0
Malo je kroz istoriju bilo srpskih sportista u Njujorku, ali bi Jovan Mijatović mogao da bude jedan od onih koji će ostaviti zapaženi trag. Zvezdino dete sada krči put ka snovima u MLS, a za Nova.rs je pričao o transferu, životu u SAD, negativnim komentarima koje dobija, ali i skidanje loše karme sa čuvene priče o "prečki Mijatovića protiv Holandije".
Samo 36 utakmica u dresu Crvene zvezde bilo mu je dovoljno da uveri Njujork siti da za njega da rekordno klupsko obeštećenje. Na „Marakanu“ je stiglo osam miliona evra (još dva bi mogla da legnu kroz bonuse), a leći će i 15 odsto od njegovog sledećeg transfera.
Postao je najmlađi strelac het-trika u istoriji Zvezde (ukupno 10 golova i tri asistencije), a sada živi nekim drugim životom.
Iako je tek u 4.00 konačno sleteo u Njujork nakon gostovanja, nije ga to ni najmanje omelo da želi da govori o novom životu. Iznenadila ga je MLS, ali je siguran i da je to pravi korak.
PROČITAJTE JOŠ
„Grad kao grad je jedan od najboljih na svetu. Imaš sve u njemu šta ti treba za život, ne treba nigde da ideš dalje. Sve ti je blizu, jeste da je malo gužva. Kada uhvatiš pravi tajming, onda je sve kako treba. Liga je vrhunska, jača je mnogo nego naša Superliga. Ima mnogo trčanja, tranzicija. Jeste teško za špica, ali posle ove lige može da se igra gde hoćeš. Liga je jedna od jačih, ne mislim taktički, nego što se tiče spremnosti igrača po meni u Top 3. Igrao sam Ligu šampiona, nije mi toliko bilo teško protiv Sitija, Jang bojsa, Lajpciga, koliko mi je bilo teško ovde. Da li je to jer sam bio nespreman na početku… Izgubio sam mesec dana priprema, pa mesec dana za vizu. Mislim da je mnogo teža nego što drugi ljudi misle, svi misle da nije na visokom nivou“, počeo je Jovan Mijatović za Nova.rs.
Navijači imaju potpuno drugačiji odnos nego u Evropi.
„Ovde fudbal toliko ne prate. Na stadion dolaze kada nema američkog fudbala, bejzbola, dolaze čisto da se zabave. Niko ne prati fudbal. Ali, ima i ljudi koji prate. U Zvezdi smo u ligi samo imali 10-11 hiljada navijača, ovde bude između 20 i 25 hiljada na stadionu, a može da stane 80-90 hiljada, pa onda izgleda prazno. Znači dosta kad igraš kod kuće, 10 puta ste jači, tako je zapravo u ovoj ligi.“
Njujork trenutno gradi pravi fudbalski stadion, a do tada nastupa na „City field“, onom na kom se igraju bejzbol mečevi na istoj metro stanici kao i US Open.
„To je problem za druge timove. Ima delova terena gde trava nije kako treba, ali mi smo tu navikli. Izgubili smo možda samo dve, tri utakmice kod kuće. Jači smo 10 puta nego u gostima. Napraviće nam stadion 2027. godine.“
Pojasnio je i kako izgleda njegov dan, ali i pogotovo način treninga.
„Ovde trening gledaju kao radno vreme. U 8.45 moraš najkasnije da budeš u trening centru, tamo si do 14-14.30. Imaš doručak, sastanak, aktivaciju pred trening, trening. Intenzvniji su treninzi. Jedan jači trening ovde je kao kada sam igrao utakmicu u Zvezdi, tako se osećam. Oni vole da bude kratko, ali da bude u visokom intenzitetu. Ne vole da neko puno pretrči, ali vole da neko pretrči, na primer, pet kilometara u visokom intenzitetu, da što više budeš u sprintu. Problem u Zvezdi tj. kad igraš našu ligu, svaki tim se brani protiv Zvezde i ja kao napadač nisam imao toliko posla, da se vraćam pozadi kao ovde.“
Koliko je teško postići gol u Superligi Srbije, u ligi gde gotovo sve ekipe biraju da igraju u duplom bloku pred golom protiv crveno-belih, najbolje se vidi po tome da je jedan od faktora – sreća.
„Moraš da imaš osećaj i sreću, da tebe pogodi lopta među sedam, osam igrača u šesnaestercu, plus naši, da daš gol – treba sreća. Jedan deo je sreća, drugi je da se nađeš na pravom mestu u pravom trenutku i da imaš osećaj za gol, da te hoće lopta. To je ključno. Treba da osetiš, da prepoznaš igrača, kad će na prvu da centrira, kad će na drugu.“
Dva momenta posebno pamti iz perioda dok je igrao na „Marakani“, a mečeve voljenog kluba i dalje prati.
„Pratim Zvezdu naravno, svaku utakmicu. Nekad imam trening ili putujem. Skinuo sam srpske kanale, pa pratim svaku utakmicu koju mogu. Najsrećniji sam bio, od kada sam otišao, sad kad je Zvezda ušla u Ligu šampiona. Drugi je kad smo dobili derbi na Marakani 3:2. To mi je bilo mnogo drago, jer je bila priča da su Zvezdini igrači mnogo plaćeni i da ne mogu da pobede Partizan, pa smo im dokazali. Do kraja života ću biti navijač Zvezde, tamo sam naučio, pola svog života sam proveo tamo. Najsrećniji momenat kad sam ja igrao bilo je kad sam dao het-trik protiv Spartaka. Tada sam ušao u istoriju, najmlađi strelac het-trika u istoriji Zvezde. Posebna čast, pogotovu za mene, sa 18 godina sam to uradio. Voleo bih da neko od mlađih bivših saigrača isto uradi, da pokažemo da Zvezda ima najbolju školu fudbala u Evropi.“
I dalje je u kontaktu sa bivšim saigračima.
„Problem je vremenska zona. Uvek kad vidimo da se nešto dešava u tom trenutku, posle treninga. Kole (Nedeljković), Šljivić… Uglavnom zovem dan posle, jer oni spavaju. Kod mene je još uvek popodne. Čujemo se uglavnom šta se dešava u njihovim klubovima, kako napreduju, šta ima novo u životu u Srbiji, Engleskoj.“
Nema nikakvu dilemu da će mlada reprezentacija izgledati dobro, a mnoge igrače dobro poznaje.
„Gledao sam spisak, ima dosta igrača 2005. i 2004. sa kojima sam delio svlačionicu pre. Leković, Šljivić, Vukičević, Stanković, Lijeskić. Ima nas koji smo igrali u Zvezdi u kadetima i kada smo igrali za starije, u prvom timu smo igrali zajedno, u Grafičaru… Znamo se dosta, pomoći će nam kao reprezentaciji. Video sam da nemamo šanse da prođemo dalje na Evropsko, ali potrudićemo se da sledeći put odemo. Mislim da kao generacija zaslužujemo to jer mislim da smo kao tim mnogo dobri.“
Cilj mu je da se unapredi, a nema nikakav problem da kaže da nije zaslužio poziv Dragan Stojkovića Piksija u ovom trenutku. Ipak, to ne menja činjenicu da bi vrlo, vrlo brzo mogao da se nađe i na spisku A reprezentacije.
„Ovde mi je bio cilj da napravim iskorak iz Zvezde, da probam da budem bolji, da napredujem. Prvi cilj mi je da se vratim u Evropu, u neki dobar klub. Posle da nastavim sa dobrim partijama, da dajem golove, poziv će onda doći. Nadam se da će doći što pre, ali to je sve do mene. Ako igram loše, ne može da me zove. Iskren sam. Sad nije mogao da me pozove, nisam igrao, dao sam jedan gol. Nisam mnogo spreman za utakmice koje slede. Igramo sa prvakom Evrope, znam da bi drugi napači mogli da daju više. Poštujem svaku odluku selektora, on najbolje zna u tom trenutku ko mu treba, ko mu ne treba.“
Svi ljubitelji fudbala dobro pamte čuvenu prečku Predraga Mijatovića protiv Holandije, a zanimljivo da je i prezimenjak imao slično iskustvo. Sada sa srećnijim krajem.
„Sećam se 2022. kad smo igrali Evropsko prvenstvo i ja sam u polufinalu pogodio dve prečke protiv Holandije i tada je Dragan Stojokvić Piksi prokomentarisao: ‘Mijatović i prečka protiv Holandije’. Posle sam dao gol, skinuo sam karmu sa prezimena Mijatović.“
Istakao je i na kog se igrača ugledao u toku sazrevanja.
„Boaći u Zvezdi, prvi mandat. Mislim da tad nije postojao bolji napadač. Bile su igrači poput Kaluđerovića, Kasalice, imali smo dosta njih koji su pravili razliku. Od stranaca, Boaći i Ben, mislim da su njih dvojica stvarno ušli u istoriju. Generalno, Kristijano Ronaldo, na njega sam se ugledao kroz ceo život, od malena. Nadam se da ću jednog dana bar pola biti kao on.“
Od kada se pojavio na najvećoj sceni prati ga nadimak Bekam. Sada je pojasnio i poreklo tog nadimka.
„Kad sam bio mali, prvi trener mi je bio Branko Rnić, koji je napravio Sulejmanija i Drinčića… Kako sam šutnuo loptu, tako je ušla. Svaki slobodnjak koji sam šutnuo bio je gol. Imao sam kosicu unazad kao Bekam. I onda je on rekao ‘Bekam’ i tako je ostalo. Pokušaću da guram svoje ‘Mijat’, da imam svoj nadimak, hoću da budem svoj. Nemam ništa protiv da me neko prozove Bekam, ali više volim da me zovu Mijat.“
Nema nikakvu dilemu da želi da postane deo nekog od najvećih klubova sveta. Za to radi i tome stremi.
„Uvek ciljam na najveće, Real Madrid. Nemam ništa protiv Fejenorda na primer, ali ako ti kažeš da bi pre igrao za Fejenord nego za Barselonu, Real Madrid, Junajted, Siti, Juventus, Inter, onda tebi u glavi nije kako treba, nećeš uspeti. Nećeš stići ni do tog Fejenorda, ako nemaš najveće ciljeve, nemaš za šta da se boriš. Možeš da odeš u neku ligu, koja nije u Top 5 liga i da budeš srećan. Kad budem otišao u Top 5 liga, trudiću se da budem u Top 2-3. Da budem u Top 2-3 kluba u svetu. Mislim da me to krasi kroz karijeru, da nikad ne odustajem dok ne ispunim svoje ciljeve.“
Podsetili smo ga da je u Realu već igrao jedan Mijatović.
„Ne bih se žalio da budem u Realu, ali ima još rada i rada do toga, ali i odricanja. Predrag Mijatović i ja nismo u srodstvu, naravno da sam gledao snimke kako on igra, a i tata mi je takođe pokazivao. Ali najviše se šale zbog prezimena kao Mijatović prečka protiv Holandije, a svi me pitaju da li mi dođe neki rod, ali nije.“
Pojasnio je šta razlikuje one vrhunske igrače od dobrih.
„Osećam da sam napredovao, ne igram, ali osećam da sam bolji i spremniji, čak i malo iskusniji. Razmišljam zrelije što se tiče odluka na terenu. U Zvezdi sam imao situacije gde sam srljao, išao sam na pet igrača, razmišljam da od toga nema vajde i da je najteže igrati najjednostavniji fudbal. Jedan, dva dodira i da se igra, malo ko zna to, jeste jednostavno da primiš loptu i predaš je dalje, ali to je najteže. Malo igrača u svetu igra jednostavan fudbal.“
Nije sanjao o tome da će igrati u SAD, ali je to iskoristio za sopstveni napredak.
„Imao sam ciljeve po Evropi, ali sam razmišljao o tome i rekao sebi: Ko zna zašto je to dobro. Došao sam ovde i malo sam potcenio ligu, čuo sam svakakve priče, a MLS nisam ni pratio toliko. Nisam ni razmišljao o tome, kada je počelo da se priča o transferu počeo sam da pratim. Na televiziji izgleda mnogo sporije, mislio sam da je srpska liga brža, ali kada sam došao ovde sam shvatio da nisam pogrešio. Napredovao sam barem 50, 60 odsto.“
Navijači su ga videli kao lidera nove generacije, kao nekog ko će proslaviti crveno-beli dres, ali je ubrzo usledio transfer. Sada osam meseci kasnije pokazuje koliko zapravo voli klub iz Beograda.
„Stvarno sam zahvalan navijačima na podršci koju su mi pružili, imao sam želju i da ostanem, ali i da nastavim fudbalsku karijeru dalje. I oni i ja smo znali da će doći vreme za rastanak kad tad. Možda sad, možda za dve, tri godine, ja sam se vezao za navijače i klub. Ne mogu da vam opišem kada mi kao klinci od 12, 13 godina idemo da skupljamo lopte i to na velikim utakmicama u Ligi Evrope u sezoni 2017/2018. Nije bio lepši osećaj, to mi je bio najlepši period detinjstva kad skupljam lopte za prvi tim. Tada sam se vezao za navijače, za njih sam se vezao kad sam se rodio. Takav sam! Prva pidžama koju sam nosio bila mi je Zvezdina. Tata je gurao tu priču, on mi je preneo tu ljubav i nadam se da ću jednog dana završiti karijeru u Zvezdi.“
Pokušava da ostane u trenutku, zna da se o njemu priča, ali ima jasan cilj. Da obuče seniorski dres reprezentacije.
„Kad si u mladoj reprezentaciji znaš da je sledeći stepenik A reprezentacija. Trudim se da ne razmišljam o tome jer ako razmišljam o budućnosti od toga nema ništa, ako ti je glava fokusirana na budućnost. Biću potpuno iskren, igrači uglavnom ne uspeju u fudbalu jer su gledali u budućnost. Nisu bili na tome gde su sad i u trenutku, to je najveća greška koju pravi svaki fudbaler jer razmišlja gde će biti za dve godine, a trenutno je tu gde jeste. To je glavni razlog zašto fudbaleri ne uspevaju, mnogo sam proučavao, čitao sam i intervjue i komentare i gledao ko kako priča o svojoj karijeri. Ljudi pišu o meni sve i svašta, da ću otići negde… Pokušavam da smanjim kontakt sa ljudima, čujem se sa porodicom i devojkom naravno, ne zapitkujem šta se dešava u Beogradu, nego sam fokusiran na ovo što se meni dešava ovde. Ovo je moj život, svakog dana pokušavam da budem bolji nego juče, da bih dospeo do toga što svako sanja.“
Nije imun na različite komentare, ali njih koristi kao gorivo. Baš onako kako to rade najbolji.
„Čitam komentare iskreno, ali negativna energija me dopunjuje. Kada mi neko kaže da sam katastrofa i da neću uspeti to mi je samo podsticaj da budem bolji jer utuvim sebi u glavu da moram da mu dokažem da ću uspeti. Tako sam naučen od malena, takav mi je mentalitet. Ne volim da gubim ni u čemu, ni u ‘Čoveče, ne ljuti se’. Ako me neko pobedi iznerviran sam se. Volim da pobeđujem, najlepši su osećaji kad pobediš i kad daš gol. Hoću da dokažem svima da ću uspeti, nekada se ne treba dokazivati jer znaš koliko vrediš. Postoje ljudi koji ne prestaju da te pljuju i vređaju, ali ne znaju da mi to samo pomaže i od toga nemaju ništa. Mogu da vređaju do sutra i hvala im na tome – svakog dana sam sve bolji i bolji.“
PROČITAJTE JOŠ
Obećao je i sebi i navijačima nešto što bi značilo da će se Srbija još dugo radovati.
„Svakog puta ću davati 200 posto za reprezentaciju, bilo da igram ili sedim na klupi, daću sve od sebe, za mene ne postoji ništa važnije u fudbalu, u životu kao fudbaleru. Nebitno je da li si U17, U19, ako pokažeš emociju to ćeš pokazati i za A reprezentaciju. Mogu da obećam da ću dati sve od sebe da igram u top pet liga. Daću sve od sebe da bude tako.“
Slobodno vreme uglavnom provodi sa Mitjom Ilenićem iz Slovenije, a imaju i način kako da se zabave.
„Provodim vreme sa Mićom, malo se šalimo kad on ne zna neku reč, pa se ja zezam s njim. Lupim značenje neke reči, a to nije pravo značenje. Slovenci ručak zovu kosilo, ja mu kažem ručak znači mačka i onda posle tako priča. Pa kada shvati da ga zezam… On je šest meseci stariji od mene, već je godinu i po dana ovde i mnogo mi pomaže, zna sve kako funkcioniše ovde, kako dišu ljudi u gradu i to mi mnogo pomoglo.“
Podvukao je šta je najbolja stvar u SAD, ali i šta mu najviše nedostaje.
„Najbolja stvar mi je fudbalski što osećam da napredujem i da nisam pogrešio sa odabirom, nebitno što sam otišao u Ameriku. Svi misle da je to hamburger liga, da je slaba liga i da nije za mene. Liga je napredovala nenormalno u poslednjih pet godina, nijedna liga nije napredovala ovoliko. Najteža stvar mi je što sam daleko od porodice i od kuće, ja sam mlad i nosim se tim, ali dođe trenutak kad legneš sam kući i nemaš nigde nikog. Razmišljaš da li si trebalo to da uradiš, da odeš toliko daleko i onda shvatiš da je to da bi jednog dana uspeo, da bi obezbedio svoju porodicu, da bi i oni mogli da uživaju. To je jedan od izazova.“
Naravno, nedostaje i nešto što je gotovo nezamislivo u dalekom Njujorku. Kuvana jela nisu toliko uobičajena u prestonici brze hrane.
„Nedostaje mi domaća hrana jer sam dete sa sela. Nedostaje mi grašak, boranija, pasulj nemaju onaj pasulj kao mi. Ovde na kašiku ima bar malo stvari, ovde vole burgere, ali to ne prija mom stomaku, ali ni Tanasijeviću i Slovencu. Ima mnogo začina koji ne prijaju našem stomaku, a oni to jedu čitav život.“
O transferima tek kada dođe do konkretnih ponuda.
„Trudim se da ne razmišljam o tome dok ne dođe do tog momenta. Bilo je nekoliko momenata kada je trebalo da razmišljam da li da idem ili ostanem. Uradim sve obaveze koje imam, pokušavam da zaboravim sve i kada imam slobodno vreme razmišljam o tome i sa roditeljima. Pokušavam da budem svoj i u trenutku gde sam sad, a ne u budućnosti.“
Spekulisalo se ovog leta da bi mogao da krene put Lensa, a sada je prvi put otkrio i šta se desilo.
„Bila je aktuelna ponuda Lensa i u klubu se pričalo, ali nije bilo vremena… Kada sam imao ponudu iz SAD svi su hteli da me dovedu sada, a nisam imao pravo da igram do leta, pa je jedina opcija bila da odem u SAD. Čuo sam dosta klubova koji su zainteresovani za mene, čuo sam da pričaju u klubu o tome, ali i sa strane da me neki klub želi. To ni ne pratim toliko dok nisu 100 posto sigurni da hoće mene – o tome ni ne razmišljam“, završio je Mijatović.
BONUS VIDEO Prva konferencija Novaka Đokovića kao olimpijskog šampiona
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
