0
Partizan je posle velike drame eliminisan iz Lige Evrope od AEK-a iz Larnake, ali za razliku od mnogih poraza iz prethodnih godina, ovaj je bio mnogo drugačiji.
Boleo je sve navijače i ljude u klubu, to nije sporno, jer kad ispadneš posle osam serija penala, ne može da ne boli, ali neke stvari su ovoga puta potpuno drugačije.
Kada ti za početak posle mnogo vremena stadion ne izgleda kao mesto gde su se skupila šaka slučajnih prolaznika i očajnika, nego poprište velike utakmice, koja je za trenutak u kojem se klub nalazi to i te kako bila, onda je to već dovoljno za pozitivan utisak. Atmosfera kao nekad, pevalo se celu noć, radovalo, tugovalo, a posle meča ostao je i utisak da je nada veća nego strepnja. Neobično osećanje za svakog navijača Partizana koji je godinama navikao na uništavanje i devalviranje.
PROČITAJTE JOŠ
A bilo je tu i suza, koje tu nadu još više bude, ma kako to paradoksalno zvučalo u ovom trenutku. To su suze Partizanove dece koja je teško podnela poraz, ali je tom utakmicom i svime što se izdešavalo probudila nadu da Partizan nije samo mrtav konj koga šutira ko stigne, već klub u kojem su se konačno upalila i svetla budućnosti.
Bilo je u Humskoj i bukvalnog mraka kad je nestajala struja, ali je sve mnogo više brinuo onaj mrak u kojem se Partizan dugo nalazio kada je u pitanju perspektiva.
Da se razumemo, nema tu neke euforije, niti treba da je ima. Partizan će imati još jednu šansu za jesen u Evropi, onu mnogo realniju kroz kvalifikacije za Ligu konferencija, ali je već sada dobio saznanje da u svojim redovima ima neke baš talentovane klince koji su dobili šansu i odlučni su da je iskoriste. To je višestruki zalog — i na terenu kroz negovanje talenata umesto raznih mediokriteta koji su dolazili i odlazili, kao i finansijski potencijal kroz prodaju koji bi mogao klub da izvuče iz duboke mračne rupe u koju je upao.
Bilo je jasno i tokom proleća i tokom priprema da u tandemu na sredini terena koji su činili Vanja Dragojević i Ognjen Ugrešić Partizan ima velike bisere, a to su pokazali i u dvomeču sa iskusnim i namazanim igračima AEK-a.
Uprkos i nekim greškama i potezima koje su neki zamerili, malo je toga što im se može prigovoriti. Dragojević, koji je poneo kapitensku traku, samo u prvih 20 minuta serijom oduzetih lopti pokazao je kakav je zadnji vezni u pitanju, jer je to radio na različite načine i kombinacijom inteligencije, brzine i sjajnog čitanja igre. Ali podjednako impresionira i tehničkim aspektima, pre svega u dodavanjima, sposobnosti da promeni stranu laserski preciznim loptama, da kontroliše tempo igre i da deluje kao dodavač iz drugog plana. I sve to sa velikom dozom samopouzdanja i osećaja, a pritom ga nije omela kapitenska traka. Kada nauči da bolje kontroliše emocije i pametnije troši energiju, pred njim su velike stvari.
Ništa manji talenat nije ni Ognjen Ugrešić. Moderni „box to box“ vezista koji od kaznenog prostora do kaznenog prostora može sve — i da se vrati da zaštiti leđa odbrani i da sačeka povratnu loptu i pošalje je u mrežu. Za tu poziciju izuzetno efikasan, sa moćnom motorikom, plućima i izuzetno taktički pismen.
Patio je u Beogradu Roganović jer je bio izložen naletima rivala i nije odigrao dobar meč, ali ne treba zaboraviti da je samo nedelju dana ranije bio najbolji igrač u Larnaki. Možda mu plafon nije visok kao dvojici vezista, ali s obzirom na poziciju i mogućnost da napreduje, crno-beli i u njemu imaju solidan zalog.
Od igrača iz sopstvenog pogona, ovog leta u vatru je gurnut Bogdan Kostić, koji je postao tragičar večeri u Humskoj, ali je i kod njega talenat vidljiv. Jasno je da će mu trebati pre svega mentalno sazrevanje jer potezima i dalje više liči na juniora. Sa druge strane, Dušan Jovanović je kao golgeter već skrenuo pažnju u mlađim kategorijama, a veče u Humskoj neće dugo zaboraviti. Gol uz malo sreće, pa penal kao da ih je izveo na stotine. Još uvek sirov u nekim segmentima, ali kao napadač najlakše može da dostigne cenu.
Tu je i transfer politika usmerena na mlade igrače. Andrej Kostić, Mateja Milovanović, Vukotić, pa u potencijalu i otkup Jovana Miloševića. Svako na svoj način donosi određenu vrednost već sada uz jasno vidljiv prostor za napredak, pa samim tim i za dostizanje dobre cene na tržištu.
Iako neće svi dostići pun potencijal niti će se na svakom moći zaraditi ozbiljan novac, ovo je pravac koji za klub koji grca u dugovima ima mnogo više smisla nego menadžerske kombinacije za strance sumnjivog kvaliteta, za koje se slavi ako se posle boravka ne ode u debeo minus.
Partizanova šansa za povratak jesu samo njegova deca.
