5
Da postoji način da se iz sećanja izbrišu delovi života, nikada ne bih koristio tu tehnologiju.
Ne bih iz sećanja izbrisao nikada ni Branka Kockicu, ni Aleksandra Šapića.
Znate dobro ko su, Aca je gradonačelnik Beograda, a Kockica je u Beogradu isto valja nešto.
„Tatatatirca“ ne bih izbrisao zato što me jeste podjednako uveseljavao baš kao i jedan od najboljih strelaca u istoriji sporta, konkretno vaterpola. Nažalost, oni su danas likovi iz neke čudne priče, znamo dobre koje, i nije problem što podržavaju koga podržavju, već što mrze sve koji ne misle kao oni, a nekad se čini da mrze i sopstveni grad.
I zašto mi sada uopšte pišemo o njima?!
PROČITAJTE JOŠ
I kakve oni veze imaju sa Evropskim prvenstvom, koje bi, bar što se tiče učešća fudbalera Srbije, najbolje bilo izbrisati zauvek?
Na prvi pogled nemaju, zato što ga Beograd nikad neće organizovati, uprkos raznim bajkama koje smo slušali u prošlosti i nismo ih zaboravili, a opet indirektno imaju jer pratimo kako se s kišom bori Beograd, ali i gradovi koje smo posetili u Nemačkoj. Danima na društvenim mrežama gledamo epokaliptične slike iz glavnog grada i posledice nekih superćelijskih oluja.
Ok, s prirodom nema zezanja, ali sada vidimo da su se zezali i oni koji održavaju grad i koji grade zgrade.
Sticajem okolnosti dok u Beogradu tutnji nevreme, a ulice izgledaju kao delta Nila, i ostvaruju se i najluđe najave o nekakvom delfinarijumu u glavnom gradu, dok pola istog tog grada nema kanalizaciju i kolektore, imamo priliku da se uverimo da kiša ne štedi ni gradove u Nemačkoj.
I to već 22 dana od kako smo došli ovde.
Bilo je i ovde ozbiljnih poplava početkom prošlog meseca, u južnoj Nemačkoj palo je više kiše tada nego ikada u prethodnih 100 godina. Regensburg je bio potopljen jer zemlja nije više moga da apsorbuje brzo tu količinu vode. Bilo je i nastradalih, nažalost.
Ali, sada nema ni delte, ni Nila, ni delfina. Sreća pa nema ni Šapića, a ni Kockice da mu aplaudira.
Za razliku od onih koji vode Beograd, oni koji vode Augzburg, na primer, ili Dizeldorf, Dortmund ili Keln, našli su način kako da se ovih dana izbore s kišom.
Uredili su grad tako da je nevreme skoro pa „luk i voda“, ali da se ne lažemo imaju i oni svoje muke. Videli smo to u Dortmundu tokom nevremena koje je zahvatilo grad za vreme utakmice osmine finala između Nemačke i Danske. Sipalo je na sve strane, kao iz kabla, deo stadiona bio je potopljen, ali sve je bilo rešeno onog trenutka kada je nevreme stalo.
Nego, da se vratimo na Augzburg, gradić u kojem je bila smeštena reprezentacija Srbije tokom kratkog boravka na EURO 2024.
Dok traje ovo nevreme iskoristili smo priliku da obiđemo gradsku kuću u kojoj se nalazi čuvena „Zlatna sala“. To je ceremonijalni prostor na trećem spratu i izgleda zaista impresivno. Zgrada se nalazi na glavnom gradskom trgu, a Rathaus čuva istoriju staru oko četiri veka.
Ova zgrada bila je gotovo potpuno uništena u savezničkom bombardovanju Augzburga tokom Drugog svetskog rata, 1944. godine, i ostala je čitava samo prednja fasada Nemci su odlučili da je obnove, ali nisu gradili potpuno novi objekat, već su iz ruševina obnovili stari. Sedamnaest godina trajala je restauracija, a kompletno je završena 1996. godine.
Zlatna dvorana se smatra vrhuncem renesansnog dizajna enterijera u Nemačkoj. Veličanstveni plafon sale prvobitno je bio okačen na drvenu krovnu konstrukciju sa 27 lanaca, ali danas je pričvršćen za čelični kameni plafon. Plafon je prekriven zlatnim listićima i visok je 14 metara.
Sala ima četiri velike originalne slike Hansa Frajbergera, u njoj je Prinčeva soba, koja ekskluzivnim plafonom i dekorativnim drvenim oblogama na zidovima i parketu, deluje intimnije od ostatka sale. Reprezentativni karakter dodatno pojačava veličanstvena kaljeva peć. Originalne slike poznatih nemačkih slikara čine da ova soba izgleda kao umetnička komora.
Augzburg ne planira da gradi gondole, ni delfinarijume, neće organizovati ni EXPO, ali zato ima najbolju vodu u Nemačkoj, ima najstariju socijalnu ustanovu na svetu, kanalizacija radi, gradski prevoz je perfektan. Kulturno-istorijsko nasleđe se neguje, tradicija poštuje, nacizam se prezire.
I na kraju da poruku Dositeja preformulišemo za dnevne potrebe – „dela, braćo moja dela, a ne zvona i praporce“.
Za početak dajte celom Beogradu kanalizaciju, dajte Zrenjaninu vodu, manite se stadiona i fudbala.
www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
