0
Dođoh, videh, pobedih - Hari Kejn baš i nije čovek koji bi mirne duše mogao da izgovori ovu čuvenu Cezarovu rečenicu. Njegova verzija bi bila "dođoh, videh pehar i ne osvojih", ili možda "dođoh, dadoh gol i džabe".
To je izgleda životna priča čoveka koji je deset godina proveo u Totenhemu i otišao je jer mu se smučilo da gubi u svakom finalu koje je igrao.
PROČITAJTE JOŠ:
Ako ne računamo Audi kup, vredan Englezima koliko i trofej sa turnira u Orašcu, Kejn ništa nije mogao da osvoji u karijeri sa klubom.
Krčkao se tako kao gulaš na laganoj vatri, samo je ona potrajala dobrih deset godina i već prvog dana u novom klubu ubačen je u igru u finalu Superkupa Nemačke.
I taj prelaz iz Totenhema u Bajern nije prošao bez drame. Kejn krene na aerodrom, iz kluba ga pozovu i kažu „stoj, vraćaj se, nemaš dozvolu da poletiš“.
On se vrati kući, pa drama, pa natezanje i na kraju – ‘ajde, tutanj u Minhen! Red je i bio…
Zbog Harija se u Arsenalu i dalje pitaju kako je moguće da su prevideli njegov talenat i to u godinama kada je taj klub i dalje imao šampionski kov i njuh u seniorskoj konkurenciji, tamo početkom dvehiljaditih.
Taj dečko koji kaže da mu prva sećanja na fudbal sežu do igranja u parku sa ocem i bratom Čarlijem. Živeli su u Čingfordu i stalno „visili“ u Ridžvej parku, gde su drveće koristili kao stative, ako već golić ne bi prenosili preko ograde.
Otud ne čudi što je Kejn još kao klinac od pet godina napisao poruku: „Hoću da igram fudbal“. I lepo je dete napisalo – hoće da igra, nigde ne piše da hoće nešto i da osvoji. Ko bi se tome i nadao kad počinje da se bavi fudbalom u Ridžvej Roversima, lokalnom amaterskom klubu.
Šalu na stranu, upravo to sa trofejima je onaj tužni deo Kejnove priče. Onaj lepši kaže da je, danas tridesetogodišnjak sebe kalio kroz igranje sa četiri godine starijim Čarlijem i njegovim drugovima, dakle igrao je još kao dete protiv jačih od sebe.
To ga je brusilo da postane kapiten Engleske i najbolji golgeter u istoriji Totenhema. Teško je i nema potrebe pobrojati koje je sve rekorde poobarao, usput kupeći pojedinačne nagrade za najboljeg strelca i igrača, u Engleskoj, u klubu.
Sve to nakon što mu je u sobi stajao poster junaka iz detinjstva Dejvida Bekama, sa kojim se Kejn kao klinac slikao na otvaranju akademije fudbala 2005.
Bekamov dres iz Reala, poslat u njegovu školu bio mu je ogromna motivacija dok je odrastao, jer je i Dejvid odrastao u sličnom okruženju.
Harijeva priča bila bi filmska u potpunosti jer se na istoj slici iz 2005. nalazi sa Bekamom i svojom današnjom suprugom Kejt sa kojom je išao u školu kao dete.
Od dna do vrha, ljubavna priča iz škole, idol koji ga je motivisao, rekordi, najbolji u svojoj zemlji… sve ima, sem trofeja.
I za to je kriv Totenhem i Hari što je toliko dugo ostajao u tom klubu nadajući se da će se domoći trofeja. Istini za volju, nakon što ga je Arsenal pustio da ide kao klinca od devet godina jer je bio „bucko“, to je bio i blagoslov i prokletstvo.
Ovo prvo jer se vratio u Ridžvej gde je davao hrpu golova, pa ga je Totenhem povukao posle godinu, godinu i po dana jer je impresionirao baš protiv „pevaca“ tokom kratke probe u Votfordu.
Tako je krenuo svoj put kroz mlađe kategorije Totenhema od 2004. godine i ostao je u istom klubu sve do sada, 19 godina, jedno punoletstvo.
U ranim danima Totenhem ga je trpeo, jer zaista nije bio ono zbog čega ga je Arsenal pustio – nije bio atletski razvijen, a ni brz.
Razlika je što je u svom uzrastu imao konstantnu želju da unapredi svoju igru i fizikalije, a znamo koliko je teško deci održati fokus kad krenu da treniraju.
Uz to je došao i rast i snaga, pa je Kejn prvo dobio stipendiju od kluba, igrao za kadete, a onda u kategoriji do 18 godina dao 18 golova na 22 utakmice.
Sve to je već bila najava onoga što gledamo svih ovih godina. Još 2010. je potpisao prvi profesionalni ugovor, ali je onda krenuo prvo u Lejton Orijent i selidbu po pozajmicama sve dok se 2013. nije ustalio u Totenhemu.
Zanimljivo je da je prvi gol za Totenhem dao Šamrok Roversu, klubu dobro poznatom navijačima Partizana, iste one 2011. kada je Šamrok izbacio crno-bele iz Evrope. Tek dve godine nakon toga je krenulo rešetanje koje se zaustavilo na 435 utakmica i 280 golova za Totenhem i 64 asistencije za taj klub.
Kejn ima šest priznanja kao najbolji strelac kvalifikacija za Ligu Evrope, najbolji strelac Premijer lige u tri navrata, najbolji golgeter kvalifikacija za Evropsko prvenstvo i najbolji na Mundijalu u Rusiji sa šest golova.
Po dva puta je bio najbolji igrač Totenhema i Engleske i verovatno najbolnije je kad je u finalu Lige šampiona 2019. izgubio od Liverpula.
Imao je Kejn 13 nesrećnih polufinala i finala, a u nekima je Totenhem imao prednost, pa gubio, u drugima je gubio od Čelsija, Mančester junajteda i Liverpula, dok je i u dresu Engleske teško podneo poraz od Hrvatske u polufinalu u Rusiji, baš kao i poraz od Italije u finalu Evropskog prvenstva 2020.
U subotu uveče se desio 14. takav meč pošto je Kejn direktno iz aviona „bačen“ na teren u dresu Bajerna jer je predstavljen na brzinu i tako je i zaigrao.
Očito da nije moglo da prođe idealno, jer je Dani Olmo napravio haos Bavarcima i Kejnu upropastio još jednu šansu da uradi ono zbog čega je i otišao iz Totenhema.
Nema veze, ako ništa drugo, Bajern je veliki favorit svake sezone za trofej u Nemačkoj, a ako ni tu Hari ne osvoji ništa, onda ćemo možda saznati da problem sve vreme zapravio i nije bio u Totenhemu.
BONUS VIDEO: Kad postignete golčinu sa pola terena
