2
Duel Dinama iz Zagreba i Crvene zvezde na "Maksimiru" iz 1990. godine označen je kao početak kraja SFRJ. Darko Pančev, as crveno-belih bio je akter meča, koji nije ni počeo jer su se haos i bezumlje s tribina prelili na teren.
Jezive scene sa čuvenog zagrebačkog stadiona, poput ožiljka ne blede ni posle 30 godina. O tuči u kojoj su plastične stolice letele poput kartonskih tanjirića, a glave pucale i krvi je bilo na sve strane, onom kung-fu udarcu Zvonirmira Bobana, u to vreme kapitena Dinamo Zagreba, u razgovoru za Nova.rs pričao je Darko Pančev, Zvezdina „Kobra“ i „zlatna kopačka“ Evrope iz 1991. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Kako vam se sa ove vremenske distance, posle 30 godina, čini čuvena maksimirska tuča i meč Dinama i Zvezde koji nikada nije odigran?
„Gledajući danas posle svega što se desilo, mislim da je to moralo da se dogodi. Jer, sve je išlo ka tome. Svakako da nije bilo prijatno, ali mislim da je sve bilo unapred organizovano. Nije izgledalo kao da se dešava po nekoj inerciji. Bio je to probni balon za raspad države koji se nedugo zatim dogodio. Navodno je taj nered bio organizovan kako bi se smenili policijski komandiri i načelnici koji nisu bili Hrvati“, počeo je priču Pančev za Nova.rs, koji nam se javio iz Makedonije.
Da li ste bili uplašeni za sopstvenu i bezbednost saigrača? „Bed blu bojsi“ ulteleli su na teren u nameri da linčuju igrače Zvezde?
PROČITAJTE JOŠ
„Ne toliko jer smo brzo otišli dole u svlačionice sa fudbalerima Dinama koji su bili krajnje korektni. Zajedno smo slušali gužvu, taj žagor koji je dopirao s terena i tribina ‘Maksimira’. Nije nam uopšte bilo prijatno. Moram da kažem još i da nije bilo nikakvih najava, niti znakova da utakmica može da bude prekinuta. Ceo naš boravak od dolaska u Zagreb prošao je bez problema. Pričao sam kasnije s nekim igračima u reprezentaciji o svemu što se dogodilo tog dana u Zagrebu i zajedničko mišljenje je da nije lepo to što se desilo, kao i da je vrlo lako moglo da bude i mnogo gore“.
Ostavljate li bar mrvicu prostora da je jezivi sukob mogao da bude sprečen? Činjenica da je tokom čitavog dana na ulicama Zagreba tog 13. maja 1990. godine, vladao haos. Paljeni su i prevrtani automobili, lomljena stakla na autobusima i tramvajima, a zagrebačka policija nije prstom mrdnula…
„Moguće je… Ustvari, sigurno da je mogao haos da bude sprečen, ali je i pitanje koliko su strukture tada u toj državi želele to da urade“.
Kako gledate napad nogom Zvonimira Bobana na policajca Refika Ahmetovića? Za Hrvate je posle toga postao nacionalni heroj, za Srbe nacionalista, a za vas?
„Zvone je za Hrvate pre svega sportski heroj, a ja i danas mislim, pošto ga poznajem da je on izuzetno vaspitan i pametan momak. Ali je moguće da ga je zbog mladosti ponela malo euforija jer takva su vremena bila, na žalost…“.
Da li vam je žao što se raspala jedna velika država i što mnogi meč na „Maksimiru“ smatraju „okidačem“ za kraj SFRJ?
„Znate šta, gledajući danas sve ove državice koje su nastale, kako stalno mole za neku pomoć, kako se veliki zezaju i poigravaju s njima, a živeli ste u zemlji koja je imala više dobrih nego loših strana i koja je bila poštovana i respektovana u celom svetu, jednostavno ne može da vam ne bude žao. Činjenica je da mladi danas, koji nisu imali sreće da žive u toj zemlji, staroj Jugoslaviji, ne mogu to da znaju, što je i normalno“, završio je Pančev priču o „maksimirskom ludilu“, od kojeg su posle 30 godina rane zarasle, ali su ožiljci ostali.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
