Italijanski fudbalski trener i šef stručnog štaba Real Madrida Karlo Ančeloti ispričao je zanimljivu anegdotu o nekadašnjem igraču Rikardu Kaki.
Legenda brazilskog fudbala se od najvažnije sporedne stvari na svetu oprostila baš u ovo vreme pre šest godina i to posle duge i bogate karijere, opterećene povredama.
Kaka je najbolje dane proveo baš u Milanu početkom dvehiljaditih, kada ga je vodio baš Ančeloti i sa kojim je osvojio Ligu šampiona 2007. i Zlatnu loptu, pre nego što su je praktično privatizovali Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi.
Kaka je svojom pojavom isprva „prevario“ slavnog trenera, koji je priču o Brazilcu ispričao u svojoj autobiografskoj knjizi „Preferisco la Coppa“.
„Kaka je sleteo na aerodrom Malpensa, a ja sam se uhvatio za glavu. Njegove naočare, kosa savršeno očešljana, lice dobrog dečaka. Sve što mu je falilo su školske knjige i neka grickalica. Bože, potpisali smo ugovor sa studentom!“, piše Ančeloti u knjizi.
Sve se to dešavalo 2003. kada je Brazilac sa 21 godinom stigao u Italiju, jednu od najtvrđih i najčvršćih liga na planeti.
„Kaka uopšte nije delovao kao brazilski fudbaler. Podsećao me je na Jehovinog svedoka. Počeo sam da skupljam informacije o njemu i svi su mi pričali istu stvar: ‘Da, on je ofanzivni vezista, ima potencijal, ali nije tako brz, možda će imati problema u tesnim prostorima italijanske lige’. Mođi je počeo da baca sumnju: ‘Sa tim imenom u Italiji, on je gotov'“, prisetio se Ančeloti.
Bilo je priča i da u Juventusu ne bi prošao, da ne plaćaju za Kaku, te da je sve to bilo rečeno u šali.
„Jeste sve to bilo u šali, ali sam svejedno počeo da gajim sumnje. Možda je Mođi u pravu, ne bi bio prvi put“, kaže Ančeloti.
Sve se promenilo kada je Kaka došao na trening svog novog tima i obuo kopačke.
„Prvo što sam ga pitao je bilo: ‘Jesi li javio tati i mami da danas propuštaš školu?’ Onda je stao na teren još uvek pod džet legom i sve: nebesa su se otvorila. Sa loptom u nogama je bio monstruozan. Nisam imao reči. Reči nisu ni postojale da opišu ono što sam gledao. Jehovin svedok je zapravo bio neko ko je direktno pričao sa Bogom. I siguran sam da su u jednom od tih razgovora pričali o fudbalu“, priča Ančeloti.
Onda se kao neminovan desio duel sa Đenarom Gatuzom, uvek poznatim po beskompromisnoj i često gruboj borbi.
„Već u prvom duelu mu je Gatuzo uleteo jako ramenom, ali Kaka nije ni izgubio loptu. Rino je imao svoj način da ohrabri nove saigrače govoreći ‘odje**’. Onda nakon što je zadržao loptu, Kaka je odigrao pas od 30 jardi koji je čak i Nestu uhvatio nespremnog, pa nije mogao da ga preseče. Na kraju svakog treninga smo Galijani i ja pričali telefonom i uvek je bilo reči o onome što se dešava i onda bih čuo šta on misli. Tog dana sam ga pozvao i rekao: ‘Gospodine Galijani, imam neke vesti za vas’. Pitao je ‘dobre, ili loše’. Bile su dobre, veoma dobre“, nastavlja Ančeloti.
Adrijano Galijani se tada našalio sa njim i pitao ga da nije slučajno rešio da ponudi svoju ostavku.
„Ne, ostajem, jer smo upravo potpisali ugovor sa fenomenom“, objasnio je Karlo Ančeloti. Taj fenomen je šest godina nosio Milan u danima pre velikog pada „rosonera“ koji će čitavu deceniju između 2010. i 2020. godine provesti lamentirajući nad time šta su radili u prvoj deceniji ovog veka i priželjkujući fudbalera kakav je bio Rikardo Kaka.
BONUS VIDEO