Jedanaest utakmica bez poraza, devet bez primljenog gola... Mančester junajted je ispod radara najavio da bi mogao konačno da izađe iz dugogodišnje krize. A onda... Pauza.
Odavno nije bilo ovoliko radosti na Old Trafordu.
Čini se da ni osvajanje Lige Evrope 2017. godine nije moglo da daceli rane navijača Junajteda zbog načina igre nosioca dresa njihovog voljenog kluba u godinama po odlasku sera Aleksa Fergusona.
Poslednja utakmica pred pauzu je označila da je Junajted konačno uspeo da se izdigne iz osrednjosti u kojoj je tavorio sezonama i ta bi ovaj zalet u nekoj bliskoj budućnosti mogao da donese povratak na veliku scenu.
Ako ništa, bar u Ligu šampiona.
Nije izgledalo na startu godine da će doći do pobedničkog niza, do 22. januara, na sedam mečeva, Junajted je upisao četiri poraza, dve pobede i jedan remi.
Ali, preokret je startovao 26. januara, utakmicom protiv Tranmera u FA Kupu. Niželigašu je spakovano šest golova, a na dan minimalne pobede u duelu sa Mančester sitijem u Liga kupu u klub je stigao novi igrač.
Nije bilo lako nazvati ga pojačanjem, pošto se Junajted nije proslavio u proteklih nekoliko godina svojom transfer politikom, ali je ime Bruna Fernandeša bilo itekako poznato javnosti na Ostrvu.
Da li nešto postoji u tome što je na Old Traford stigao iz Sportinga, poput Kristijana Ronalda, tek Portugalac je u prvih devet mečeva za englesku ekipu postigao tri gola i upisao četiri asistencije.
„Postoji liderstvo u njemu. Čak i u prvoj utakmici za novi tim oko sebe je okupljao saigrače. Video sam taj mentalitet, video sam da je hteo da utiče na ekipu. To je fantastično. To je bilo potrebno Junajtedu“, naveo je nekadašnji fudbaler i trener Sjuart Pirs.
Bivši reprezentativni defanzivac je otišao i korak dalje, rečima da je Portugalac pokazao osobine Erika Kantone, fudbalera koji je Junajtedu doneo četiri titule šampiona Premijer lige.
Fernandeš nije želeo da na sebe uzme toliko zasluga za nedavne partije Junajteda.
„Ne radi se o Brunu, radi se o timu. Tim mora da ima pravi fokus, prave odluke. Jedan igrač ne menja tim, kada sam stigao video sam da postoji želja da se napreduje. Ja sam samo još jedan igrač koji pomaže u tome“, istakao je Fernandeš.
Njegove reči su donekle i tačne, a primer za vraćanje na kolosek je i srpski reprezentativac Nemanja Matić, donedavno otpisani član ekipe koji je u poslednjih nekoliko meseci postao pravi osigurač za tim, sa velikim doprinosom za odličnu defanzivnu igru sastava.
Što se tiče ofanzivnih zadataka, uz Fernandeša je u ekipu stigao Odion Igalo, u iznenađujućem transferu u vidu pozajmice iz kineskog Šangaj Šenhue.
Nigerijac ima 30 godina, trogodišnje iskustvo u Votfordu, ali i veliku želju da ostvari velike stvari, pošto navodno ima nameru da pristane na šest miliona funti manju platu kako bi postao stalni član Junajteda.
Do ideje da ga zadrži uprava je stigla pošto je na sedam utakmica postigao četiri gola i potvrdio da je ekipi neophodan „prekaljeni as“ u napadačkom delu, pored mlađanih i sklonih povredama Antonija Marsijala, Markusa Rašforda i Mejsona Grinvuda.
Ipak…
Prekidanje sezone znači i mogući kraj snova o „Junajtedovom proleću“ i mogućem povratku u Ligu šampiona, pošto se nalazi na petom mestu tabele sa tri boda manje od četvrtoplasiranog Čelsija.
Uprkos tome, za navijače Junajteda su konačno stigli meseci radosti, što je više nego dovoljno ako se u obzir uzme višegodišnja agonija kroz koju su prolazili.
Pratite nas i na društvenim mrežama: