32
Fudbaleri Srbije su do sada na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj odigrali dve utakmice i mnogi od nas se i dalje nadamo da prolaze u narednu fazu takmičenja.
Pretvorite poene u trenutke radosti. Preuzmite OMV MyStation aplikaciju već danas!
Jesu im noge bile pomalo vezane protiv Engleza u prvih dvadesetak minuta, jesu i protiv Slovenaca teško nosili breme favorita, pa su se izvukli u poslednjem trenutku i tačno je da imaju samo jedan bod. Ali, kad je to nas sprečilo da se nadamo?
Srbija je prvi put na Evru posle 24 godine, prvi put i kao samostalna zemlja i ima poraz i remi posle dve utakmice.
Slično je bilo i pre dve godine na Mundijalu u Kataru kada je tim „orlova“ prvo poražen od Brazila, potom je kiksnuo u remiju sa Kamerunom, da bi na kraju bio poražen i od Švajcarske. U dve od te tri utakmice Srbija je imala bar po gol prednosti i prosula je bodove.
PROČITAJTE JOŠ:
Pa negde, mora da nam se vrati, zar ne? To mišljenje delimo sa nekadašnjim reprezentativnim golmanom Bojanom Jorgačevićem, koji smatra da je ovo Evropsko prvenstvo verovatno najbolje koje je gledao.
„U suštini prvenstvo nikad bolje, favoriti na papiru postaju egal sa, da kažemo nekim ekipama koje su nipodaštavali ranije, pre nego što je počelo prvenstvo. Izuzetna fudbalska moć na terenu, čak i kad su u pitanju autsajderi. Jednostavno pokazuju da toliko skautinga, analize, procena, da je to došlo do savršenstva“, rekao nam je Jorgačević u serijalu „Priče iz kornera“, uz obrazloženje zbog čega nam do sada nije sve išlo baš kao po loju.
Džud Belingem je kaznio propust odbrane Srbije za jedini gol na meču s Englezima, dok je Žan Karničnik kaznio nonšalantnost Sergeja Milinković-Savića u završnici napada Slovenije posle 69 minuta fudbala u Minhenu. Tek je Jović u poslednjim sekundama meča u 95. minutu vratio nadu „orlovima“ i doneo jedini bod.
„Stvarno ne znam za deset godina kako će izgledati fudbal jer se ne ostavlja ni promil neki neobrađen u pripremi utakmice i samom izvođenju. Nema šanse da neki detalj promakne nekom stručnom štabu, e sad situacija na terenu se menja u datom trenutku i u odnosu na okolnosti kao što je i u životu. Kad dođe do prakse nije sve kao na papiru. Kao što sam rekao prvenstvo izuzetno izjednačeno, možda i najbolje koje sam do sada gledao i smatram da sve ovo što smo videli do sada i bili svedoci ovih nekoliko utakmica koje su prošle, samo pokazuju da nas očekuje izuzetno uzbudljiva završnica i ako bog da, posle 25. da i mi budemo u toj završnici i da se cela nacija raduje“, kaže Jorgačević.
Nekada je i sam delio svlačionicu sa momcima koji su igrali pod našim grbom. I sam je branio protiv Slovenije, upisao sedam nastupa za nacionalni tim, proveo još neko vreme sa ekipom i tvrdi da je bolje kad si u igri i možeš bar nekako da probaš da doprineseš. Ubeđen je da svi u Piksijevom timu imaju tu želju, to se ne dovodi u pitanje.
„Evo sinoć kad smo gledali, verujte mi mislim da bi mi 30 puta bilo lakše na terenu nego pored televizora jer sav taj entuzijazam i sve to što mi doživimo kao navijači naše reprezentacije je neprocenjivo, stoput sam rekao da neću da se nerviram, ali nema šanse. Ono trenutka kad sedneš ti si unutra, ti živiš tu utakmicu 90, 100 minuta koliko traje. Poželeo bih našim momcima u poslednjoj utakmici da baš onako izgaraju. Nesumnjivo je da su dali maksimum od sebe i do sada. U razgovoru sa fudbalskim i nefudbalskim prijateljima, ti vidiš da je svako selektor. Ja sam imao sreće da budem unutra i da nastupam kao reprezentativac Srbije i nema šanse da je bilo koga od ovih naših momaka, junaka, ja ih zovem ‘junaci’, da je ikoga od njih baš briga kako će da primi loptu, odigra, da li će da izgara, da li neće. Jednostavno dati trenutak i neki pritisak diktiraju kako ćeš ti da se ponašaš na terenu. Prema tome, izuzetno cenim svakog reprezentativca koji dođe tamo jer znam kako je kada uđeš u tim. Koliko u stvari ti želiš da pokažeš i svojoj porodici i familiji i prijateljima i kumovima“, objašnjava.
I ne zaustavlja se tu, već navodi i jedan primer da opiše koliko se kod igrača Srbije u Nemačkoj vidi to htenje da se nešto uradi. Samo što ponekad i pritisak učini svoje.
„Vidite samo Lukić kad je zamenjen, koliko je bio besan, lupio je o teren i to pokazuje samo: ‘Krivo mi je što nisam dao još nešto malo više da ne dođe do ove zamene’. To vam pokazuje koliko ovi momci žele. U moje neko vreme kad sam imao sreće da nastupam tu su bili neki momci kao što su Deki Stanković, Nemanja Vidić, Aleksandar Kolarov, Bane Ivanović, Marko Pantelić, ma izuzetna, izuzetna reprezentacija… Lane Jovanović, Krasa (Miloš Krasić prim. aut), bilo je fenomenalno. Nikada ni od koga nisam čuo da ne želi. Naprotiv. Baš je bilo obrnuto i toliko su svi, i ja zajedno sa njima, toliko smo želeli da obradujemo naciju, da sve bude… u tome jednostavno izgorite, u želji, a onda se poktkrade neka greška. Pogotovo u današnje vreme kada je sve dostupno, internet, komentari, odmah posle utakmice si ili razapet ili junak. Videli ste, Luka je ušao prošlu utakmicu: ‘Zašto ga je uveo, zašto je menjao Mitrovića’. Sad ga je uveo, Luka postane junak i odmah svi objavljuju slike sa njim, odmah ‘ja volim Luku, ja sam drugar sa njim’, u realnom vremenu smo ili pukovnici ili pokojnici zbog tehnologije i svega u današnjem fudbalu“.
Englezi ga nisu impresionirali, mada je njihov špic Hari Kejn podsetio da je i prošli put turnir krenuo sporije, pa se stiglo do finala. A mi? Jesmo li mi zaslužili više od boda?
„Kada pogledate, Engleska je ušla kao favorit da osvoji prvenstvo, ne samo da dobije našu utakmicu. Ali ako pogledate, oni su po mom mišljenju podbacili i kao kolektiv i kao pojedinci što im opet ne menja ulogu favorita za osvajanje. Od takvih giganata ne možete da očekujete da će sve da puste niz vodu i to je to. Smatram da smo imali šanse da se vratimo protiv Engleske, makar taj nerešen rezultat, čak i da postignemo koji gol više. Koštalo nas je to što smo u prvih 20, 25 minuta bili daleko od igrača, veoma nisko u zoni odbrane, dali smo im puno prostora u trenutku prijema. Svaki engleski igrač je bar po tri, četiri sekunde da razmisli šta će da uradi sa loptom. Već kad smo se u poluvremenu konsolidovali, a stručni štab je odradio svoje u pauzi i kad smo im prišli bliže to je stvarno izgledalo vrhunski i onda ostaje žal za jednim golom protiv Engleske. A da li smo zaslužili koji bod više… Evropsko prvenstvo je jednostavno kup sistem i moraš da reaguješ od trenutka do trenutka. Dok imaš aktivan rezultat, da li je to nerešeno, 0:0, 1:1 svaki detalj koji promakne protivniku ti moraš da kazniš. Tako je i u odbrani. Svaki detalj koji ti se potkrade, možeš da budeš kažnjen“, ističe Jorgačević.
Možda ima tu problema u veznom redu, u tranziciji i da se linije ponekad povežu, možda ima i problema sa realizacijom ili nedostatkom sreće u nekim trenucima, ali bar za jednu poziciju ne moramo da brinemo toliko.
Baš za onu na kojoj je Bojan godinama igrao za Rad, Dinamo Pančevo, Gent, Briž, Kajzeri i Levski.
„Sa svoje strane i iz mog ugla nisam mogao da verujem kakva tri golmana imamo u ovom trenutku, a znam još jedno deset golmana koji bi mogli da odgovore na te reprezentativne zahteve. Što se tiče te strane, da li će da brani Vanja, Rajko ili Petrović to je stvarno nebitno u ovom trenutku. Strašno je dobar momenat izabrao Piksi da stavi Rajkovića i pokazalo se kao dobra odluka. Protiv Engleza je imao strašno dobrih odbrana gde smo zahvaljujući njima mogli da kaznimo Engleze. Sada protiv Slovenaca miran, staložen. U situacijama kad su primani golovi nemoćan je bio skroz i bilo ko od njih trojice da brani želim im sve najbolje, toliko poverenja imam u njih. U ovom trenutku verujem da između njih nema sujete. Naravno da svako želi da igra, glupo bi bilo da nemaš taj momenat u sebi za takmičenjem između kolega, ali kad već padne izbor na jednog od njih, siguran sam da ga druga dvojica maksimalno podržavaju i raduju se svakoj odbrani“.
Jedan od srpskih golmana Đorđe Petrović, dobio je dete usred prvenstva i otišao je da vidi dete, a Jorga se podsetio situacije kada to njemu nije bilo dozvoljeno u klubu i zbog čega zna kako sve to izgleda. Đorđa svakako ima ko da „pokrije“.
„To su neke slatke životne muke i život profesionalnog sportiste u bilo kom smislu ili fudbalera je takav. Ja se sećam, imam četvoro dece i jedno od njih mi se rodilo noć pred utakmicu i Mišel Prudo mi je bio trener tad u Gentu i nije me pustio da odem da vidim dete. Rekao je: ‘Odbrani utakmicu, pa ćeš onda’. Tako da, razumem sve, i da nije otišao Đorđe, a i kad je otišao, sve razumem. Reprezentacija je jedna familija i apsolutno sam siguran da će to da unese još jedan dodatni motiv našoj ekipi i da dobijemo te Dance 25, pa da vidimo šta će dalje biti“.
Štaviše, pola u šali, pola za ozbiljno kaže da može da se stavi papirić sa tri imena i da se iz kugle izvuče jedno nasumično i neće biti greške.
„Kad pogledate ovako ponaosob svakog golmama, veoma različiti karakteri, različiti tipovi golmana. Svako prednjači u nekom svom pojedinačnom kvalitetu. Međutim, to su tri golmana koja su na svetskoj sceni u samom vrhu. Ne mogu da kažem ni za jednog od njih da ima neki izraženi nedostatak, a opet sama razlika je u datom trenutku i u odnosu na utakmicu da selektor može da izabere i stavi nekog od njih. Da li je to Vanja ako su recimo… mada je i Rajković na centaršutevima fenomenalan. Ko god od njih trojice, sad da me stavite tamo kao na vruću stolicu. Trener Čume (Goran Čumić prim. aut) je tamo u reprezentaciji i mislim da mu je izuzetno teško kao i selektoru, ali verujte mi, da zažmurite i da izvadite bilo koga od njih, da je to premija za nas. I hvala bogu da je tako, da imamo vrhunske golmane“.
Spominje i Veljka Ilića i Strahinju Manojlovića kao golmane koji tek nadolaze, tako da deluje da je budućnost bar na toj poziciji sigurna.
„Imam svoju akademiju golmana koja radi vrlo uspešno već sedam godina i mnogo golmana je prošlo kroz nju, što kroz individualni, što kroz grupni rad. Mislim da je, malopre smo pričali, da su klinci u moje vreme imali ovakav rad, gde se svaki detalj gleda, mada je možda i prerano, ali jednostavno moraš da već sa decom od 12, 13 godina radiš te stvari, jer su već sa 17, 18 interesantni da brane za prve timove.
Objašnjava da se zalagao da, uz dužno poštovanje Milanu Borjanu, kog smatra fantastičnim čuvarem mreže, u Zvezdi dobiju šansu neki momci poput Marka Ćopića, Ognjena Lukića, Ilića.
„I tada sam se zalagao – daj da stavimo mladog golmana na gol, s obzirom na to da Zvezda ne trpi pritisak u domaćem prvenstvu. Mnogo je teže kad imaš jedan šut na gol u 85, ili 72. minutu, a moraš da budeš sve vreme skoncentrisan. Tako je kad braniš za Zvezdu, lakše je kad si sve vreme zauzet“.
Mnoge druge zemlje guraju mlađe golmane u prvi plan, pa oni u ranim dvadesetim godinama već postaju iskusni.
Tako je uradio Siniša Mihajlović sa Đanluiđijem Donarumom, pa smo imali pravi šou protiv Španije gde je Donaruma branio sve i svašta. Jorgačević predlaže i da se klubovima u Srbiji ograniči koliko trenera mogu da zamene u toku godine, pa da se oni pažljivije biraju, baš kao što će i Piksi pažljivo morati da bira igrače za utakmicu sa Danskom 25. juna od 21 sat na Alijanc areni u Minhenu.
„Sad sam se naježio, utakmica sa Danskom mislim da će biti dobra rezultatski za nas. Zato što svi znamo koliko su Danci disciplinovani, jaki u sredini, kakve pojedince imaju. Vrhunskog golmana imaju, Šmajhel. Mislim da je izuzetno teška utakmica, ali u dobrom momentu za nas jer je pravo vreme da se momci opuste i da odigraju utakmicu kako treba. Nemaš šta da izgubiš ili-ili utakmica. Daj da igramo, makar izgubili i 5:0, ali da pokažemo naciji da hoćemo da igramo, da hoćemo napadački fudbal. Individualci u našoj ekipi su toliko dobri da mi kao kolektiv ne smemo da se branimo. Pozadi imamo vrhunske momke, vrhunskog golmana koji može da reši u svakom trenutku. Sa trojicom ili jednim zadnjim veznim da ostanemo uz golmana mislim da možemo da pariramo svakoj ekipi. Danci su dobri, ali ja svim srcem verujem da ćemo da ostvarimo dobar rezultat i da ćemo posle 25. juna da odemo dalje, pa onda šta nam Bog da“, zaključio je Bojan Jorgačević u „Pričama iz kornera“.
BONUS VIDEO: Trening fudbalera Srbije posle Slovenije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare