Foto: EPA/SRDJAN SUKI

Kada u fudbalu dosegnete zvezde i okačite kopačke o klin, ne preostaje vam mnogo toga. Ili ćete postati trener, ili fudbalski agent ili stručni komentator, a na kraju, možda i funkcioner. Ovo poslednje je privuklo pažnju nekadašnje zvezde Čelsija, Didijea Drogbe.

Jedan od najboljih svetskih napadača u poslednjih dvadeset godina, u 42. godini rešio je da se okuša kao „fudbalski političar“, tačnije da se kandiduje na izbornima za predsednika Fudbalskog saveza Obale Slonovače.

PROČITAJTE JOŠ:

Malo ko je očekivao da će Drogba, poznat i kao veliki humanitarac, neko ko je pomagao svojoj zemlji i narodu šakom i kapom i borio se protiv tamošnjeg građanskog rata, rešiti da zagazi u neizvesne političke fudbalske vode i to u zemlji i na kontinentu gde fudbal još nije dostigao nivo organizacije na svetskom nivou.

Možda je upravo ta želja, da u Obalu Slonovače prenese svo to iskustvo koje je pokupio dok je igrao u Evropi, od Marseja do Čelsija, presudila da se Drogba ubaci u novu igru. A kako će proći, to je neizvesno.

Foto: EPA/FACUNDO ARRIZABALAGA

KAKO JE DROGBA POSTAO TITO

Didije je rođen u Abidžanu, ali je veoma rano, sa svega šest godina, otišao da živi u Francusku, sa ujakom Mišelom Gobeom, koji je tamo igrao fudbal.

Njegovi otac i majka su bili veliki poklonici politike bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Priča kaže da su se Klitild i njen suprug upoznali baš kada je Tito bio u poseti negde u Africi.

„Kada sam bila trudna sa Didijeom, Jugoslaviju je vodio Tito, kog sam veoma cenila zbog njegovih vrlina i posvećenosti. Volela sam ga zbog borbenosti, i zato sam sina zvala Didije Tito“, rekla je svojevremeno za list „San“.

Drogba je nešto kasnije rekao da nije bio svestan toga, te da misli da ga je majka nazvala Tito jer to na njihovom jeziku znači „moj prijatelj“.

„Da, Tito na našem jeziku znači moj prijatelj. Mama me i sada tako zove. Rodila me je sa 16 godina, tako da sam joj sve vreme bio prijatelj, neko na kog uvek može da se osloni i poveri mu se. To se nikad neće promeniti, uvek ću biti njen mali Tito“, rekao je Drogba.

Didije se nije dugo zadržao, tri godine je bio u Francuskoj, pre nego što se vratio u domovinu, ali je potom ponovo krenuo nazad. Ostalo je poznato, sa 11 se opet sa ujakom vratio u Francusku, da bi u 17. doživeo težu povredu – lom stopala koji ga je sa terena udaljio godinu dana.

Osam godina kasnije, desio se taj ključni momenat, kada je u julu 2004. iz Olimpika prešao u Čelsi za 38,5 miliona evra.

To je tada bio veliki novac, a Roman Abramović napravio je potez karijere. Ispostaviće se da je doveo igrača koji će klubu doneti za sada jedni pehar Lige šampiona.

Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN

FANTASTIČNA KARIJERA

Drogba je dres Čelsija nosio od 2004. do 2012. kada je zaigrao u Kini za Šangaj Šenhuu.

U tim sezonama na „Stamford bridžu“ nikada se nije dogodilo da ne postigne dvocifren broj golova u sezoni, najviše 2009/10 kada je na 44 meča postigao 37 pogodaka. Te sezone i 2006/07 bio je prfvi strelac u Premijer ligi.

Posle par sezona u Šangaju i Galatasaraju, vratio se u London u sezoni 2014/15, ali to nije bilo to – postigao je svega sedam golova i bio je to znak da je vreme da se otisne preko Atlantika, u MLS, gde je igrao za Montreal i Finiks pre nego što je u novembru 2018. konačno rešio da prekine da igra.

Na 381 utakmici za Čelsi postigao je čak 164 gola, a za Obalu Slonovače je na 105 mečeva dao 65 golova.

Trofeji najbolje govore – čak 14 u dresu Čelsija, od čega četiri pehara Premijer lige i jedan u Ligi šampiona, u sezoni 2011/12. kada je u onom finalu sa Bajernom prvo uspeo da izjednači rezultat, a potom pogodi u odlučujućoj seriji ključni jedanaesterac.

Bio je pravi razbijač pred golom rivala, brz, snažan, postizao je golove na sve načine, bilo ga je užasno teško zadržati. Ali, kakav će biti kao fudbalski političar, teško je reći.

Foto: EPA-EFE/Ricardo Maldonado Rozo

KANDIDATURA ZA PREDSEDNIKA

I sada, Drogba je na novom stepeniku. Želi da preuzme kormilo nacionalnog fudbalskog saveza, što će biti mnogo teže učiniti nego što deluje na prvi pogled.

Drogba je jedan od tri kandidata za izbore 22. avgusta i bez obzira što je reč o zvezdi internacionalnog kalibra, deluje mnogima čudno, ali on nije u prvom planu.

Njegovi protivkandidati su dugogodišnji potpredsednik Sori Dijabate, koji je takođe čelnik profesionalne lige i favorit da dobije trku.

PROČITAJTE JOŠ: Vilijanovo pismo navijačima Čelsija pred seobu u – Arsenal!

Tu je i Idriza Dijalo, bivši poslovni partner Drogbe, koji je u polčetku savetovao Didijea da ide korak po korak i kandiduje se za potpredsednika, ali nije ga u to ubedio – Didije želi sve odmah i brzo.

Šta je u stvari problem? Pre svega to što se u Obali Slonovače pitaju kakav je stvaran interes Drogbe u fudbalu u Obali Slonovače. Njemu odavno zameraju da je „transplantirani“ državljanin Obale Slonovače, neko ko konstantno živi u Evropi i provodi svega po nekoliko dana u svojoj afričkoj matici.

Tako je bio i kada je igrao, došao bi samo da odigra utakmicu, bio tu koji dan i odmah se vraćao u Evropu. Sve do situacije sa koronavirusom, koja ga je zatekla baš u Abidžanu, pa su se u lokalnim medijima šalili da je to „najduži boravak Drogbe u zemlji“, jasno upućujući na to da to nije bila njegova volja, već da je morao da ostane silom prilika.

On će, da bi potvrdio kandidaturu, morati sda obezbedi glasove tri od 14 klubova Lige 1, još dva iz nižeg ranga i marak jednom od pet interesnih grupa, među kojima je i Igračka asocijacija Obale Slonovače čiji je član, ali koja ga ne podržava jer ih je zaobišao u celom procesu, jer se nije sa njima konsultovao pre oglašavanja kandidature.

Ništa mu lakše nije ni sa klubovima, sa čijim je šefovima, što mu oštro zameraju, razgovarao ne po principu „oči u oči“, već putem WhatsApp aplikacije. Kultura u Africi je takva – više se ceni direktan i srdačan susret i razgovor, nego milion video poziva.

Tradicija je, ipak, tradiciija, a u Africi se stvari ipak sporije menjanju nego bilo gde na ovoj kugli zemaljskoj.

Ako Drogba posle 22. avgusta ustanovi da je ipak postigao autogol, sam će biti kriv što i „posle Tita nećemo imati Tita“, makar na funkciji predsednika Fudbalskog saveza Obale Slonovače.

Za politiku je potrebno ipak nešto više od golgeterskih kopački i njuha za gol. Biće da je do takta, mudrosti i diplomatije, a to se posebno uči.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar