0
Vest da je Memfis Depaj, posle samo mesec dana nastupa za čuveni brazilski Korintijans, blizu odlaska iz ovog kluba, sama po sebi možda i nije preterano interesantna, bar na prvi pogled.
No, već onaj drugi pokazuje da se iza svega krije kriminal, a Depajev ugovor je tek slučajna žrtva nečega što već decenijama od fudbala kao jedne od najzdravijih aktivnosti pravi poligon za bogaćenje kriminalnih orgnaizacija širom sveta.
Depaj je, naime, u Korintijans stigao zahvaljujući odluci kompanije „Esports de Sorte“ da mu isplaćuje čitavu platu u vrednosti od 9,5 miliona dolara. Kako je ova kladionica ostala bez dozvole za poslovanje na teritoriji Brazila, dok je izvesno da će se povući i sa mesta sponzora Korintijansa, odlazak Holanđanina je sve izvesniji.
PROČITAJTE JOŠ
A razlog za ovakvu odluku krije se u istrazi pod kojom se ova kompanija nalazi, i optužbama da se iza svega krije pranje novca i razne kriminalne aktivnosti.
Depaj je tek poslednji u nizu sportista koji će na ovaj ili onaj način postati žrtva kriminalnih struktura koje su fudbal koristile za pranje novca.
Prema izveštaju međunarodne organizacije „Financial Action Task Force“ (FATF), napravljene sa ciljem borbe protiv pranja novca, nedostatak transparentnosti u finansijskom poslovanju klubova, uz širok spektar izvora za finansiranje doveo je do toga da veliki broj onih koji su do novca došli baveći se nelegalnim aktivnostima pokušaju da ga „operu“ koristeći fudbal i propratne aktivnosti.
Najbolji primer dogodio se u Kolumbiji, 1989. godine. Ekipa Atletiko Nasionala, jednog od najvećih klubova u zemlji, popela se na krov Južne Amerike osvajanjem Kopa Libertadoresa i tako postala prva ekipa iz Kolumbije koja je uspela u tome, a veliko je pitanje da li bi se tako nešto dogodilo da nije bilo Pabla Eskobara, prvog čoveka Medeljinskog kartela, verovatno najozloglašenije organizacije koja se bavila proizvodnjom i švercom kokaina.
Eskobar je, naime, tražio klub kroz koji će moći nesmetano da radi šta mu padne na pamet u finansijskom smislu, bez previše kontrole i mešanja nadležnih, što mu je pošlo za rukom, pa se ovaj tim, uz kombinaciju kvaliteta igrača, pretnji sudijama i straha protivnika, popeo na krov kontinenta. Iako je narkofudbal zvanično nestao, i danas timovi u regionu Južne Amerike neretko budu dovođeni u vezu sa narko-kartelima koji preko njih pokušavaju da speru trag krvi i droge sa novca zarađenog nelegaalnim putem.
NI Evropa nije bila imuna na ovo. Pre svega Italija, gde je nadaleko čuven dolazak Dijega Maradone u Napoli iz Barselone, iza kog se krila Kamora, jedna od najozloglašenijih italijanskih mafija koja je delovala u Napulju.
U poslednje vreme aktuelna je organizacija po imenu Ndrangeta, koja je usko povezana sa navijačima, ali i (zasad nezvanično) upravom što Intera, što Milana, kao i Koza Nostra, sa kojom je navodno sarađivao Mauricio Zamparini, prvi čovek Palerma koji je preminuo 2022. godine.
I u Srbiji smo imali primere ovakvih priča, pa je tako Obilić 1998. godine osvojio titulu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom na čelu (klub se raspao u međuvremenu). Bežanija nije uspela da osvoji titulu, ali je ostala upamćena kao „čedo“ Gorana Mijatovića Mite, „kontroverznog biznismena“ koji je ubijen 2006. godine nakon što mu je pod automobil podmetnuta bomba.
Sličan put prošao je Železnik, čiji „alfa i omega“ je bio Jusuf Jusa Bulić, a nakon njegovog ubistva čelo je preuzeo Dragan Aca Bulić.
Sva tri kluba su smrću svojih bogatih vlasnika doživljavala totalni sunovrat, od čega se još uvek nisu oporavili.
BONUS VIDEO Bakljada Manijaka nakon vodećeg gola Boljevića
