Kada se kaže Bibras Natho, jasno je da se radi o simbolu današnjeg Partizana. Borcu koji ostavlja poslednji atom snage i čoveku koji je postao idol navijača u najtežim vremenima kluba.
Zbog njega uostalom i dalje postoji nada da Partizanu ima spasa. Iako za više od pet godina koliko je u klubu nije uspeo da osvoji trofej i suočio se neverovatnom količinom izazova i problema, njegova vera ne posustaje.
Natho je u razgovoru za Nova.rs otkrio kako je doživeo godinu koja ostaje iza nas, i igrački i privatno.
„Znali smo da će to biti teška godina. Poslednjih godina, znate, nije laka situacija u našem klubu. Znamo to, ali mi smo na kraju Partizan i treba da se borimo svake sekunde, svake utakmice da ovaj klub gurnemo najviše što možemo. Biće to teško vreme, ali mi smo tu da to uradimo i nadamo se boljim danima. I što se mene tiče, zaista se trudim da se svaku utakmicu pokažem najbolje što znam, da pomognem timu. Kada je moja igra u pitanju, prilično sam srećan. Imao sam godinu iza sebe sa dobrim brojevima i nadam se da ću tako nastaviti do kraja sezone“.
U Partizanu je posle mnogo godina došlo do promena na čelu kluba, a Natho se nada da bi one mogle da donesu promene. Iako oprezan sa najavama, želja se kod sjajnog Izraelca nijednog trenutka ne dovodi u pitanje.
„Nadamo se boljim danima, to je naša najveća želja. Izgledalo je kao da se navijači vraćaju i da idu bolji dani. Nažalost, u poslednjoj utakmici, opet, nije bilo previše navijača. Zaista se nadamo da će doći posle pauze. Ali, znate, ove stvari ne zavise ni od mene ni od jednog igrača. Možemo samo da ih pozovemo i pokušamo zaista da pokažemo sve što možemo da dobijemo njihovu podršku. Nadam se da će se vratiti, kao i na utakmica protiv Čukaričkog. I, znate, da ovom klubu ponovo damo malo snage, jer sada nismo u dobrom trenutku“.
Od kako je zadužio crno-beli dres, Natho sa Partizanom nije osvojio nijedan trofej. Poslednji je bio pehar Kupa koji je Partizan osvojio sezonu pre dolaska novog miljenika „grobara“. Kada je reč o šansama da konačno i on podigne trofej, Natho bez dlake na jeziku priča o trenutnoj situaciji.
„Na kraju krajeva, ja sam pošten momak i kada govorim, pokušavam da kažem istinu i ne pokušavam da okolišam. Da budem iskren ovde u ovoj ligi, u ovoj zemlji, pored jednog kluba (Crvene zvezde prim.aut) niko nema priliku da uzme trofej i svi to znaju, ali ne žele svi da kažu. I stalno pričam da ću učiniti sve da Partizan poguram što je više moguće. Ali morate biti i realni da ne možete da se borite za šampiona u našoj ligi. Skoro da nije moguće u ovoj situaciji. Ali učinićemo sve da ovu sezonu završimo na drugom mestu i da pokušamo da uzmemo trofej Kupa, jer je jedini pehar koji možemo da donesemo u ovom trenutku. Nadam se da ćemo to uraditi“.
Iako mu nije svejedno što i dalje nije osvojio trofej, Natho pragmatično sagledava situaciju.
„Ponekad u sportu vaš protivnik može biti bolji od vas i može vas pobediti. I za mene je u redu, znaš, ne igraš sam, ali najveća bol za mene je to što nemamo šanse da samo na terenu uzmemo trofeje. Neke stvari ne zavise od toga koliko dobro igrate ili koliko zaslužujete. I ovo su tužne stvari za mene otkako sam ovde. Mislim da Partizan zaslužuje više poštovanja i nadam se da će se to promeniti. Ne znam da li ću još igrati, ali nadam se zbog dobrobiti ovog kluba“.
Kada je dolazio u Partizan teško da je mogao da zamisli da će tu biti pet godina i najveći miljenik navijača.
„Kada dođete na novo mesto, sve vreme razmišljate o najboljem scenariju koji se može dogoditi, a ponekad i o najgorem. Naravno kada sam došao u Partizan, bio sam optimista i spreman da dam sve od sebe za ovaj klub. I mislim da je to na kraju više od najboljeg scenarija koji mogu da zamislim. Zaista uživam ovde u svakoj sekundi da budem deo ovog kluba. Na kraju shvatam koliko je ovaj klub veliki i legendaran, srećan sam što sam deo te priče“.
Natho se sa porodicom već odomaćio u Srbiji, a ne odbacuje mogučnost da ovde ostane da živi i po završetku karijere.
„U budućnosti nikada ne znamo šta će se dogoditi, ali u ovom trenutku zaista uživamo ovde, moja porodica, žena, deca. Ne samo u našem klubu, već u celom gradu, državi. Ljudi su veoma fini i ovde se osećamo zaista dobro, pa zašto da ne ostanemo da živimo? Zaista volimo ovu zemlju, moja deca već imaju prijatelje, govore srpski, imamo prijatelje i moja žena i ja ovde, tu smo blizu šest godina“.
I dok mu deca uveliko govore srpski, Natho ga koristi tek pomalo.
„Razumem, mogu reći, nije loše, malo mi je teško, ali nadam se da će jednog dana biti bolje. Srbi imaju izraz koji volim da koristim mnogo ‘brate, brate'“, ispalio je na srpskom Natho i objasnio zašto baš taj izraz.
„Ovo je da vam pokažu koliko su oni zaista topli ljudi i žele da pomognu svima, ‘hej brate, hej brate, kako si brate’. Time pokazuju kako su prijateljski raspoloženi i to je jedna od dobrih stvari u Srbiji“.
Ističe da nije mnogo probao srpska tradicionalna jela, ali ima omiljena mesta van Beograda.
„Sa hranom imam mali problem, volim da jedem ono što moja žena sprema i ne volim mnogo da eksperimentišem. Što se tiče Srbije, bili smo na na Zlatiboru, na odmoru sa porodicom i ponekad odemo do Novog Sada. Trudimo se da upoznamo što bolje Srbiju“.
Od dolaska u Srbiju, Natho je postao dobar prijatelj i sa liderom islamske zajednice Mustafom Jusufspahićem, velikim navijačem Partizana o kome ima posebno mišljenje.
„Veoma sam religiozan i verujem u boga, prilika da upoznam osobu kao što je on je mnogo važna za mene. Kada pričate sa njim imate priliku mnogo da naučite. Veoma ga cenim i poštujem i znam da je veliki navijač Partizana. Ali, na kraju on je sjajna osoba i dovoljna je sekunda sa njim da shvatite njegovu veličinu“.
BONUS VIDEO