonso je bio igrač kod Gvardiole u Bajernu, pa nema sumnje da je još tada „kupio“ fazone i učio od najboljeg.
Prvo trenersko iskustvo Alonso je imao u Real Sosijedadu B, a onda je 2022. preuzeo Bajer i napravio haos, u pozitivnom smislu.
Leverkuzen je prošle sezone konačno proslavio titulu u Bundesligi (nikada pre se nije radovao takvom uspehu), oboren je i rekord nepobedivosti (51 utakmica), mada je posle izgubljeno finale Lige Evrope od Atalante (3:0).
Već se priča da će Alonso preuzeti Bajern, Real Madrid ili Liverpul u budućnosti, a tek su mu 42 godine…
Kad smo već kod Bundeslige, da se na njoj malo i zadržimo.
Kompani je bio defanzivac Mančester sitija (doneo mu titulu Premijer lige čuvenim golom protiv Lestera) od 2016. do 2019, što su ujedno i početne godine za Gvardiolu na klupi „građana“.
Već od 2019, Kompani je imao ulogu trenera-igrača u Anderlehtu, a onda se potpuno posvetio trenerskom poslu u belgijskom klubu. Posle toga je bio u Barnliju, s kojim je uspeo da uđe u Premijer ligu (a onda i ispadne iz nje), da bi onda usledio veliki skok i preuzimanje Bajerna, nakon što se Tomas Tuhel povukao u dogovoru sa upravom.
Ove sezone Bajern izgleda zaista moćno, kako u Ligi šampiona, tako i u Bundesligi, pa nema dileme da će Kompani uskoro osvojiti i neki trofej kao trener.
Španski vezista bio je u Barseloni od 1998. do 2015, pa nije ni čudo što je zahvatio i period dok je Gvardiola bio na klupi.
Njih dvojica su uvek imali sjajan odnos, a sigurno da je i Ćavi još kao igrač „hvatao beleške“ i od Gvardiole naučio mnogo toga važnog.
Prvi trenerski izazov Ćavi je imao u Al Sadu, da bi od 2021. do 2024. vodio Barselonu. Iako se sa njom nije proslavio, treba znati da je za to delimično kriva i celokupna teška (finansijska) situacija u klubu, a ne treba zaboraviti da je Ćavi uspeo da osvoji i La ligu u sezoni 2022/23, kao i Superkup iste godine.
Ovaj Italijan bio je trener rezervista Mančester sitija u sezoni 2020/21, pa nema sumnje da je često bio u kontaktu sa Gvardiolom. Takođe, u sezoni 2022/23 bio je asistent u prvom timu Sitija, pa je iz prve ruke mogao da se uveri u Pepove kvalitete i upije od njega ono što mu treba.
Bio je Mareska trener Parme, vodio je i Lester do povratka u Premijer ligu, a onda je letos preuzeo Čelsi, s kojim ima dugoročne planove i velike ambicije, kako u Engleskoj, tako i u Evropi, ove sezone preciznije Ligi konferencija.
Holanđanin je stariji godinu dana od Gvardiole, ali se i on razvijao pod Pepovim uticajem.
Bio je Ten Hag trener rezervnog tima Bajerna u periodu od 2013. do 2015. godine, tako da je i on komunicirao sa Gvardiolom i bio deo istog kluba.
Brzo nakon toga Ten Hag je otišao u Utreht, koji mu je bio odskočna daska za Ajaks, a „kopljanici“ su ga „lansirali“ u Mančester junajted, koji vodi od 2022. godine.
Iako je sa „crvenim đavolima“ osvojio dva trofeja i nekoliko puta uspeo da namuči Siti, jasno je da Ten Hag i Junajted nisu na stazama stare slave i malo šta u ovom trenutku sluti na dobro.
Ako ovako nastavi, pitanje je do kada će Ten Hag biti na klupi Junajteda…
Španac, nekada vezista i napadača, a sada uspešan trener, bio je od 2008. do 2011. godine u Barseloni, ali kao vođa rezervnog tima. Pogađate? Baš tada je Gvardiola dominirao na klupi Katalonaca, a Enrike je iz prvog plana mogao da prati Pepove uspehe i rad.
Znanje i preporuke iz Barselone, Enrikea su poslale put Rima u Romu, a onda je bio trener Selte i Barselone, dok nije postao selektor Španije.
Od 2023. godine Luis Enrike je trener Pari Sen Žermena, koji je krenuo u novu eru od ove sezone, pošto više nema Kilijana Mbapea.
BONUS VIDEO