Foto: J.E.E / Sipa Press / Profimedia

Osamnaest utakmica, bez poraza i protiv najjačih klubova u prvenstvu - ne, ne pričamo o Zvezdi i Superligi Srbije.

Možda zvuči neverovatno, ali ovakvi rezultati se ponekad potkradu i u jačim ligama od naše. Zato može da se desi da recimo jedan Brentford 12 mečeva u ligi bude neporažen.

Da kod kuće u celoj sezoni izgubi samo od Arsenala i da, uz obilatu pomoć lenjog sudije u VAR sobi izvuče bod baš protiv „tobdžija“.

PROČITAJTE JOŠ:

Taj klub ne može niko da pobedi dvaput u ligi, ali je Brentford svejedno deveti u Premijer ligi. Mnogo remija, malo poraza, to je recept za obitavanje u najjačoj, ili bar najbogatijoj ligi na svetu.

U onoj nešto slabijoj, francuskoj, jedan čovek živi sličan san, a da mu se nije nadao. Nije mu bio ni na kraj pameti.

Zove se Vil Stil, ima 30 godina i trenira Rems. Nema trenersku licencu i živi je idol svih onih koji religiozno svake godine kupuju „Fudbal menadžer“ za kompjuter, Soni ili Iks boks.

Foto: J.E.E / Sipa Press / Profimedia

Ako volite fudbal i doživeli ste scenu da vam majka iz kuhinje vikne: „Idi napolje, oćoravićeš od tih igrica“, samo joj pokažite fotografiju Vila Stila.

Čovek je došao bez skupih škola, fudbalskog pedigrea, titula, kamiona, aviona – i postao je hit u Ligi 1.

Nije to hteo, ali posramio je i mnoge skuplje i izvikanije menadžere i trenere, jer nije baš svaku utakmicu igrao protiv nekog francuskog Dinama iz Vranja.

Odoleo je dva puta i Pari Sen Žermenu, mada nije uzeo tri boda, ali je dao gol pariskom velikanu. Nije se predao ni pred Lilom i brojnim drugim klubovima, pa je Rems sada osmi u Francuskoj.

Stil je danas, samo pet meseci nakon što je preuzeo tim u oktobru, navikao na to da mu stiže gomila poruka čak i u piljari.

Jedini poraz je doživeo od Tuluza u prijateljskoj utakmici i u još jednoj prijateljskoj, ali u ligi za sada nema kikseva.

„Uživam u naletu adrenalina i trudim se da ignorišem pritisak iz spoljnog sveta“, rekao je Stil nedavno za BBC.

Foto: J.E.E / Sipa Press / Profimedia

On je i najmlađi trener u jednoj od „liga petice“, a priznaje da mu je telefon u poslednjih nekoliko meseci „poludeo“.

„Uvek me pitaju za fotografije čak i dok sam u prodavnici, ne smeta mi što me prepoznaju, jer je to postalo deo posla. Istovremeno, znam i kako stvari u fudbalu brzo mogu da se promene“, svestan je Stil.

Za razliku od Pepa Gvardiole, Zinedina Zidana, Stil nema fudbalsku istoriju, već je ovaj Englez rođen u Belgiji gradio karijeru i gradi je bez iskustva igranja profi fudbala.

Odrastao je u Bren-l’Aleu gde se porodica preselila kad je njegov otac počeo da radi za „Šel“, ali je kasnije učio školu primenjenog fudbala u Majerskaf koledžu u Lankašajeru.

Pre devet godina je postao video analitičar u Sent Trudenu, belgijskom klubu i odatle kreće njegova ozbiljnija priča.

Pratio je Janika Fereru do Standarda iz Liježa, ali je njegov stručni štab su otpušteni, a Stil je postao pomoćnik u Lirsu 2017.

Baksuz ga je poterao kada je taj klub proglasio bankrot. Stil se snašao i prešao u Beršot, gde je dve godine bio pomoćnik, pre nego što je postao prvi trener. A onda…

Foto: J.E.E / Sipa Press / Profimedia

„Otišao sam na odmor i primio čestitke od ljudi iz upravnog odbora. Vratio sam se dve nedelje kasnije i oni su mi rekli da postavljaju novog trenera i pitali su me da ostanem kao pomoćnik. Nisam hteo to da radim. Cela stvar mi je bila čudna i teško sam mogao da je svarim“, kaže Stil.

Prišao mu je i Vensan Kompani, u to vreme trener Anderlehta. Problema je bilo više, jer je dvaput nedeljno morao da ide u Belgiju, dok je pohađao za A-licencu kod kuće u Engleskoj.

Ode s treninga u sredu, dođe na utakmicu u subotu. Vrlo brzo se zasitio i hteo je da nađe nešto bliže kući. Osim toga, objasnio je i zašto je pristao na posao pomoćnika, kom isprva nije hteo da se vraća.

„Kad sam se prebacio u Rems, imao sam utisak kao da ponovo počinjem da radim posao koji sam počeo godinu ranije, ali sam shvatio da je francuski fudbal poseban i da je na višem nivou nego onaj u Belgiji, te da ima bolje fudbalere“, kaže Stil.

Tako je postao pomoćnik Oskara Garsije u Remsu i to mu je, bar za sada bio najbolji potez u karijeri, iako je postojala klauzula u ugovoru da Rems može da se reši i Stila ako otpusti Garsiju.

Kada je Garsija otpušten, Vil je postao prvi trener kluba, a kad su rezultati došli, malo ko se brinuo o trenerskoj pro licenci.

Klub je zbog toga bio prinuđen da za svaki meč plaća ozbiljne penale, čak 24.694 evra jer im trener nije licenciran za taj posao. Očito je bio dovoljno „licenciran“ da bude tek treći u sezoni koji je sprečio PSŽ da postigne pogodak.

„Fokusirao sam se na ono gde smo mi dobri i dao sam igračima dovoljno informacija da ih nateram da pomisle kako mogu da stvore probleme PSŽ-u. Bilo je potrebno da im ulijem i samopouzdanje, da ne brinu o imenima na dresovima igrača Pari Sen Žermena. Dobro smo ih pritisnuli i to svakako nije bila šetnja za njih. Posle toga je postalo lakše jer smo gradili na tom rezultatu“, objasnio je trener Remsa.

Stil je od starta svakako počeo da radi na tome da otkloni problem sa A-licenom, ali nije precizno poznato koliko je klub plaćao amatera koji je to samo na papiru.

Nema sumnje da ga je „Fudbal menadžer“ istrenirao dobro, uz šansu koju je dobio mlad da se pokaže i koju je do sada na najbolji način iskoristio, dok se šali kako je sa klubom dogovorio da ne mora on da plaća kazne zbog licence.

BONUS VIDEO: VAR poništio spektakularan gol Danijela Aleksića, majstoriju „rabonom“ kakva se retko viđa

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar