0
Istorija duga 128 godina mogla bi u jednom danu da bude zaprljana za sva vremena. Što će se verovatno i desiti jer, koga danas briga za tradiciju kada se novcem može kupiti sve? Pa i napisati "nova i starija"?
Gotovo stotinu godina Njukasl se nalazio u rukama porodice Mekig koja je ljubomorno čuvala deonice i nije želela da ih izloži tržištu.
PROČITAJTE JOŠ
Klub je stagnirao, stadion „Sent Džejms Park“ je postajao ruševina, a lokalne vlasti su upozoravale da „mali privatni klub više ne može da funkcioniše tako“.
Na početku druge polovine osamdesetih godina prošlog veka pojavio se Džon Hol, investitor sa izraženim džordijevskim akcentom koji je odmah stekao simpatije navijača.
Pod njegovom inicijativom oformljena je „Mekpaj grupa„, činili su je lokalni biznismeni i želeli su da dođu do uticaja u klubu.
Hol je uspeo da kupi 40 odsto akcija i navede Gordona Mekiga da napusti klub 1990, a dve godine kasnije je postao zvanični predsednik.
Ipak, put spasenja Njukasla je bio dugačak, klub je iz treće lige morao da se probija do elite i u tome je uspeo, predvođen trenerom Kevinom Kigenom koji je u kasnijim ispovestima govorio da je prethodno stanje bilo toliko haotično da su igrači morali svoju opremu da peru kod kuće.
Njukasl je od kluba „prodavca“ postao klub koji kupuje igrače, sve je krenulo akvizicijom Endija Kola, a potvrdu velikih ambicija dala je kupovina Alana Širera, što je ekipu u prvoj godini po povratku u Premijer ligu dovelo do drugog mesta na tabeli.
Hol jeste bio „lokalni momak“, navijač Njukasla, ali je pre svega bio biznismen – 1997. godine je otišao iz kluba bogatiji za 30 miliona funti.
Odlazak Kigena iz kluba je značio i novu krizu, a sledeća značajna stranica istorije ispisana je deset godina kasnije, kada je na poziciju vlasnika stigao Majk Ešli.
Čovek koji stoji iza kompanije „Sportsdajrekt“ je do bogatstva od tri milijarde funti stigao iz jedne prodavnice koju je otvorio kao neuspešni igrač skvoša i učenik koji je iz predmeta ekonomije imao „trojku“.
Sposobnost da popije pivo za deset sekundi, baljezganje u pabovima, neukost u odnošenju prema medijima, optužbe da je navijač Totenhema, nošenje mobilnog telefona u plastičnoj kesi…
@TV_Eyes I want you Mike Ashley drunk tonight, no exceptions pic.twitter.com/JbOOUGYF
— David Ryan (@d4vidryan) October 19, 2012
Nisu to elementi koje je trebalo da poseduje jedan vlasnik kluba, a optužbe za izrabljivanje radnika su bile tako snažne da su stigle i do parlamenta, gde je lider Laburista Džeremi Korbin zahtevao od premijerke Tereze Mej da reaguje.
Ešli je u jednom od retkih pojavljivanja pred medijima rekao da je u klub uložio 250 miliona funti i da nema više novca za to.
„Kažite da sam milijarder, jesam, ali je taj novac u akcijama moje kompanije. Ja keš nemam, klub će morati da zarađuje“, rekao je Ešli.
To se i dogodilo, Njukasl je od 2007. godine zabeležio šest sezona sa „plusom“, ali su zbog toga trpeli rezultati. Klub se davio u osrednjosti, a ciljevi su bili – uzimanje novca od televizijskih prava, opstanak u ligi i držanje finansijskog statusa na pozitivnom nivou.
Navodno, Ešli je već posle prve godine razmišljao o prodaji kluba, ali je nekoliko godina kasnije odbacio spekulacije da je u potrazi za „arapskim parama“.
Ipak, stvari su se promenile…
Ime Amande Stevli nije najomiljenije na „Ostrvu“. Uspešna brokerka je reputaciju stekla u Dubaiju, a njeno ime je prvi put stiglo u centar pažnje kada je otkriveno da je posredovala u prodaji Mančester sitija šeiku Mansuru.
Navodno je on bio zainteresovan za Liverpul, ali je bivši vlasnik „građana“, nekadašnji premijer Tajlanda Taksin Šinavatra, otkrio da je Stevlijeva preusmerila „arapske pare“ iz Liverpula u Mančester.
Ešli je imao kome da se obrati, a brokerka je imala i kome da iznese ponudu.
Zaboravimo porodicu Glejzer, Romana Abramoviča… U engleski fudbal stiže krvavi novac.
Stevlijeva je Ešliju našla partnera u saudijskom princu, Mohamedu bin Salmanu.
„Odgovoran sam, ali nisam naručio ubistvo„.
Tim rečima se budući vladar Saudijske Arabije obratio javnosti posle višemesečnog ćutanja i odbijanja da prokomentariše optužbe da je glavni organizator ubistva novinara Džamala Kašogija.
Podsetimo, nekadašnji novinar „Vašington posta“ je poslednji put viđen živ na ulazu u saudijski konzulat u Istanbulu 2018. godine.
Njegovo telo nikada nije pronađeno, a postoje spekulacije da je spaljeno, uništeno kiselinom, izneto u komadima…
Istragom je utvrđeno da su osobe bliske saudijskoj vladi izvršile gnusni zločin, ali je najmoćniji čovek te države, s obzirom na to da kralj Salman boluje od Alchajmerove bolesti, uspeo svoje ime da zadrži dalje od spiska optuženih.
Koliko prestolonaslednika sa procenjenim bogatstvom od pet milijardi dolara interesuje fudbalska igra? Sasvim sigurno ne previše, ali…
Premijer liga je u poslednjih 30 godina postala najprestižnije i najbogatije fudbalsko takmičenje, a eventualni uspeh Njukasla predstavljao bi idealnu reklamu za ozloglašenog kraljevića.
„Ulazak Javnog investicionog fonda Saudijske Arabije koji kontroliše Bin Salman poslužiće kraljevskoj porodici kao dodatan izvor glamura. Oni će Njukasl koristiti kao alat za lični marketing i pokušati da ‘operu’ sva zlodela koja im se stavljaju na teret“, naveo je Feliks Džejkens iz organizacije „Amnesti internešnal“.
Uz pomoć Amande Stevli, koja bi trebalo da postane članica uprave kluba, Bin Salman bi uskoro mogao da ozvaniči kupovinu 80 odsto deonica Njukasla za 300 miliona funti.
Kako premijerka Mej nije želela da obrati dublju pažnju na kršenje prava radnika prethodnog vlasnika Njukasla, tako je britanska vlast efikasno prebacila loptu na teren Premijer lige i u ovom slučaju.
„Vlada neće invervenisati. Tema vlasnika klubova u Premijer ligi se nalazi u delokrugu Premijer lige“, rekao je ministar u vladi Oliver Douden.
U tom svetlu, Premijer ligi se obratila verenica ubijenog novinara, pismom u kome zahteva hitnu reakciju.
„Premijer liga bi morala da blokira kupovinu Njukasla. Britanske vlasti i Premijer liga ne bi smeli da dozvole nekome poput Bin Salmana, koji će se tek suočiti sa zakonom zbog umešanosti u ubistvo mog verenika, da bude deo sporta. Ako se uradi drugačije, vaša reputacija biće veoma ugrožena“, navela je Hadidže Džengiz.
Wie lange muss Hatice Cengiz noch warten, bis das "saudische" Regime ihr und der Weltöffentlichkeit endlich erklärt, was mit ihrem Verlobten (J. Khashoggi, einem bekannten Kritiker des "saudischen" Regimes) am 02.10. geschehen ist, als er in Istanbul das "saud." Konsulat betrat ? pic.twitter.com/20BMTu7Z7M
— Falk (Deutschland) (@FalkBernhard) October 8, 2018
U priču se uključila i organizacija „Amnesti internešnal“, takođe pismom.
„Bin Salman je koristio sportske događaje i ličnosti kao sredstva za poboljšanje reputacije kraljevine posle jezivog ubistva novinara Džamala Kašogija za koje se naširoko veruje da je izvedeno s njegovim odobrenjem“, navedeno je u pismu.
Sve te činjenice su u drugi plan stavile pojedine legende Njukasla, prevashodno ističući nezadovoljstvo radom Ešlija kome ne mogu da oproste što je promenio ime stadiona, te koristio klub za promociju svoje kompanije i nije ulagao dovoljno novca.
Kolumnista „Gardijana“ Barni Ronej je u tekstu naveo da to može da bude tačno, ali…
„Majk Ešli – tvrdoglavi magnat maloprodaje. Saudijska Arabija – krvlju umrljana nasledna diktatura. Majk Ešli – ugovori na nula sati u njegovim sportskim prodavnicama. Saudijska Arabija – obezglavila 37 ljudi u jednom danu. Majk Ešli – pokazao nepoštovanje prema bivšem treneru omiljenom među navijačima Rafi Benitezu. Saudijska Arabija – ubila i raskomadala Džamala Kašogija„, napisao je Ronej.
Sve te priče mogu da budu uzaludne, Premijer liga ima poslednju reč i teško je očekivati da će odbiti ogroman novac, pogotovo u svetlu nadolazeće ekonomske krize koja je već ostavila traga na fudbalskom tržištu.
Možda i navijačima Njukasla nije previše bitno ko će biti vlasnik njihovog kluba, samo da se on izdigne iz mulja i konačno postane konkurentan u Premijer ligi, što nije bio još od „one“ 1997. godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
