0
Sinonim Bundeslige kada je reč o našim fudbalerima je bivši selektor reprezentacije Srbije Mladen Krstajić, koji je sa Verderom iz Bremena osvojio duplu krunu 2004, a potom nosio kapitensku traku u tada izuzetno moćnom Šalkeu iz Gelzenkirhena.
Oko 250 odigranih utakmica na najvećoj sceni nemačkog nacionalnog prvenstva tokom devet sezona (od 2000. do 2009.), i veliki broj priznanja i vrhunskih poteza, obeležile su karijeru jednog od naših najboljih defanzivaca u proteklih par decenija.
Danas sa ponosom gleda na rezultate ostvarene u Bundesligi, posebno na dane dok je branio boje Verdera iz Bremena.
„U Verderu sam nakon samo mesec dana zauzeo mesto startera. Ta ekipa koju je vodio Tomas Šaf tada već dobrih 14 godina imala je odličan sistem rada koji sam ja odmah usvojio i koji jako volim i danas. Bio je to atraktivan i ofanzivan fudbal. Bilo je dovoljno da budeš posvećen treninzima i da se normalno ponašaš na utakmicama. Ekipa je bila odlično uigrana i nije bilo čudno to što smo 2004. osvojili duplu krunu. Mene su dobro prihvatili, a Šaf mi se našao na svakom koraku, počev od pronalaska stana u Bremenu, do ostalih detalja“, počinje razgovor Krstajić.
U početku nije bilo nimalo lako.
„Moj odlazak u Nemačku po svemu je bio poseban, tada nije bilo ni direktnih letova do tamo, nego sam morao da idem do Mađarske pa su me tamo sačekali i odvezli u Nemačku. Nije lako bilo nijednom našem igraču kada ode u Bundesligu, tamo moraš više od svih drugih da se dokazuješ, ali sa druge strane oni su izabrali baš mene zato što im je bio potreban neko da završava posao“.
U nekom momentu stigla je i ponuda od Arsena Vengera, trenera Arsenala, ali i berlinske Herte, koje su bile „teže“ od ugovora koji nudi Verder. Ipak, Krstajić je ostao u Bremenu.
„Nikada se nisam pokajao što sam tada ostao u Verderu. Ono što je meni bila otežavajuća okolnost je što sam u Nemačku otišao sa punih 26 godina, danas klinci odlaze već sa 18. Ali ja sam izuzetno zavoleo taj sistem igre i način na koji oni grade igrače, tako da mi je bilo lako da se odlučim da ostanem. Mislim da je igraču potrebno da ostane par godina u nekom klubu kako bi osetio svoj maksimum. Barem je tako bilo sa mnom. U svakom klubu sa ostajao oko 4,5 godina i onog momenta kada sam osetio da je to moj maksimum koji mogu da pružim klubu za koji igram, tada sam odlazio i tražio nove izazove. Time sam se vodio kasnije kao trener, ne možeš ti da napraviš pobedničku ekipu za godinu dana, tu treba kontinuitet”, govori Mladen o Bundesligi, koja svakog vikenda može da se prati na kanalima „Eurosporta“.
Posle vrhunca u Verderu mnogi klubovi su se otimali za potpis Krstajića. Na kraju, dogodio se transfer u veliki Šalke.
„Svoje osnove u fudbalskom ponašanju sam vrlo rano stekao u ozbiljnom klubu kakav je Partizan. Tamo sam naučio kako funkcioniše veliki i uigran sistem, i u Nemačku došao kao pečen profesionalac. Samim tim sam umeo da osetim kada treba da idem dalje, nakon duple krune i četiri godine u Verderu, osetio sam da ću se uljuljkati i da za mene tu više nema izazova. Znao sam da mogu da radim šta hoću u tom klubu i da to neće biti dobro za moju karijeru, da ću nazadovati, pa sam svoju novu šansu da napravim nešto važno video u Šalkeu”.
PROČITAJTE JOŠ
U Gelzenkirhenu je naišao na drugačije okolnosti, ali se jako brzo prilagodio i postao je nosilac tima.
„U Šalke sam došao kao iskusni igrač sa 30 godina. Ja iz Verdera, a Bordon iz Štutgarta, to je bilo prvi put da tim ima dva odbrambena igrača na istoj poziciji, odnosno da obojica udaramo levom nogom. Podelili smo se tako što sam ja ostao na poziciji štopera, a on do mene odmah udarao desnom. U tom momentu Šalke 50 godina nije osvojio nijedno prvenstvo, a kada sam došao kockice su se nekako složile da se napravio pravi „dream team“ i da smo za par godina bili među najboljima. U sezoni 2006/2007. dominirali smo kompletnom ligom, bili smo uglavnom prvi ili drugi na tabeli, i onda smo u poslednja tri ili četiri kola uprskali sve. Štutgart nas je prestigao, pobedio je u gostima i na domaćem terenu i sa dva boda više poneo titulu. Mogu reći da je to prvenstvo moja bolna tačka i neostvarena želja. Tim je toliko bio dobar i napravljen da uzme tu titulu koju nije video punih 50 godina, ali eto nije se ostvarilo. Bila je to dobra životna lekcija. Nakon tih pet godina u Šalkeu, poželeo sam da se vratim u Partizan, a životna želja mi je bila da sa njim igram Ligu šampiona. To se i desilo, mogu reći da me je Bog pogledao i uslišio mi želju jer sam već sledeće godine sa mojim klubom igrao Ligu šampiona. Kada sagledam sve na kraju šta god da sam zacrtao to mi se i ostvarilo“.
Bundesliga danas i nekada.
„Razne paralele mogu da se prave, ali je konstanta da je reč o jednom od najatraktivnijih sportskih takmičenja na svetu. Ima razlika naravno, danas se igra drugačije, stilovi igre nisu isti. Igra se brže. Ali što se tiče organizacije ona je napredovala, iako je bila odlična nekada, sada je još bolja i mogu reći da je možda u najbolje dve organizacije na svetu. Kada se sabere sve – marketing, mediji, navijači – Bundesliga je daleko ispred drugih. Tamo ne sme da ti padne na pamet da izbegneš navijača i da mu ne daš autogram ili se slikaš sa njim, jer su oni toliko posvećeni fudbalu i toliko te bodre da su im svi fudbaleri vrlo zahvalni. Ne postoji nigde takvo navijanje kao što je u Nemačkoj. A opet sve je na jednom vrlo visokom nivou i svi se ponašaju kako treba, fenomenalno“.
U Nemačkoj igra nekoliko naših fudbalera.
“Pratim njihove klubove, pa samim tim i njih. Za Filipa Kostića mogu da kažem da je u životnoj formi i posle male povrede vratio se odličan. Siguran sam da je jedan od boljih igrača lige. Marko Grujić je otkrovenje, ja sam imao prilike i da radim sa njim u reprezentaciji. Možda ga je malo usporilo to što se tražio, tu je bio i taj Liverpul, ali mislim da on u Bundesligi može da doživi sjajnu karijeru. Žao mi je samo što se Miloš Veljković utopio u sivilo Verdera, on je odličan i sjajan potencijal, ali verujem da ga stanje u klubu sprečava da zasija punim sjajem. Mijat Gaćinović dobija sve više i više šansi u Frankfurtu, pa će i njegova igra doći na svoje”.
Krstajić ne prati Bundesligu zbog pojedinaca, već, kako kaže, to čini zbog ekipa i celokupnog sistema.
“Volim da pratim Bundesligu iz potpuno drugog ugla, ne zbog igrača pojedinačno nego zbog kolektivnih ekipa. Volim taj način igre, volim taj sistem i uživam u utakmicama. Volim da gledam sve te utakmice koje vode bivši igrači Bundeslige jer se njihov karakter oseća na timu. I eto, izdvojio bih Nojera, koji je golman i igrač broj jedan, kao i Levandovskog koji je vrhunski fudbaler”.
Favorit za osvajanje titule stiže iz Minhena, prognozira naš as.
“Bajern je standardno dobar i koliko god je neko vreme bio u krizi, mislim da je favorit. Borusija Dortmund se takođe ističe. Drago mi je što Lajpcig konačno dolazi do izražaja, doveli su sjajne igrače I mlade nade i sistemskim radom postaju ozbiljan kandidat za titulu. Sa druge strane, žao mi je i Verdera koji je već godinama u lošoj situaciji i bore se za opstanak. Tu je i Šalke koji se traži. Bundesliga je interesantna zato što favoriti retko kada pobede”, zaključuje Krstajić.
