Kada se pomene "Kajzer" u fudbalu odmah vam se stvori slika moćnog libera nemačke reprezentacije koja je godinama bila strah i trepet. Ali, nekada princ nije dostojan kralja.
Štefan Bekenbauer nikada nije uspeo da napravi karijeru koju je napravio njegov otac koji je napravio revoluciju u fudbalu i odveo Nemačku i na krov sveta.
Ipak, igra sudbine je dovela Štefana u Beograd i na probu u Crvenu zvezdu. Tako je u crveno-belom dresu odigrao prijateljski susret protiv Palilulca. Koliko je bila jaka ta šampionska generacija dovoljno govori što nije uspeo da dođe do izražaja pored Miodraga Belodedića.
„Kad sam video da moja tehnika, a ja sam u igri izraziti tehničar, ne nailazi na odobravanje, bilo mi je jasno da moram da menjam sredinu. Čuo sam za Crvenu zvezdu, o njoj se u SR Nemačkoj dosta zna i zašto da ne pokušam? Znam da jugoslovenski fudbal uživa ugled zbog visoke tehnike i izuzetnih pojedinaca, pa se nadam da sam našao pravu sredinu. U svakom slučaju neću lako odustati od ideje da ovde zaigram“, poručio je mlađi Bekenbauer za „Tempo“.
Ipak, jedna njegova rečenica o prezimenu će se zauvek citirati.
„Zašto sam otišao iz SR Nemačke? Zato što je tamo veoma teško mladim igračima. Igra se tvrdo, na snagu. Tehnika i znanje su u drugom planu. Dominiraju oštri i iskusni igrači. I još nešto: prezime Bekenbauer je za mene ogroman teret koji sam osećao od početka fudbalske karijere. Svi me gledaju kao „kajzerovog“ sina. Očekuju valjda da odmah igram kao on i traže mi mane. Očekivanja su bila velika i to breme me je nateralo da razmišljam o odlasku.“
Jedan Srbin mu je pomogao da stigne na „Marakanu“, a to ni u jednom trenutku nije sakrivao fudbaler.
„Doveo me moj prijatelj Branko Mikašinović, Jugosloven koji dugo živi i radi u mojoj zemlji. On mi je na neki način i menadžer, jer mi je preporučio da dođem u Jugoslaviju. Rekao mi je da je Zvezda najveći jugoslovenski klub, uz to je uvek gajila tehniku i maštovitost, pa je smatrao da je dobro da pokušam. Vidim da me je dobro savetovao.
Vrlo dobro se znalo u tom periodu ko donosi odluke u Zvezdi, a Nemac nije skrivao sopstvenu želju.
„Prvo treba pitati gospodina Dragana Džajića da li će me zadržati. On je taj koji će odlučiti. A ako bih mogao da biram, ne bih bio samo prolaznik. Ostao bih u Zvezdi najmanje dve godine.“
Mlađi Bekenbuer je karijeru nastavio u četvrtoj i petoj ligi Nemačke, a fudbal je ostavio 1997. godine. Ubrzo po završetku igračke, počeo je trenersku karijeru na akademiji Bajerna iz Minhena u kojoj je bio sve do smrti 2015. godine.
BONUS VIDEO Stadion Mančester sitija – Zvezda prvi meč igra u raju