11
Razbijene glave i valjanje u blatu.
Nastavljena je Superliga Srbije, a po svemu što smo videli bolje i da nije. Posle rekordne pauze zbog Svetskog prvenstva u Kataru, nastavljeno je takmičenje u istorijskoj sezoni za srpski fudbal.
Srbija će po prvi put imati direktnog predstavnika u Ligi šampiona, još jednog u kvalifikacijama i još tri ekipe koje će igrati u preostala dva evropska takmičenja. I ne samo to – po prvi put će tim koji nije Zvezda i Partizan igrati u grupnoj fazi nekog takmičenja u Evropi zahvaljujući sistemu takmičenja i nacionalnom koeficijentu.
PROČITAJTE JOŠ
Sve u svemu, scena je postavljena da gledamo veliku borbu i zanimljiv fudbal.
Ali, ne lezi vraže. Mraz zagudi kad mu vreme nije – u sred februrara i temperatura je otišla u debeli minus.
I tako smo umesto magije sa loptom gledali nekoliko verzija predstave „Bambi na ledu“, krvave glave i igrače kojima je glavni cilj da se zgreju, a ne postignu gol. O malobrojnim navijačima koji nisu imali tu privilegiju da mogu da trče kao igrači, ne treba ni trošiti reči jer takva grupa fudbalskih mazohista verovatno ima i veće probleme čim se odlučila da svoje vreme protraći na ovu antipropagandu fudbala.
Samo, u čemu je uopšte kvaka?
Čak i da temperatura nije otišla u debeli minus i zaledila ionako užasne terene imali bi umesto klizanja po ledu disciplinu valjanja u blatu jer je drenaža nepostojeća, a kvalitet trave u rangu terena iz 1938.
Kome smeta jaka superliga pic.twitter.com/vxVgWVTmyR
— Dečak iz kraja (@Virim_iz_coska) February 5, 2023
Uostalom, ne treba ići daleko u prošlost već je dovoljno prisetiti se kako je izgledalo prvo prolećno kolo godinu dana ranije kada je Partizan gostovao u Nišu, na stadionu kluba sa jednom od najdužih tradicija u srpskom fudbalu.
Sporadični delovi sa travom, baruštine, džombe i nesnosno blato po kojem ne može da se kreće lopta bile su slike buđenja fudbalskog proleća prošle i nekoliko prethodnih godina.
Ove godine je bilo malo drugačije. Lopta se kretala, jer zbog debelog minusa nije bilo blata, ali su zato igrači imali problema da ostanu na nogama i izlaskom na teren rizikovali povrede.
Meč Napretka i Partizana završen je sa četiri razbijene glave, mnogo materijala za smešne kućne video snimke gde igrači padaju kao kruške klizajući se u pokušaju da igraju fudbal i bore se za pobedu i trofeje.
„Meni je žao momaka što su igrali danas po ovom terenu. Koliko sam izbrojao, četiri glave su pukle. Jednostavno mislim da nismo trebali da igramo danas, svaka čast igračima koji su igrali, a posebno gledaocima koji su došli da gledaju. Uzeli smo tri boda“, konstatovao je Petrić posle meča.
Ako ovo nije bilo dovoljno slikovito, možda viđenje jedinog strelca Fusenija Dijabatea u pobedi od 1:0 koja na kraju dana nije bila bitna, donese dodatnu dimenziju i još jasniju sliku.
„Danas je bilo gotovo nemoguće igrati utakmicu. Ovakve uslove za igru nikad nisam doživeo. Bilo je prehladno, čak sam i trljao ruke preko rukavica od hladnoće. Moji saigrači i ja smo se osećali kao da smo u ratu, a ne na terenu“, kaže Dijabate.
Dakle, scena je poprilično jasna – razbijene glave, rat, duvanje u rukavice, valjanje u blatu. A gde je tu fudbal?
Pa, izgubljen u magli nerazumevanja problema, zamazivanja očiju, korupcije i brige jedino za lične interese, a ne dobrobit igre koju prati najveći brpj ljudi na planeti.
Ako već znamo da svake godine kada od novembra krenu kiše, pa sve tamo negde do kraja marta dk se tope snegovi i dominiraju vremenski uslovi, mi nismo u stanju da imamo iole kršten fudbal i svaka utakmica vredna pažnje više je incident ne go pravilo.
Pa kako to da u 2023. godini niko nije shvatio da je prva i osnovna stvar za sledeći korak rešavanje pitanja infrastrukture na kojima se odigravaju mečevi. Dakle, nova podloga, drenaža, grejači i kvalitetna trava. Ako ne može prirodna, onda veštačka.
Ako u Mađarskoj u januraru mogu da se igraju normalne utakmice ili u Hrvatskoj i Sloveniji koja ima još nepovoljniju klimu, kako je moguće da u Srbiji koja je neki vajni „ekonomski tigar“ elitni fudbal igramo na njivama.
Već godinu dana nas bombarduju pričom o novim stadionima u tri centra u Srbiji. Iako nijedan nema člana najvišeg ranga, a jedan čak ni drugog po jačini, izgradnja modernih objekata nije sporna. To bi uostalom trebalo da bude normalna etapa u razvoju fudbala.
Samo, kako smo preskočili to da nam skoro nijedan stadion u eliti nema elementarne uslove za igranje fudbala zbog stanja terena. Uslove za igru trenutno imaju samo Crvena zvezda, Partizan, TSC i Voždovac, dok je ostalo čemer i jad.
#social-embed_0
Zar nije bilo logičnije da se Fudbalski savez u saradnji sa državom dogovori o finansiranju projekta po kojem bi klubovi počeli da dobijaju nove terene i podloge, pa da umesto sudara glavama i brojanjem igrača sa zavojima na terenu zaista gledamo dobar fudbal čak i u ovo doba godine, a da se onda bacimo na izgradnju stadiona kao u Mađarskoj.
Ali, izgleda da otvaranje novog travnjaka ili postavljanje podloge za grejanje nisu dovoljno dobri za skupljanje političkih poena kao stadioni u Leskovcu ili Loznici.
Drugi problem priče jesu i uslovi na tribinama.
Imali smo tako u subotu spektakl na najvećem stadionu „Rajko Mitić“ u čast preminulog Siniše Mihajlovića gde su njegovi bivši klubovi Crvena zvezda i Vojvodina igrali njemu u čast. Bilo je kažu oko 20.000 ljudi iako to tako nije delovalo, a jedan od razloga što nije bilo puno bili su hladno vreme, vetar i kiša koja je pljuštala.
E sad, popularna Marakana je delom pokrivena pa ima nekakve minimalne uslove da navijači odgledaju meč, ali šta raditi sa ostalim stadionima izuzev objekata Voždovca i TSC-a.
Tendencija je u modernom fudbalu da su tribine pokrivene, ispod sedišta grejači a sadržaj na samim stadionima takav da može da animira promrzlog navijača u pauzama pre, za vreme i posle mečeva i tako ga motiviše da dođe.
Mnogi objekti hronično propadaju već decenijama i niko nema nameru da obezbedi minimalne uslove pa ni ne čudi što navijači ne žele da dolaze na ionako loš i negledljiv fudbal i gube svoje vreme na jurenje parkinga, smrzavanje i izlaganje kojekakvim vremenskim nepogodama.
Razvojem tehnologije u svim segmentima, mnogo je brže i lakše danas postaviti krov i elementarne stvari uz mnogo manje troškove i mogućnosti kredita nego pre 20 godina, ali kao da nikome to nije bitno i da se sve svodi na životarenje i puko preživljavanje.
Treća stvar jeste i kalendar takmičenja.
Ako je već poznato da je infrastruktira i za igrače i za navijače kriminalna, zašto se onda ne prilagodimo i pokušamo da izbegnemo igranje u ovakvim uslovima.
Da li bi stvarno početak prvenstva u martu u istorijskoj sezoni bio toliko problematičan za organizaciju, ako se ima na umu da preko leta nema reprezentativnih takmičenja, a srpski klubovi nikada kasnije ne kreću sa kvalifikacijama za Evropu.
Uz to, čak i da mora da se završi ranije, da li bi bilo gore igrati nekoliko duplih kola tokom proleća umesto razvlačenja kalendara koji je doveo do igranja „ledenog čike“ a ne fudbala.
Da li je veći rizik za igrače dva meča nedeljno od toga da dožive teške povrede zbog katastrofalnih uslova za igru.
Prema trenutnom rasporedu pre nego što se liga podeli na plej-of i plej-aut imamo samo jedno duplo kolo uz jednu reprezentativnu pauzu krajem marta kada kreću kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.
Ako već nemamo uslove za igru čim padne prva kiša, možda je bolje da je sve pomereno za početak marta, igrači dobili još vremena za pripremu, a onda vezati tri dupla kola i tako doći do iste situacije koju imamo sada, a takmičenje u Kupu većim delom završiti tokom jeseni i ostaviti samo završnicu za proleće.
Uostalom klubovi u Premijer ligi zbog broja utakmica u prvenstvu, dva kupa i evropskih obaveza onih najboljih veći deo sezone igraju u ritmu od po dva meča, dok mi u Srbiji imamo primere odlaganja zbog učešća u Evropi i rušenje kompletnog kalendara.
O tome da nam se broj klubova i sistem takmičenja menja po nahođenju iluzorno je pričati. Na kraju dana, bitni su lični interesi, dnevna politika i u najvećem broju slučajeva bedni profit.
A fudbal ko šiša. Novo kolo, nova sreća. Čekamo još jedan vikend da izbrojimo bilans razbijenih glava.
BONUS VIDEO Navijači Vojvodine bakljama gađali zvezdaše, leteli i topovski udari
